АУТОРИ

СПОРТ: ПОЛИГОН МИШЉЕЊА – МОЖДА НЕКО МИСЛИ ДРУГАЧИЈЕ… Бранко Гајић


ПОЛИГОН МИШЉЕЊА – МОЖДА НЕКО МИСЛИ ДРУГАЧИЈЕ

Победом од 7:1, Јелен у баражу обезбедио опстанак, следе дани одлуке 

БУМ У ПРЕЛАЗНОМ РОКУ ИЛИ КАТАНАЦ У БРАВУ (2)

На овом терену ипак, треба да играју квалитетнији играчи и тимови

„Како сам се надала, добро сам се удала“…
Дана 07.07.2012. године, у Владимирцима, ОФК Јелен је победио ФК Драгојевац са 7:1 и тако у баражној утакмици обезбедио опстанак у међуопштинској лиги.
Толико, с пуним правом, куђени играчи Јелена одазвали су се за баражну утакмицу и одиграли максимално према својим тренутним , од нерада и неспшортског живота смањеним, могућностима и повратило наду у њихове људске и морално-вољне квалитете, што је било довољно за победу против објективно слабе екипе ФК Драгојевац
Утисак су поправили Срле са три лопте извађене из гола, Саша који је дошао свеж и одиграо као у млађим данима, Драган који је исцедио задњи атом снаге, Мића који се много трудио, Кушак који је на моменте фудбалски мислио, Полић који је покушавао да игра и дефанзиву, Виктор који је успео да добије слободан дан и да један еврогол главом и Дача који је дошао свеж и ситуацију један-на један са голманом решио рутински. Повремени бљесци говоре да има материјала који са много рада и труда, спортског живота, одговорности и дисциплине у игри може да буде стабилан међуопштински лигаш.
Задњих двадесетак минута показали су да су претходне године тренинга ипак лагерисале неку количину кондиције у односу на запуштене противничке играче који ту златну резерву нису имали.
Међу више 100 гледалаца из околних села , ипак је било преко 30 навијача клуба из Јеленче. који су својим присуством доказали своју верност клубу.
Поред Јеленчана, утакмицу су посматрали и доказани пријатељи клуба Карлица, Батица и Бранџа, Владица и други. За паметног је то сигнал да је наша фудбалска база прешла оквире Јеленче.

На реду су дани одлуке: клуб општинске или окружне лиге

Обезбеђен је опстанак у баражу, следе дани одлуке.
Брука и срамота у претходној сезони требало би да натерају сваког ко држи до себе да се зарекне да се то неће поновити.
Човеку од интегритета, човеку који држи до нивоа, није место у клубу са таквим нивоом циљева и остварења, атмосфере и престижа.
Човеку од принципа није место у клубу где је све фарса, како је у клубу било у претходној сезони.
А људи од принципа се држе оне народне „Или куј или задњицу не гарави“.
Конкретно, клуб и људи у њему и око њега треба да се определе: фарсични, дилетантски и рекреативни клуб општинске лиге или истински спортски, зналачки и такмичарски клуб окружне лиге.

Фарса од фудбалског клуба коју законом треба забранити

Већ је раније речено да су у претходној сезони пукли сви принципи и да се у клубу закопитио нерад, неред, неодговорност, недисциплина, суревњивост борба за престиж, злоба и завист и много тога још.
По законској и теоретској дефиницији, фудбалски клуб је интересна организација у којој се остварују општи, заједнички, посебни и индивидуални циљеви и интереси а то је бављење фудбалским спортом. У клубу се играчи обучавају, усавршавају, припремају физички и психолошки, васпитавају, приређују фудбалске представе и кроз такмичење проверава шта је у тренажном процесу урађено. У прошлој сезони ишло се до перверзиједа играчи треба да организују и васпитавају управу и тренера…
У претходној сезони сви су глумили улоге дефинисане законом и статутом клуба: лажни председник, лажни секретар, лажни тренер, лажни играчи, итд.
Речју, фарса од фудбалског клуба коју законом треба забранити
У таквим околностима, када се на фудбалском терену не одвија фудбалски живот, већ у „мајмунарнику“ и локалним кафанама а у наставку по околним кафанама, друштвено је оправданије игралиште претворити поново у њиву и приходити, него да се на тој парцели ногата и праћака 5-6 рекреативаца из Јеленче и 5-6 рекреативаца са стране, суди један судија са два помоћник из гледалишта, а утакмице посматра само један пензионер са својим кером.

Ресурси који обавезују

Уз дужно поштовање, ресурси овог насеља и клуба превазилазе ниво лоптања у Матијевцу, Крнићу, Звезду, Марковића ливади у Белотићу, итд.
Сама паралела по критеријуму величине насеља, између Јеленче са 2000 становника и наведених села са по 500 становника у просеку, говори о односу 4:1, што би, статистички речено била четири пута већа кадровска и економска база или, фудбалски речено, разлика од три ранга.
„Шта вреди од величине насеља, кад нико неће да издвоји динар за клуб“, рећи ће неко. Постоји формула да се та бројчана предност насеља одрази и на финансије. Одговор је једноставан: сразмеран је и број навијача а тиме и сразмеран број гледалаца и плаћених карата и годишњих чланарина. На клубу је само да на терену приређује квалитетне фудбалске представе, односно игре, постиже такмичарске резултате.
Друга могућност је укључење добро стојећих и образованих фудбалских радника из околине и корак ка идеји Јеленче као фудбалског центра шабачке Посавине. Дакле, допунска селекција ио у управи и проширење кадровске базе на околна насеља. Форма је уговор о заједничком улагању.
У таквим околностима, треба очекивати и бољи одзив локалних бизнисмена, првенствено из реда образованијих који уважавају значај и принципе физичке културе и спорта и староседелаца који гаје локалпатриотска осећања према насељу клубу.
Форма за овај однос је уговор о спонзорству.
„Шта вреди од величине насеља, кад нико од деце неће да игра фудбал“, рећи ће други.
Постоји формула за решење и тог проблема. Погодности овог спортско-рекреационог центра користи и ПОФК „Академац“. Међутим, овај клуб нема кадетске и омладинске селекције, што значи да нема континуитета у стручно-педагошком раду са младима од пионирског до сениорског узраста и да се ту губе многи играчи. Ове категорије играча треба да буду заједничка брига оба клуба.
Клуб треба да има своју филијалу где ће се млади, који не могу одмах да заиграју у окружној лиги, калити у неком мањем клубу из суседства. Услов је искрено спортско пријатељство са фудбалским радницима из околних насеља.
Наравно, форма је споразум о спортској сарадњи.
Допунска селекција у виду ангажовања играча са стране, која тренутно може и да прерасте у комплетан играчки кадар са стране, је само привремено решење које неби угрожавало дугорочну оријентацију на сопствени играчки кадар. У случају да свих 11 играча буду са стране а резерве домаћи играчи, реално је очекивати да ће временом један број њих напредовати до стартера у екипи међуопштинског а затим и окружног ранга. Ко нема спортске мотиве, нека се жали емисији „Од главе до пете“. Домаћи и млади играчи су имали шансу у задње 2-3 године као никада до сада а узвратили су нередовним тренингом, неспортским животом,личном стагнацијом, претпоследњим местом на табели међуопштинске лиге и опстанком под невероватним сплетом срећних околности.
Јеленачки фудбалски идиотизам у виду пароле „да играју наша деца“ треба послати у специјалну школу уз образложење да су овај клуб и овај терен место где се играчи обучавају, усавршавају, припремају, васпитавају, приређују фудбалске представе и кроз такмичичење проверава колико је између утакмица урађено а не место за гузопрометање необразованих, спортски некултурних и домаће неваспитаних, маминих и татиних маза и пекмеза.

Природним предиспозицијама, морално-вољним особинама и културом лимитирани домаћи играчи нису за ову фудбалску лепотицу. Играчи без спортских мотива и амбиција, играчи без спортске културе, рекреативци нека играју мали фудбал на асвалту или велики на помоћном терену о свом трошку или нека иду у неку селендру и играју у карикатуралној општинској лиги која је сада испод нивоа квалитета некадашњих актива.
Дефинитивно, већина њих нису вредни ничије пажње, ничијег рада и труда, ничијег времена и новца, изузев њих самих и њихових родитеља.
Јеленча је пре неколико година проглашена за приградско насеље, док је њен део Думача, то био још првих година двадесетог века, дакле још пре сто година, са озбиљном кандидатуром да буде припојена Шапцу, са доста градске културе и манира чији носиоци су биле локални индустријалци, велетрговци, занатлије, административни и индустгријски радници, од којих већина новодосељених, који пред рат основаше овај клуб.
Ако културу преведемо на начин размишљања, сељачко-уличарски начин размишљања представља ретро процес, процес враћања сто година уназад.
Као приградско насеље, Јеленча има и прилично квалитетнију образовну структуру станоивништва у односу на поменута села, што представља базу за једну квалитетну управу.
Част изузецима, али у области управљања и руковођења домети кавејаца су ограничени на општинску, евентуално међуопштинску лигу. У оној клупској згради не врши се зидање и малтерисање зидова, заваривање, лемљење и брушење метала, поправка водоводних инсталација или руковање млином у ХИ „Зорка“, већ доношење квалитетних одлука које представљају синтезу знања из области физичке културе, спорта, фудбала, педагогије, права, економије, организације рада и др. А то већ треба знати.

Клуб има грађевинско-техничке услове за зону, па и српску лигу, дакле три ранга изнад квалитета играча, тима и ранга такмичења.
Овај несклад треба ублажити и обезбедити трајним учешћем у окружној лиги, што и треба да буде трајни тракмичарски циљ ове фудбалске средине.
На овом терену ипак, треба да играју квалитетнији играчи и тимови

Овај клуб је један од најстаријих клубова у општини Шабац и шире и има дугу и светлу традицију.
Традиција значи организација функција и подела послова у клубу: председник као први међу једнакима, управа, секретар, благајник, економ и тренер у задњих 20 година.
Традиција значи и освајање три општинска купа, три године играња у окружној лиги, четрнаест година играња у међуопштинској лиги и три године играња у општинској лиги у задњих 20 година.
У задњих 20 година, у бар 16 година је организован квалитетан и редован стручно-педагошки рад од најмање два тренинга недељно и једном утакмицом, летњим и зимским припремама од шест недеља, прелазном фазом после завршетка сезоне од две седмице, итд.
Традицију чине и фудбалски радници на позицијама секретара ОФС, члана органа Савеза, такмичарског и дисциплинског органа у МОФЛ, делегата на зони, републичке судије, тренери са курсом, играчи прве, друге, српске, зонске и окружне лиге.
Традиција подразумева и огроман фонд знања и искустава.

Окружна лига или катанац на врата

Тачно је да Јелен има регистрованих око 25 домаћих играча танког квалитета и још рекреативаца који не тренирају али воде неспортски живот, од којих је њих 5-6 изборило статус стартера. Тачно је и да је њих 4-5 старије од 30 година и да је пред завршетком каријере, док 3-4 играча имају испод 20 година. Тачно је и да пар играча игра за ситну пару на страни у међуопштинској лиги.
Тачно је и то да је управа својом образовном структуром са три средњошколца и остало кавејцима и бројем од 5-6 стварно активних и доприносећих лимитирана на међуопштинску лигу.
Међутим, сви други релевантни фактори су на нивоу окружне, зонске и српске лиге.
С друге стране, приметан је пад интересовања за бављењем фудбалом, вођењем клуба и гледањем утакмица, што је резултат бројних фактора.
Када су у питању фудбалски радници, истински љубитељи физичке културе, спорта и фудбала тиче, предмет њихове пажње треба да буду квалитет стручно-педагошког рада, игре, резултати и ранг такмичења, као главни фактори који утичу на ниво интересовања за бављењем фудбалом, вођењем клуба и гледањем утакмица.
Интересовање за фудбал у Јеленчи је на најнижем нивоу и неопходно је направити радикалан потез, БУМ У ПРЕЛАЗНОМ РОКУ.
Прва одлука треба да гласи:
„РАСКИД СА ЈЕЛЕНАЧКИМ ИДИОТИЗМИМА, СЕЉАЦИЗМИМА И УЛИЧАРИЗМИМА“.
Друга одлука мора да гласи:
„ОКРУЖНА ЛИГА“.
Трећа оруга одлука треба да буде:
„ЈЕЛЕНЧА – ФУДБАЛСКИ ЦЕНТАР ДЕЛА ШАБАЧКЕ ПОСАВИНЕ“.
Све остало је у функцији ове три одлуке: кадровско јачање управе кооптирањем пар образованих, имућних и доказаних спортских радника из Јеленче и околине, решење проблема секретара и довођење 7-8 играча, људских и играчких квалитета, који хоће да тренирају и да се подрвргну спортском режиму живота, који уз квалитетан рад могу да изборе пласман у окружну лигу и да играју у окружној лиги, од којих 2-3 треба да буду
БОМБЕ ПРЕЛАЗНОГ РОКА.
Можда ће неко злурадо рећи „Па ви плаћате играче“. Одговор је да нема плаћања играча из клупске касе. Играчу са стране следи надокнада трошкова превоза. Дефинитивно, цео играчки погон се мора осигурати за случај повреда и тако обештетити играча који због повреде не може да ради у својој фирми. Ако буде средстава премирати уредност на тренингу и нешто мало додати за појачање исхранане. А на који начин ће неки члан управе или играч довести квалитетног играча са стране, то је његов проблем. Заправо, ко не може да доведе једног играча и није за неког истакнутијег члана управе (председник, два подпредседника, секретар). Играч који не може да доведе свог друга и није за овај клуб.
Струка, односно тренерски кадар треба ојачати тренером са најмање вишом стручном спремом и одговарајућом лиценцом. И са ауторитетом.

У супротном, треба ставити катанац на врата и пустити људе да на тој парцели производе пшеницу, кукурур, купус, кромпир и друге културе.

САТ ВЕЋ ОТКУЦАВА!

Бранко Гајић, 
бивши председник клуба
у периоду 1991-1995. г.