АУТОРИ

ФБР ФЕЉТОН: У загрљају Милосрдног анђела (28), Б. Станић


Бранко Станић

У ЗАГРЉАЈУ МИЛОСРДНОГ АНЂЕЛА (28)

Невоља нас Срба је што се свакој генерацији догоди нешто што будуће не смеју да забораве. И у тој, све удаљенијој, 1999. години догодило се нешто што исто тако не сме да се заборави, или мора да остане у сећању. Свеједно шта, ал’ изађе на исто. Била је то година, пред само пролеће, када су се на остатак осакаћене и онемоћале Југославије удружено обрушиле највеће силе света. Недељама су систематски са неба истресали на хиљаде тона челика у разним експлозивним облицима. Потресала се Србија и Црна Гора, заједнички, по ко зна који пут.

Управо о томе, шта још не сме да се заборави, говори овај дневник, који није ни писан с намером да буде дневник, већ је настао из сасвим других побуда.

Када је почело бомбардовање моја колегиница слала је поруке са мог рачунара својој сестри, која је са супругом и децом у то време била у Боцвани, на југу Африке. Било су јако забринути због ствари које су нам се дешавале, а удаљеност је још више појачавала њихову бригу. И како колегиница није увек била у могућности да долази и јавља се ја сам повремено почео, иако нисам познавао ни њену сестру, а ни зета, да им пишем шта се дешава у нашем крају, у Србији, у Југославији… Касније сам писао све више и тако су настали ови записи који су заправо сведочанство о „милосрђу“ нових кројача света.

Target – Касарна на Сави

Субота, 19. јун 1999. година

Пуцало је и горело са свих страна. Срећа што је то био само сан.

Дилеме више нема. Рајшин брод је директно погођен, и то скоро у сам центар. Био је у праву онај сељак с пијаце кад је рекао, „ал’ су прицизни“. Неки моји другови су ме убеђивали да брод није директно погођен већ је страдао од гелера. Вода се мало повукла и делимично открила место експлозије. Говорили су људи Рајши на време да помери брод. Он је те суботе, у току дана, пред други напад, само нешто изнео, а брод је и даље остао укотвљен на Агенцији. Поправке нема, само да се исече за старо гвожђе.

Касарна на Сави је разорена и преорана кратерима.

Стара царинарница, некадашња ђумрукана, архитектонски вредна и лепа зграда, стара више од стотину година је у рушевинама. Када је изгубила своју првобитну намену, постала је део касарне. А лепо је раније предлагао наш познати археолог, историчар и бивши кустос шабачког музеја, а и мој пријатељ, Миливоје Васиљевић, да се та зграда и још неке у граду које је срушила НАТО авијација ставе под заштиту државе и прогласе споменицима културе.

Пре 100 и више година царинарница на Сави у Шапцу…

… Данас рушевина

Јако је оштећена и некадашња Градска кафана изграђена средином прошлог века. На том простору, заједно са царинарницом и луком, се крајем прошлог и почетком овог века одвијао пословни, друштвени и културни живот Шапца. Била је ту граница са Аустроугарском и у луку су пристизале многе лађе. По промету ова царинарница је била друга у Србији и није чудо што је Шабац тог времена назван Мали Париз и у песми опеван. Било је то златно доба града на десној обали Саве.

Велики кратер, пречника десетак и дубок око четири метра, својим рубом закачио је и пругу. Експлозија је подигла колосек.

Новости:

ВИСОКИ КОМЕСЕРИЈАТ УН ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ

ИСЕЉАВАЊЕ ЈОШ ТРАЈЕ

Од потписивања Војно-техничког споразума између представника међународних безбедносних снага и Владе СРЈ 10. јуна до данас своја места на Косову и Метохији напустило је око 50.000 Срба и Црногораца, Горанаца, Рома, Турака, Албанаца. Овим податком тренутно располаже Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице (УНХЦР).

Према речима Андреја Казакова, шефа Одељења за повратак избеглица УНХЦР, та бројка се мења из часа у час и суочени смо са великим таласом Срба, Црногораца и осталог неалбанског живља који напуштају јужну српску покрајину.

Људи су у покрету и немогуће их је бројати – каже Казаков.

А када су биле у питању албанске избеглице онда су их из часа у час прецизно бројали и на телевизији приказивали.

ВАШИНГТОН: САД И ДАЉЕ „РАТУЈУ“ ПРОТИВ ЈУГОСЛАВИЈЕ

КЛИНТОНОВ ТАЈНИ ПЛАН

ЈУЧЕРАШЊИ „Њујорк Тајмс“ обелодањује да је Клинтон недавно прихватио и одобрио тајни план акције на основу којег би ЦИА радила на дестабилизацији југословенског политичког врха…

Из Стејт департмент је у четвртак увече потврђено да је до тог сусрета (тајног, са Гелбардом) дошло, али је истакнуто да то наводно не значи да су се САД одлучиле да „активно раде“ на промени југословенског политичког врха, него хоће да помогну „консолидацији опозиције и промоцији демократије“ у Србији…

Поменути функционер (није желео да му се помиње име) је такође рекао да постоји амерички програм финансијске помоћи за „промоцију демократије“ у Југославији, који износи између 10 и 15 милиона долара и да ће део тих пара отићи градовима у којима је опозиција на власти.

Прво, није ми јасно какве су то тајне кад је све јавно.

Друго, према ономе што стиж из Стејт департмента могло би се закључити да је “ консолидација опозиције и промоција демократије“ у Црној Гори завршена, јер се помиње само демократизација Србије. У Црној Гори се једино не зна да ли је опозиција Момир Булатовић са својом странком, или је то Мило Ђукановић као председник републике са његовом странком и свитом.

Треће, Ђинђић је неки дан био у праву, нису добили девет милиона долара, у питању је сума од 10 до 15 милиона, такође, долара.

Наши, српски политичари чине велике напоре да задрже српски народ и неалбански живаљ на Косову, а оне који су напустили своја вековна огњишта позивају да се врате. Нарочито су активни они испред СПС-а, на челу са Зораном Анђелковићем, по партијском задатку.

Обнавља се универзитет у Приштини.

Патријарх је на Косову.

Вук у Нишу. Држи говор пред препуном двораном. Прича о Споразуму из Рамбујеа. Поновио је, по ко зна који пут, да садашња власт лаже народ и не открива им праву истину. Говори које су ствари у Рамбујеу биле повољне за нас. У Србији се догодило оно што је причао да ће се догодити пред његово смењивање, наводи Вук. Оцењује садашњу ситуацију и каже да може настати супротан процес од тренутног, да се људи почну враћати на Косово, и не само да се враћају већ се може догодити да и ми идемо доле када међународна заједница тамо уложи паре и плате буду, ако сам добро запамтио, 1.000 марака.

Имам утисак да ни Вук није потпуно искрен. Чим доспем прочитаћу у целости споразум из Рамбујеа.

У хали је паклено вруће. Вук је без сакоа и повремено овлаш прстом брише зној са слепоочнице.

Да ово није почела предизборна кампања и не улазимо ли неосетно у једно ново раздобље?

А Зоран Анђелковић је на састанку ректора универзитета Југославије у Приштини узгред поменуо да се не поштује Резолуција Савета безбедности УН и да један број припадника ОВК наоружан слободно шета улицама Приштине.

Ја бих рекао да нису проблем ти на улици већ они по шумама. Тамо их је много више. Но дајмо шансу НАТО алијанси да нас преко КФОР-а увери у своју искреност. Не будимо стално сумњичави. Јес’ да су нас излупали бомбама и колатерално многе побили, али: Можда нам они заиста и желе добро, а ми никако то да видимо!

Вечерас око пола једанаест испред тржнице, на ивичњаку, један до другог, стоји скоро тридесет шверцера цигаретама, свако са по неколико паклица у руци, а само један човек купује.

Башта у „Кошу“ препуна. Једва нађосмо празан сто.

Матуранти прослављају.

Шта је падало с неба

Понедељак, 21. јун 1999. године

ОВК се обавезала да ће у року од 90 дана предати оружје…

Савезна влада предложила Скупштини да укине ратно стање…

Погинула два британска војника приликом уклањања касетних бомби које су прикупили Албанци. То су први британски војници погинули на Косову, погинули од сопственог оружја. Извините, нисам у праву, нису погинули од сопственог већ од америчког оружја. Оба војника су припадали јединици Гурка, елитној јединици британске армије.

Американци су прво негирали да користе ове опасне бомбе, па су после признали, али да их користе само за убијање српских војника. Не видим у чему је ту разлика. Као да су наши момци у униформама шугаве звери које се могу некажњено убијати, за које не важи ни једна међународна конвенција.

Ево, сада Американци убијају и своје савезнике.

За време кампање из НАТО авиона изручено је 1.100 касетних бомби, а свака касета садржи још 200 мањих бомби. По статистици не експлодира 5%. Значи по Србији је расејано најмање 1.100 таквих бомби, минус оне што су активирали британски војници, које чекају притајено, а највише их је по Косову.

Поново успостављен саобраћај целом дужином аутопута Београд – Ниш постављањем два понтонска моста код Мијатовца на Морави. Инжењеријске јединице Војске Југославије поставиле су привремене мостове за само један дан. Мостови су свечано отворени. Говор је одржао генерал Армије Драгољуб Ојданић.

Свака част момцима, уложили су заиста велики напор да оспособе ову деоницу пута, али открићу вам једну тајну, ми смо понтоне направили још овог пре рата.

Почео упис у средње школе и факултете. Ове године нема пријемних испита.

Поново почело рекламирање филма „Нож“ по роману Вука Драшковића чију пројекцију је прекинуо рат.

2 replies »

  1. Чуо сам од неких Кинеских извора, директно из Кине, да наша браћа Црногодци траже Кинезе као будуће ”савезнике” па се неки од њих у Црногорској влади хвале: ”Ускоро ће савез нас Црногораца са Кинезима бити јак са 1,300,673,000 гртађана, њих скоро 1,300,000,000 а нас пуних 673,000…”

    Свиђа ми се