АУТОРИ

ФБР ФЕЉТОН: У загрљају Милосрдног анђела (25), Б. Станић…



У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (25)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Опет обнова

Недеља, 13. јун 1999. године

Новости:

Вашингтон: Бела кућа запањена што су руске трупе прве ушле на Космет

РУСИ ПРЕДУХИТРИЛИ МАРИНЦЕ

На вест да су, упркос обећањима Иванова, руски војници ушли у Приштину,

Бела кућа и Пентагон наложили команданту међународних снага генералу Џексону да одмах крене на Космет и не чека Американце који су требали да међу првима кроче на територију јужне српске покрајине

ДА СУ се Руси, којим случајем, искрцали на Марс, званични Вашингтон би сигурно са мање узбуђења и панике реаговао, него што је то у ноћи између петка и суботе овде забележено после вести да су ушли у Приштину. „Запањени смо“, била је прва реакција Беле куће, на вест да су Руси стигли на Космет пре НАТО мировних трупа…

Чудно је то кашњење Американаца. Где су дотле били? Да овог пута није затајио CNN и закаснио са својим камерманима и репортерима да усликају и забележе историјски улазак Американаца на Косово. Шанса је неповратно испуштена. Сад треба чекати неку нову прилику на неком другом месту на овој планети.

На БХТ (Сарајевска ТВ) у 23 часа спикер рече:

– Да видите како је протекао сусрет Срба и Албанаца на Косову – и то поткрепише прилогом.

То сам исто видео у току дана на другим телевизијама али као сукоб наших и НАТО војника. Нисам видео баш тачно због чега је настао конфликт, али било је гадно. Да ли сам то добро чуо, запитах се. Спикер још једном, као да ме је чуо, са злурадим осмехом потврди:

– Ето, како је прошао сусрет између Срба и Албанаца.

Да добро сам чуо, Срби и Албанци.

Нисам до сада знао да Албанци носе НАТО униформе и говоре енглески. Наше сам препознао. И даље псују на српском.

Понедељак, 14. јун 1999. године

Мост „Слобода“ у Новом Саду после дејства НАТО авијације 4. априла 1999. године

Данашњи дан у Бешки ме подсети на онај од прошле јесени после земљотреса. Сценографија иста, рушевине. Вођа исти, Слоба. Свита иста, политичари. Народ исти, српски. Задаци исти, градња. Рокови исти, кратки.

Тада су дрмале силе земаљска, а данас само што су утихнуле силе натовске.

Председник се обрати окупљеним грађанима и градитељима најпре нагласивши да је:

„… За нама су најтежих 11 недеља од Другог светског рата у којима је на нашу земљу извршена најбруталнија агресија највеће војне машинерије на свету у којој је наш народ својом херојском борбом, својим јединством, успео да земљу одбрани, да добијемо гаранције њене територијалне целовитости, њеног интегритета и њеног државног суверенитета да проблеме који остају отворени у јужној српској покрајини решавамо надаље под окриљем УН.

После ове агресије више нико неће моћи да сакрије истину о нашем народу и нашој земљи која је готово читаву деценију тако успешно фалсификована и којом је наш народ тако успешно демонизован да би се нашло покриће за насиље које је према њему учињено…

Сада је поново наступио мир. Пред нама су нови задаци. Ти задаци су , кратко речено, да обновимо нашу земљу. И није случајно што обнову почињемо баш овде, од новосадских мостова, од војвођанских мостова јер у томе има много симболике..

… Ово је европски коридор број 10, који ће постати проходан како су ми градитељи обећали за 40 дана. За 40 дана, дакле, почеће поново да тече саобраћај овим главним мостом. И да вам одмах откријем тајну: наравно да није могуће завршити ове радове за 40 дана, али је могуће зато што су, док су бомбе падале, градитељи тајно припремали елементе које ће сада уградити у овај мост, и припремили за саобраћај да кад почне мир, почну и они што пре…

Желим нашој земљи и нашем народу, успешну и брзу обнову. Желим градитељима овог моста и осталих мостова успех у раду. Жетеоцима успешну жетву, а деци леп распуст.

Живели!“

И тако председник прогласи почетак радова у обнови земље.

И њега треба поново дизати, а таман је био подигнут, мост код Остружнице

А после рушења најстаријег новосадског моста један политичар, заборавих му име, рече:

– Направићемо ми и већи и бољи мост, и још старији ако треба!

Кад смо већ код мостова, НАТО је у Југославији срушио 55 мостова. Просечно 5 сваке недеље за 11 недеља.

Шешељ и његови радикали раскинули коалицију са СПС-ом и ЈУЛ-ом.

Сањах ескадриле као светле тачке на ноћном небу.