Влада

Зоран Станишић: Српски политичари плаћени прљавим албанским новцем


БЕОГРАД – Породица Станишић из Приштине, протеривана два пута из свог града, 1999. и у јулу 2005. године, оптужује министра у косовским привремним властима Слободана Петровића за смишљену, и у сарадњи са албанским криминогеним властима и људима из албанског подземља, организовану отимачину имовине.

10.06.2012. Д. Башовић, Правда

Зоран Станишић, власник некада најјаче фирме у Приштини, каже да је овај Тачијев Србин имао прећутну подршку власти у Београду и да Министраство за КиМ и Тачијево министарство за повратак заједнички раде на истом циљу: да се Срби на Косово, поготово у градове, више никада не врате. После свега на што је у Бриселу пристао српски преговарач Борислав Стефановић, Станишић више нема резерви да не изрекне и најтежу оптужбу: издаја.

– Издаја се код Срба награђује, док се код Шиптара решава по кратком поступку, без суда, као у случају Лимајевих сведока. Министар Саша Рашић је тај који је слао Србе у фантомкама против Срба на северу – открива нам Станишић. Њему је Тачијев министар Милићевић забранио повратак, а када је у свој приштински дом послао мајку, она је тамо била киднапована, доживела страхоте. У томе је, како нам говори Станишић, учествовао један од Петровићевих телохранитеља, по националности Албанац.

– Имали смо фирме, имовину, имали достојанство. Све нам је одузела Тачијева власт уз помоћ српских слуга. Петровић има имеперију у Србији купљену прљавим шиптарским новцем. Има богатство, а то његово новокупљено богатство штити режим у Београду. Петровић заједно са шиптарским плаћеницима у Београду Србе са севера Косова назива криминалцима јер не признају границе његове и Тачијеве државе – исповеда се Станишић.

Сва његова очекивања да ће време донети неко побољшање ситуације пала су у воду и он излаз види само у раскринкавању албанско-српског криминалног савеза. Међутим, као оличење албанског криминала, он не види Тачија кога сматра марионетом, већ људе који се у јавности много не појављују.

– Џавит Халити је најјача фигура, он влада из сенке. Убиства, постављења на функције, то је његово. Он је тај који води за руку Тачија као мало дете. Живи у Швајцарској, повезан је са Османијевима, који тргују дрогом. Зову га Зека, то му је Служба државне безбедности некада дала као конспиративно име. Он је формирао косовску тајну полицију ШИК. Мени је рекао отворено: Зоране, ја већег националисте од вас нисам видео – каже нам Станишић, који се није устезао да са својом документацијом закуца на врата свих водећих албанских политичара. Показује нам обиман досије са корепонденцијом са албанским, српским и међународним факторима: Јакуп Краснићи, Јахјага…

Схватио је улогу Срба у Тачијевој влади. Они су ту да обесхрабре на повратак „оне Србе који нису корумпирани и који имају визију повратка“. Годинама покушавамо да активирамо породично предузеће и то на принципима мултиетничности. На стотине апела на све надлежне адресе било је узалудно.

– Вратио сам се крајем јула 2005. у разрушени и опљачкани дом, вишедеценијско породично наслеђе. Моја компанија била је најуспешнија, запошљавала раднике и Србе и Албанце и друге, плаћала порез. Радили смо без кредита, прања пара, никада нисмо били миљеници режима, већ смо били неми посматрачи партијских олоши, њихових пљачки, непотизма. Ти су први побегли са Космета и уновчили патњу свог народа. Пре 30 година сам водио прву мултиетничку компанију на Косову, а они до данас нису створили ниједну. Али створили су мултиетничку криминалну владајућу касту – закључује Станишић.