Видео

Фељтон Стари Срби (4): МУШТИНА И МУШТИШТАНИ


МУШТИНА И МУШТИШТАНИ

Муштиште

Већина Метохијаца се у току живота сретала са речју „муштина“. Ова реч се могла врло често чути у говору Старих Срба са простора Русеничког Подгора, а посебно код Муштиштана (Мушутиштана). Ову реч, као и многе друге речи које су користили и користе Стари Срби, ретко ко је разумео и мало је оних који су се тиме бавили. Те језичке нејасноће често су биле озбиљна препрека у комуникацији са осталим Србима.

Када је Стефан Немања, у борби са Византијом, освојио Косово и Метохију (1180. године) затекао је бројне Старе Србе са специфичним етничким и језичким карактеристикама. Временом су те разлике и несјасноће нестале, али је остало доста речи и појмова који нису јасни ником, осим онима који су их користили. Таква је реч и „муштина“.

Шта значи реч „муштина“? Неспорно је да је то одлика, односно особина неког човека или групе људи. „Муштина“ се не може тумачити само као „мужевност“ мада она и то подразумева, али има и шире значење. Дати исто значење „муштини“ и „мужевности“, значило би свођење значења „муштине“ само на физичке (прецизније полне) карактеристике неке особе или особа.

„Муштина“ се не може ограничити ни на реч “људина“ јер би се свела на једну индивидуу, издвојену из људске скупине која се показала (или показује) као „нај“, индивидуу која , кроз свој субјективитет, најбоље презентира карактеристике својствене само једној људској скупини. „Муштина“ није ни оно што значи „вештина“ јер би се „муштина“ свела само на способност обављања неког посла а не и субјективни став према стварима и људима у околини. „Муштина“ није ни само „витештво“ јер је то морално правило ратника а не и осталих статусних положаја људи.

Све у свему, може се рећи, „муштина“ је индивидуална карактеристика неке особе, и има универзално значење за многе позитивне људске карактеристике.

Она значи и мужевност („Држи гу под стенђу и тера гу по ћеф, бьш је муштина“), и јунаштво („Муштина је да сам рипнеш и све ги побéдиш“), и чојство („Неје муштина да утéпаш непријатéља, већ да га побéдиш и остáјиш му живот“), и часност („Неје муштина да га зајéдеш на кáнтар“), и вештину („Зна све рабóте и зна да бине ћóвек. Муштина бре!“), и витештво („Кьд га обáљиш, муштина је да му дáдеш рýку да се дигне“) и човечност, и људскост, и праведност…

Суштинско и детаљно објашњење значења речи „муштина“ није могуће дати у пар реченица и без доброг познавања старословенског и савременог српског језика. То ћемо оставити стручњацима из тих и, њима сличних, области. Поред „муштине“ има и добар број других српских речи, нарочито топонима (Теражда, Љубижда, Нистре, Бьгльчка), које треба разјаснити и проучити.

Оно што ваља рећи овде је да је муштина, као универзална позитивна људска карактеристика, красила већину Подгораца. Једна од теорија о настанку Муштишта (Мушутишта), највећег села у Русеничком Подгору, јесте да је Муштиште добило назив по томе што је било станиште људи које је красила „муштина“. Албанска теорија да је Муштиште настало од албанске речи „musht“ или „mushtra“ (у преводу „шира“), нема чврстих основа јер, према правилима албанске лексике, ово село би носило назив „Mushtaj“ или „Mushtrinë” (са албанским префиксима „-aj“и „-në”), а не назив Муштиште (или Мушутиште) који садржи српски суфикс „-ште“, карактеристичан за одредишта (игралиште, ђубриште, стајалиште, боравиште).

И теорија неких српских истраживача да је назив Муштишта турског порекла није тачна, јер још у хрисовуљама владара средњовековне Србије, ово село је помињано као Муштиште или Мушутиште, када није било ни Турака, ни Албанаца. Међутим, када Срби наиђу на неку, њима непознату реч најлакше им је да за такву реч кажу да је турског или албанског порекла, иако та реч припада старословенском језику (или староштокавском српском језику) који они мање познају од турског и албанског језика. Такви „истраживачи“ све што не разумеју у свом савременом српском јетику проглашавају „турцизмима“, „албанизмима“, „гернманизмима“ и слично, не трудећи се да погледају литературу са староштокавском тематиком. То другима, са нациналним претензијама, добро дође.

Муштиштани су имали ту срећу да се њихово село назове по речи „муштина“, али то не значи да остала подгорска села (Деловце, Дворане, Поповљане, Селогражде идр.) нису имали „муштине“, већ зато што је Муштиште било веће по бројности његових житеља. Оно чиме треба да се поносимо, јесте да су сви наши преци, као Подгорци, били праве муштине и да, ми као њихови потомци, имамо обавезу да будемо и останемо муштине. Та обавеза посебно важи за Муштиштане јер су најбројнији међу подгорским муштинама.

Драгомир Станисављевић Живкин

Форум Мушутиште

Повезани текстови: ФЕЉТОН СТАРИ СРБИ (2): Баба Перуника ударила збор на пољитику – требамо да имамо кондзула у Призрен, ка` у турско време!