Анализа

ФБР ФЕЉТОН: У загрљају Милосрдног анђела (22)


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (22)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Срећан вам мир

Четвртак, 10. јун 1999. године

Председник Републике се обратио грађанима Југославије:

Поштовани грађани, агресија је завршена. Мир је надвладао насиље.

Драги грађани, срећан вам мир!

У овом тренутку наше прве мисли треба да буду посвећене херојима који су дали своје животе у одбрани отаџбине, у борби за слободу и достојанство свог народа. Сва њихова имена биће објављена у целини.

Али, у овом тренутку желим да вас обавестим да је у рату који је трајао тачно 11 недеља, од 25. марта до данас, погинуло 462 припадника Војске Југославије и 114 припадника полиције Републике Србије…

Почетком ове године широм наше земље било је много митинга. На њима се чула једна парола НЕ ДАМО КОСОВО. Нисмо дали Косово.

Гарантује суверенитет и територијални интегритет наше државе Група 8 најразвијенијих земаља света и Уједињене нације. Та гаранција је садржана и у Нацрту резолуције. Отворена питања могуће независности Косова у време које је претходило агресији затворена су београдским договором…

Изласком пред Уједињене нације ми нисмо бранили само своју земљу већ смо поново на светску сцену вратили Уједињене нације које 80 дана, од пре почетка ове агресије, нису функционисале. То је наш допринос залагањима читавог слободољубивог света, то је наш допринос тенденцијама да се ствара мултиполарни свет, да се не прихвата стварање света које ће бити вођено диктатом силе из једног центра… Ми смо показали да имамо непобедиву војску и сигуран сам, најбољу војску на свету. Кад кажем војску, нека се то схвати широко. Мислим на војску, полицију и све снаге државне одбране. Они су показали пред читавим светом како се брани наш народ, како чврсто и јединствено стоји зато што је народ био војска и зато што је војска била народ…

Пред нама су задаци обнове земље…

Кад говорим о нашем народу, мислим на све грађане Југославије и на све националности…

Снаге које долазе на Косово биће у служби мира, без обзира из којих земаља долазе…

Велики послови који нам предстоје тражиће једну велику мобилизацију…

Тако је говорио наш председник.

Да ли се још неко сећа референдума?!

А знате ли за онај конфликт између Јелцина, Лукашенка и Милошевића у вези имена новог савеза Русије, Белорусије и Србије. Никако да се договоре које име да му дају, и на крају Милошевић предложи:

– Нека се зове СРБИЈА!

– Шта ти то сад значи?

– Па лепо, С као Србија, Р Русија, Б Белорусија И ЈА!

Шта се све крије у недрима Србије и Црне Горе

Блиц објављује:

Руговин сан

ПАРИЗ (Ројтер) – Лидер ДСК Ибрахим Ругова рекао је јуче да Косову мора да буде омогућен избор између потпуне независности или повезивање са неком другом земљом у региону.

„Имао сам сан о независном, мултиетничком и демократском Косову“, рекао је Ругова у интервјуу француском листу Ла Ви.

„Морамо да обезбедимо да људи слободно одлуче о својој будућности, и да изаберу између независности или повезивања са неком другом земљом у региону“, рекао је Ругова, не прецизирајући на коју земљу мисли. Самоуправу Косова Ругова је назвао „специфичном фазом трансформације ка независности“.

Ругова и не помишља о Косову унутар СРЈ. Када га је Милошевић ишчуп’о из његове куће у Приштини и довео у Београд само је гледао у колена. Не рече ништа. После, доле на Косову, с Милутиновићем, нешто и рече, али заборавих шта. Касније, у Лондону изјави да се слаже са ваздушном кампањом НАТО алијансе, прочитах на Интернету. Како време одмиче он је све слободнији у гласном размишљању.

Ако би по њему Косово постало независно онда би се могло удружити и са остатком Југославије јер и то је онда „нека друга земља у региону“. Ипак да сачекамо Ругову, да нам све лепо објасни у неком наредном интервјуу на телевизији или новинама, а може и Интернету.

Ругова сања и мултиетничко Косово. Тако су сањали и сви политичари на простору бивше Југославије, што смо већ и имали, а добисмо најчистије етничке државе.

А што се тиче демократије, коју сања и Ругова, сви смо ми за демократију само не разумемо коју.

2 replies »