Анализа

Србско царство – Учи из прошлости: Лагер Ниш


Четници су 1942. године савладали Немце и омогућили бекство из нишког логора, а комунисти су то после приписали себи и чак су о томе снимили филм

16.06.2012. извор: ФБР Србско Царство

Сабирни логор „Лагер Ниш“
У  филму “Лагер Ниш“ тачно је само то да је у Нишу постојао логор и да је 12. фебруара 1942. године једна група логораша успела да побегне. Ово је уобичајена најава за филм:
 
“Крајем 1941. године Гестапо је формирао први концентрациони логор у Југославији – Лагер Ниш. У логор су смештени политички затвореници, таоци, Јевреји и ухваћени болесни партизани. Окосницу приче чини судбина нишке породице Зарић, оца и сина, а у првом плану су догађаји који се одвијају у логорској соби дванаест, названој соба смрти. Док Немци врше даноноћна стрељања, у логору се грозничаво припрема бекство. Било је то прво масовно бекство из неког од логора расутих широм Европе.“
 
У филму се помињу и четници, на пример овако:
 
 “Таман смо почели да се опорављамо под Копаоником, кад су нас они лешинари четници похватали као дивљач и предали Немцима.“
 
Терминологија филмских јунака је типично комунистичка: “Другови, на жице!“ “Колико броји нишка илегала!“ “Ко је комесар!“ “Комесар – политички руководилац…“
 
“Лагер Ниш“ није био први концентрациони логор у Југославији. Много раније основан је Јасеновац, или, на пример, Бањица. Немачке окупационе власти још 16. маја 1941. године издају наредбу о тражењу погодног места за оснивање првог концентрационог логора у Србији. Као најпогодније показале су се велике предратне касарне на Бањици крај Београда и ту је ускоро основан логор. Али, комунисти су тада били у пакту са нацистима и на Бањицу су најпре смештани четници и њихове присталице. Касније су довођени и комунисти, међутим, четника је било много више и они су више стрељани, у оближњем селу Јајинци. Према броју стрељаних у Јајинцима, комунисти су на трећем месту, иза четника и четничких присталица и Јевреја. Статистика смрти у Јајинцима изгледа овако: од 1. јуна 1941. до 4. априла 1944. године Немци су овде стрељали 78.166 лица, и то четника и четничких присталица 50.096, Јевреја 13.951, комуниста 7.429, Рома приближно 6.000, криминалаца 400 и странаца и других особа 250.
 
Када је о бекствима реч, једно се десило и на Бањици, али, опет, тај сценарио никако није одговарао комунистима, пошто је 6. октобра 1943. године побегла група четника, на челу са мајором Илијом Орељом, поручником Нешком Недићем и омладинским руководиоцем Николом Пашићем (унук Николе Пашића, данас живи у Канади).
 
Дио објеката логора „Лагер Ниш“
Према истраживањима историчара Александра Динчића, када је основан нишки логор главно питање у граду било је: “Где је Дража?“ Немци су проносили гласине да је убијен, да се отровао, и сл., што је доводило до пада морала и предаје неких четника. Њих је било највише у логору, али масовно су стрељани. Крајем фебруара 1942. године на Бубњу је убијен и последњи заробљени четник. Нишки логор се поново пуни четницима и “ДМ присталицама“ јуна 1942, када су доведени откривени припадници легализованог Котленичког одреда потпуковника Радојка Јовандарића, али и њихове супруге.
 
У једном кадру са железничке станице у Нишу види се залепљено немачко саопштење о стрељањима. Само пажљив посматрач уочиће да је реч о стрељању “присталица Драже Михаиловића“. Очигледно, филмаџијама је био потребан један овакав плакат, али у архиву просто нису нашли саопштење о стрељању комуниста.
 
Иначе, овај плакат је из каснијег периода, тј. с почетка диверзија и саботажа у “Бици за снабдевање“. У време радње филма, крајем 1941. и почетком 1942. године, Ниш је био облепљен само плакатом – потерницом за Дражом, уз нуђење награде од 200.000 динара.
 
Из логора је побегло 105 заточеника, док их је 44 убијено на жицама. У том тренутку, 12. фебруара 1942, пошто су скоро сви четници већ били поубијани, у логору се заиста налазило више комуниста, али они нису планирали бекство. До бекства долази спонтано, а главну улогу одиграли су заточени четници, и то резервни капетан Иван Ј. Вујисић, родом из Подгорице, а заробљен као командант Џигољског четничког одреда, и студенички четник наредник Божа Балтић. Они су код клозета, на задњој страни логора, ударцем у главу онесвестили стражара и отели му пушкомитраљез. Тако је направљена бреша и маса логораша је покуљала. Вујисић је ватром из пушкомитраљеза штитио пробој.
 
Џигољски четнички одред – према селу Џигољ у Топлици – најпре је био Пећанчев. У Дражине формације прелази јануара 1942. године, током мисије Дражиног мајора Миодрага Палошевића у Топлици. Вујисић је заробљен непосредно по Палошевићевом одласку. По бекству из логора одлази у Топлицу, али поново пада у заробљеништво 3. августа 1942. године на Јастрепцу, када су Бугари изненадили штаб мајора Добривоја Маринковића, у коме се тада налазио. Бугари одводе Вујисића у Ниш, где га Немци стрељају.
 
Побегао је и наредник Балтић, али његова судбина је непозната. Вероватно је убијен од комуниста у селу Церје, северно од Ниша. У том правцу бежала је група комуниста и група четника. Потоњи нису имали среће, јер је Церје тада држала група комунисте Конрада Жилника. Он је наредио да се сви бегунци четници, а ту их је било десетак, стрељају, што, наравно, у филму није приказано.
 
Успео је да побегне још један четнички официр, потпоручник Богдан Пановић. Вратио се у област Краљева, где је и заробљен, и постао командант 3. батаљона 2. жичке бригаде 2. равногорског корпуса. Пановић је после рата емигрирао, преминуо је у Чикагу 1986. године. Сахрањен је код манастира Нова Грачаница, на Трећем језеру.
 
Комунисти уопште нису дошли до немачког оружја и, дакле, нису пуцали, док у филму дуго размењују паљбу и ликвидирају велики број Немаца. У стварности, није убијен ни један Немац, а један је био рањен тако што су га Вујисић и Балтић ударили по глави (касније је преминуо). Део комуниста није смео да се прикључи бегунцима. Остали су по собама и касније су их Немци ликвидирали бомбама.
 

Пише: Милослав Самарџић