Анализа

Дитрих Екарт – Гробари Русије


Дитрих Екарт – Гробари Русије

9 јул 2012, за ФБР припремио Д. Симовић

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Гробари Русије

Цртежи – Otto Kursell

Стихови – Dietrich Eckart

Зиновјев-Апфелбаум

Гувернер Петерсбурга, председник Северне комуне,

председник егзекутиве 3. Интернационале

Око два и по милиона људи, и престоница пред страшним покољем
Због Јудине жеђи за крвљу, претворила се у ковчег са два милиона мртвих

Лејба Троцки-Бројнштајн

Комесар рата и морнарице,
прави диктатор Русије

Да ли је то човек? Неки ђаво? Приближите се! Гуштер, можда побеснели паун?
Реците само – Јеврејин. Гледаћете таквих још пуно

ЈЕВРЕЈСКИ БОЉШЕВИЗАМ

И овај паметни народ види пред собом само један пут отвореним:
Док год је реда, нема шта очекивати.
Притајено због тога држи припаљену ватру,
И док се човек окрене, гори цела земља.

Гете

Сваки онај који познаје Русију, и имао је могућност да посматра све фазе тамошње револуције, тај ће се додуше сложити, да је анархистичко дивљање руског народа вероватно премашило све мере, али ће исто тако бити сигуран, да никада не би могао да настане такав систематски механизам за уништење свих темеља друштва, толико паклени инструмент уништења, када се на чело тог анархистичког дивљања не би поставио онај еменент, који је хиљадама година својег постојања опстајао са истим оличењем безграничне крутости, немилосрдности и безобзирности: Јеврејин.

Тек што је дошла «слобода» (уз помоћ пара са лондонске берзе и уз помоћ руско-јеврјских «слободољуба»), деца Израела су почела да пристижу из свих крајева света у нову обећану земљу. У Москви и Петерсбургу биле су штампане бољшевичке новине и часописи, у радничким и војничким друштвима говорили су демагози, добро опремљени и снабдевени великом свотом новца, с циљем да заведу дух већински неписменог руског народа. Један пример: У Петроградском радничком совјету одједном се појавио непознати господин Штеклов. Предвидео је нестанак демократије, светски мир, обећавао је слободу и хлеб, а делио је паре на све стране.

Једном је био приморан да покаже своја документа, звао се Нахамкес, а био је Јеврејин. Данас је то један од медијских диктатора совјетске Русије. Таквих примера је на стотине. Пред очима либералне владе, придошлице Троцки-Браунштејн, Зиновјев-Апфелбаум из Њујорка, и Лењин из Швајцарске, пожуривши у палату у Петерсбургу, заузели су је и претворили у главно упориште бољшевизма. Пре много година у бољшевичку школу на Капри-у у Русији почели су да пристижу (под вођством Јеврејина Рапапорта-а) обучени демагози, и одатле су били послати на фронт у Кронштад. Лично сам срео на Криму јеврејске студенте, који су у војним болницама делили бољшевичку «Правду».

У јулу 1917 је дошло до првог напада. Кронштадски морнари, подстакнути наиме од Јеврејина Рошалда, испловили су горе по Неви, искрцали борна кола, пролазили кроз улице Петерсбурга и као помахнитали пуцали су на све што им је дошло под руку. Побуна морнара је била угушена, вође су биле похапшене и пучисти интернирани. Али на крају се испоставило, као што смо могли на крају видети и у Немачкој, да Јевреји у таквим ситуацијама не штеде новац, а да «умерене» политичке партије добро заштите своју браћу. Вође социално-револуционарне партије и меншевика били су Бернштејн-Кохен, Либер, Гоц, Дан, Мартов-Цедербаум и остали. Само што су се Троцки, Камењев-Розенфелд и остали нашли иза решетака, и одмах су били у име слободе проглашени за мученике идеализма. Либер и Дан су се код хистеричког и плашљивог Керенског (директор његове полиције је био Јеврејин и циониста Рутенберг) изборили за њихово ослобођење. Тиме је катастрофа Русије била запечаћена. С обзиром на своју недодирљивост, сада су сви демагози могли да одбаце своје последње маске.

Крајем октобра на «Дану совјета» коначно је пала руска демократија, која је служила само за припрему бољшевизма, а крвави терор је почео. Одакле су имали бољшевици толико новца за пропаганду? Антинемачки аутори тврде, да су Лењин и Троцки били изасланици немачког генералштаба. Али стварност је потпуно друкчија. Истина је то, да су бољшевици агенти Јевреја са берзе из свих земаља света, а исто су то биле и јеврејске паре, из којих је била створена најдеструктивнија машинериjа свих времена. Бурцев, који као ретко ко други познаје тајне руске револуције, је у своме делу «Будите проклети, бољшевици» јавно оптужио «нeмачког» Јеврејина Парвуса-Гелфанда за оца бољшевизма у Русији. Овај «Парвус ис Истанбула, Парвус из Копенхагена, Парвус из Софије, Первус из Берлина» вишеструки милионер захваљујући «испоруци» животних намирница, пријатељ свих јеврејских и појеврејчених новембарских великана у Немачкој, био је способан већ тада да кроз демократске уреде обезбеди Лењину са много стотина Јевреја пролаз из Швајцарске до Петербурга кроз Немачку. И «Русија» их је пустила. Из њујорске чивутане су дошли Зиновјев и Троцки са две стотине браће. Енглески официри су задржали целу групу у Халифаксу. Тада се укључила вашингтонска влада и наредила њихово ослобађање. «Руска» влада је пустила ове бациле куге у своју земљу. Председник Сједињених држава је тада био Вудро Вилсон. Као помоћ имао је, с једне стране, шефа берзе Симона Волфа, с друге су му били циониста и судија врховног суда Брандес. Јакоб Шиф, банкар, је већ 1904. финанцирао рат Јапана против антисемитске Русије и на све начине потпомагао револуционарну пропаганду код руских ратних заробљеника. Бернард Барух је био Вилзнов најбољи пријатељ и ишао је зајдно са њим на челу 117 Јевреја на «мировну конференцију» у Версај. Несумњиво је баш он тај који је тамо терао јеврејски чопор против Русије. Хенри Форд је у својој књизи «Међународни Јеврејин» објавио писмо из службених извора, који је послао извесни Фирстенберг господину Рафаелу Шолаху из Њујорка. Оно је послато из Стокхолма, датирано 21. септембра 1917 (само месец дана пре «дана совјета») и пише се у њему да је хамбуршки банкарски дом Макс Барбург «отворио конто за друга Троцког» а да је други агент био снабдевен муницијом и да је обезбедио њен транспорт. Петербуршки војни совјет био је добро опремљен новцем из Стокхолма.

Баш тамо, седео је поменути Фирстенберг-Гањецки (садашњи бољшевички амбасадор у Ризи), примао огромну количину јеврејских пара и даље их, према потреби, делио другима. Победио је – уз помоћ ратних разарања и парализације армије пропагандом – јудеобољшевизам. Јеврејске високе финансије у тадашњој Русији практично нису биле у том облику као у западним земљама, напротив, руско национално благо је сада прешло без изузетка у руке Јевреја. Пљачка трезора, «национализација» кућа, палата и фабрика и остале репресалије, створили су нове фондове злата, накита и осталих драгоцености, који су били делом још даље искоришћени за врбовање војника и ширење пропаганде светске револуције. Такође, знатан део ових драгоцености омогућио је комесарима да купе куће у иностранству и отворе тамо и своје рачуне у банкама.

Због чињенице да ни ове страшне чињенице нису пробудиле руски народ, уједно са привредним везивањем настаљало се и систематско истребљавање руске националне интелигенције. Под изговором одмазде за раније неправде, јеврејски демагози су наговарали руске војнике против бивших официра, чиновника, инжењера и интелектуалаца. Централа најмонструознијих убистава било је седиште (данас већ мртвог) «комесара за борбу против контрареволуције» Мосеса Урицког у улици Гороховаја бр.2 у Петерсбургу. У ову зграду биле су одведене хиљаде људи, и без суда убијане. За целу северну Русију Зиновјев-Апфелбаум (гувернер Петерсбурга, председник северне комуне и начелник егзекутиве треће интернационале), био је оно шта је био Урицки за Петерсбург. Овај крвави систем је Троцки-Браунштејн увео у целој Русији. Црвене гарде су биле својим убиствима потпуно везане за нови режим – свака друга влада би са њима завршила по кратком поступку. Због тога, оне су биле поуздане слуге јеврејске страховладе у Русији. Њима су приступали и авантуристи из свих земаља света; наиме, Кавкасци, Летонци и Кинези су сачињавали јединице, које су нападале голоруки руски народ. Преостали руски интелектуалци су политиком бича, глади и претњи, смрћу приморани да сарађују са новим режимом. У атмосфери сталног притиска своје знање су морали су да ставе у службу својих крвника. Многи су изабрали смрт, али су се и многи предали. Владавина Јевреја је била потпуна.

Сељаци, делокализовани у целој огромној Русији, су на многим местима покушавали да бране своју независност, али до данашњег дана нису били способни да се уједине у заједничкој акцији и свргавању центара бољшевичке моћи. Погром на руском народу је коштао већ – реално гледано – 30 до 35 милиона људских живота…

Ко није слеп мора да види, да је од првих дана бољшевизам био чисто јеврејска ствар. 1920. године у Русију је дошао Енглез Билзн и међу 380 комесара избројао је 300 Јевреја. Данас располажемо комплетним списком главних господара Русије.

Енглеска књига «Jews in Russia» приказује 550 највиших данашњих представника бољшевизма и њихов положај. Централни комитет народних комесара се састоји од 3 Руса, 2 Јермена и 17 Јевреја. У комесаријату рата седи 8 Летонаца, 1 Немац, нити један Рус и 34 Јевреја (Бронштејн-Троцки, Фишман, Ром, Мелчик, Ливенсон, Посерн, Губелман, Кајманович, Бекман, Глуцман, Зусманович, Хиршфелд, Лехтинер, Шуман, Назенхолц, Тсајгер, Заке, Зилберман итд.). Комесаријат унутрашњих послова се састоји из 2 Руса, једног Летонца, Јермена, Пољака и 45 Јевреја (Апфелбаум-Зиновјев, Голденрудин, Ендер, Фенигштајн, Крахмал, Шнајдер, Фајерман, Мајнкман, Модел, Јоселевич, Шкловски, Кнајзиц, Расмирович, Кронберг, Ривкин, Свердлоф, Тситкин, Блумкин – убица немачког изасланика Мирбаха, Финес, Захс итд.).

Комесаријат иностраних послова се састоји из 1 Руса, 1 Јермена, 1 Летонца, 1 Немца, и 13 Јевреја ( Јофе, Марголин__________, Левиен – баварски народни опуномоћеник, Акселрод – изасланик у Вилну, Бек – члан делегације у Паризу и Лондону заједно са Либерманом, Гринбаум итд.). Додајем још Литвинова-Филкенштајна у Ревалу (Талин) и Гилерзона у Прагу. После протеривања Шкловског из Швајцарске, седи Шерман у Луцерну, Моровски у Италији, Вигдор Коп, Самуел Рајх и остали у Берлину… Тако се настављало у свим централама. Руске провинције надгледа 23 комесара, из којих је 21 Јевреја (Хајкис на Сибиру, Берлинскуј у Казању, Лиевенсон на Дону, Сакхајм у Јарослављу, Изак Лаук у Доњецку итд.). Наравно, главни штаб пропаганде – новинарство је скоро целао јеврејско. «Правдом» су управљали Кун, Лури, Диамант, Алперович, Стеклов-Нахамкес и остали, новине «Волја Труда» Кац, Захс, Пољански, «Знамја Труда» Ландер, Левин, Давидсон и остали, привредне новине Бернштејн, Голдберг, Голдман, Елиасон, Рафалович итд. Од 42 новинских диктатора само један није Јеврејин, жалосни Максим Горки. И на крају, «сверуска» егзекутива се састоји од Лењинa (једни га означавају за Русотатара, други за калмичког Јеврејина) и 33 Јевреја (председник Свердлов, Абелман, Гимер-Суханов, Блеихман, Кац-Камков, Смидович, Дитрих Екарт – Гробари Русије Левицки, Голдштејн итд.).

Укупно: 34 Летонаца, 30 Руса, понеки Јерменин, Пољак, Чех и 447 Јевреја!
То је та «руска» совјетска влада.

Данас већ и сами социјал-демократи признају, да берзе воде политику «великих демократија Запада». Али како би ови наивни људи могли да замисле, да би ови господари берзе (од којих је 90% Јевреја) могли истовремено да подрже «пролетерску» револуцију и борити се против ње тиме, што пружају подршку антибољшевичким армијама родољубних Руса Колчака, Деникина, Јуденича и Врангела. Стварност је оваква: када би политичари из Париза, Њујорка и Лондона стварно хтели да сруше совјетске Јевреје и њихове ужасне банде, не би Троцки, Апфелбаум и остали седели у Кремљу можда ни месец дана. Али руски генерали ће бити подржавани само докле немају никакву надмоћ над Црвеном армијом, тачно дотле, док се братоубилачки рат руског народа не заврши планираним успехом. Довољно је само погледати дебате енглеске Доње скупштине из 1919., да би се видело то, да «британска» влада условљава своју подршку нпр. Колчаку тиме, да ли ће се његове јединице опростити од антисемитизма или не… Јуденич је опет од Енглеске наоружаван против Петерсбурга. Престоница је на дохват његових предњих јединица, телеграфске вести о освојењу главног града већ три дана круже светом, руске акције ненормално расту, шпекуланти продају…а британска флота, која је до тада бранила Јуденичово крило и већ бомбардовала Кронштад, одједном напушта руског генерала и отвара ватру – каква иронија – на немачко-руске антибољшвичке трупе пред Ригом! Руска пешадија пред Петербургом морају брзо да се повуку, нестаје муниција, акција се завршава неуспехом и руска рубља пада на претходни ниво… Лист «Jougnal de Genéve» је назвао целу операцију погодно као «spéculation israélite».

Врангел је требао да добије огромну подршку, међутим – као што са сигурношћу знам –добио је за седам месеци само три брода са муницијом, старим пушкама и топовима (од којих је много требало прво ремонтовати у Севастопољу), Французи су истодобно извозили из земље велике количине жита. У «француској» војној мисији је било од 10 чланова 7 Јевреја, Врангел је био од Француза напуштен исто као Јуденич од Енглеза.
Као последица тога ствари су у Русији пошле логичним правцем. Многи стручњаци су предвидели сверуску глад (глад у градовима је био од 1918.г.), изазвани дилетантизмом у привреди,  неспособношћу, распадом превоза итд. Она је, на крају, почела да угрожава и љубимца совјетије, Црвену армију. Иако свет до тада није имао ни најмању информацију о гладу руског народа, одједном су све јеврејске новине почеле да вриште о неопходности помоћне акције за «умирућу Русију».
Русија је у многим деловима и даље изумирала, градовима су мало помогли непоправљиви филантропи и господари берзе из Лондона, Берлина и Беча. Троцки и Црвена армија су опет имали чврсто тло под ногама. И тада је пала последња маска: Основана је била «руска» банка, и официјално је била проглашена диктатура берзе од стране «вођа пролетеријата». Камата ће вероватно бити између 10 и 15 % месечно. Исто као у средњем веку. Истодобно су совјетски властодршци увели у живот чисто капиталистичке приватне синдикате (уз помоћ финанцијера из иностранства). У представништву првих и највећих од њих седе Троцки, Скјански, Голдберг, Шатуновски, Спенцер, Ајсмунт итд. Наравно: 99% су Јевреји.

Крај тога биће финанцијска диктатура над беспомоћним, слабим и изгладнелим народом. Ово је план направљен у тихим јеврејским ложама Лондона, Њујорка и Берлина и реализован од стране совјетских Јевреја, уз помоћ Кинеза и изрода свих могућих народа.

Да је бољшевизам само средство, не сам циљ, то је јасно свакоме, ко је упознат са јеврејском политиком. Он је средство за уништење свих народних корена, за поробљавање народа, уништење народне привреде, све то да би било могуће купити «легално» за џабе. Предпоставља се демократска република, допушта се и могућност парламентарних марионетских монархија. Али, доћи ће моменат, који Јеврејин у својој историји никад није био способан да предвиди. Тренутак када кап прелије чашу. И упркос свим раширеним страхотама и лукавошћу неће ни јеврејске убице избећи своју судбину. Све ће се десити снагом природног закона – јеврејољубива демократија неће бити способна да заустави удар таласа, и народни суд Руса неће дозволити боравак ни једног јединог Јевреја у властитој земљи.

Јевреји као да су предвидели свој заслужени крај. У време када су писани ови редови, у земљама света кренуо је један чудан покушај Јевреја да опет ојачају јеврејски бољшевизам уништењем Немачке. Милиони и милиони крстаре немачким земљама, свуда се појављују јеврејски апостоли, «староседеоци» и водећи «немачку» политику, Јевреји марљиво преговарају са својом браћом на Истоку. Знамење долазеће олује видљиво је за сваког, ко хоће да види. Уздигни се, немачки народе, и ослободи се од јеврејских бацила. Никад нећеш моћи да тихо градиш свој живот, док ти у венама кружи отровни бацил. Погледај страшну пропаст у коју те воде – спаси се!

Ревал, Новембар 1921.

Алфред Розенберг

(аутор текстова: „Промене јеврејског трага у времену, неморал у Талмуду“, Deutscher Volks- Verlag, München; „Криминал слободног зидарства“, „Ционизам против Немачке“, превода есеја G. des Mousseaur-а „Јеврејин“, Hoheneichen- Verlag, München.

Лењин-Уљанов

Председник савета комесара.
Полуталмудског порекла.
Његова жена је Јеврејка, у породици се говори хебрејски, а његова фаца?! – ипак можда није Јеврејин.

„Није наше крви“ виче Израел. Да пукнеш од смеха!
Као да и овде не важи Христова реч:
„Селите се не би ли нашли себи другове а гори су од вас десет пута“

Штеклов-Нахамкес

Диктатор штампе совјетске владе

„Слобода штампе“, викали су пре.
„Јеврејске штампе“, мислили су за себе;
Помогао је пролетер, глупи црнац,
и остварио циљ, од њих замишљен.

Шрајдер

Комесар унутрашњих послова, председник новинарског револуционарног трибунала

Да претвори најниже у највише – познавалац Талмуда,
његовог ранга, за то зна.
Својом проницљивошћу зна сваког да поучи,
а најрадије аргументом конопца.

Интересантно заседање совјетске владе

(Врло ретка фотографија, са овог заседања су потицале смртне казне у Русији.)

1. Мосес-Урицки. 2. Лејба Троцки-Браунштејн. 3. Свердлов 4. Апфелбаум-Зиновјев 5. Фејерман
6. Друг Михајл из Бољшевичке школе у Каприу

Казнени вод

У акцији «кажњавања» непослушних сељака.

Камков-Кац

Комесар за штампу

Као и било где: безобразлук огроман,
а у правом знању сироче –
Тако Јеврејин насрће на човечанство,
и одређује му о чему да размишља.

Левин

Председник извршног савета.

„Извршење“! Та страшна реч!
У књизи „Естер“ вика одјекује:
За пропаст племенитог Персијског народа,
крив је Јеврејин Мордехај.

Володарски-Кохен

Члан извршног савета

Често се срећемо са оваквом ларвом Јеврејском:
Као хорски музичар, искривљеним погледом
свира своју храфу, а у њој скрива челик кланичара.

Аванесов

Секретар извршног савета

Посао му је у споредној ствари: да брижљиво потпише крваве пресуде.
Додуше, то не подмирује Јеврејску жеђ за осветом;
али ипак, количина подмирује посао.

Суханов-Гимер

Члан извршног савета

Падне кажњена мрцина – иако би се појавио анђео,
И ту би се нашао трибунал
који би у пропасти надмашио и пакао.

Мосес Урицки

Председник комисије за борбу против контрареволуције, Петерсбуршки касапин.

Џелат каквог на свету нема!
На крају, ипак, бива исплаћен.
Место где је бомба била бачена, сада се зове Uritzky-Platz:
Ах, какво ликовање!

Мартов-Цедербаум

Члан егзекутиве радничких совјета.

Поносни заступник радника – као да сваки Јеврејин не мрзи посао! Нико се не вуче толико тромо – иструо и труло, исто ти је то.

Парвус-Хелпхант

Творац руског бољшевизма, сада ради у Берлину са истим циљем.

Јеврејин Бетман дао му је милионе да би поткопао последњу Цареву трунку снаге.
Каматом ћете бити награђени од господина Парвуса!
Ко не послуша, тај ће имати посла с њим.

Вигдор Коп

Дугогодишњи совјетски представник у Берлину.

Његов драги рудник, обожавао га је.
И болео га је, вероватно, растанак.
Посебно место у Берлину капом и шаком добијала је КПД.

Адолф Јофе

Председник Руске мировне делегације у Брест-Литевску, касније совјетски представник у Берлину.

Кованице, злато, брилијанти и драго камење, ликују над Лешевима грађана.
Неби ли промашили своју племениту сврху, односе се Оскару Кону у Берлин.

Свердлов

Председник 4. конгреса радничких и војничких совјета.

Око двадесет јеврејских глава видесмо сад –
Верујем, али у чуду.
Овим сам, међутим, запрепашћен:
увећа се зачас њихов број за стотину.

Петров-Вајсброт

Један од тројице изасланика који су донели у Берлин брест-литевски уговор.

„Посебно се бојим Грка кад нас дарују!“, викну свештеник.
Тројица Јевреја дођоше са повељама о „миру“.
А ми, славили смо у свакој кући.

Камењев-Розенфелд

Делегат на брест-литевској конференцији.

Западном културом премазан већ, оставља утисак разборит. Но, поглед кроз његове окуларе,
одаје пустињског сина на стражи, спремног да убије.

К.Радек-Зобелсон

Чувени совјетски агент, претежно у Берлину.

К. Радек, или Крадек, читано брзо (а значи „лопов“), назвао је себе, лукаво.
Исти такав је био и остао.
Али, ипак, како?
– под старатељством Ратенауа.

Самуел Беркман

Московски агент у Америци.

„Америко“, вукнуо је једом Гете,
„боље је теби!“, наиме од Европе.
Стрпи се, већ се и тамо чује чаробна фрула,
јер су и они исто тако тупави.

Ема Голдман

Руска Роза Луксембург, активна и у Америци.

Са скоро сто година, носила је Сара Абрахамовог наследника. Госпођа Голдман – пресликани ужас Бољшевички,
а како се чини, у сличним годинама.

Ефремов-Хајмович

Вођа политичког одељења 10.Армије

Свака чета има свог јеврејског извиђача, који мрзовољни, у борби су брзи и ужасни.
Погледајте овог Јеврејина овде, па се питајте
Зашто се Руси стално боре!

Макс Левин

Руски Јеврејин, иницијатор минхенског убијања заробљеника, побегао у Аустрију, одатле послат у Русију, сада члан руског центрланог извршног савета

Руски Јеврејин, организатор Минхенског покоља.
Побегао у Аустрију.
Одатле испраћен на руско тло, а сада члан Централног Извршног Већа Руисје.
Полно оболео, и тотално загађен свим пороцима одбачене расе, Па нам се данас још подмукло представља као идеалиста, и човек Високог ранга.

Тобијас Акселрод

Московски финансијски Јуда, опуномоћеник минхенског совјета, сада бољшевички изасланик у Литванији

Финансијски Јевјреин, из Москве, народни посланик из доба Минхенског савета,
А сада Бољшевички агент у Литванији.
Библијски Тобијас, каже легенда,
Знао је да олечи свако слепило; док се данашњи Тобијас труди да у потпуности
Ослепи заслепљеног.

Левин-Нисен

Руски Јеврејин, учесник у минхенском убијању заробљеника

Руски Јеврејин, организатор Минхенског покоља.
Наравно, убијен у Минхену.
Како ли су викали Јевреји, док нису промукли, да би их судије штедели!
Било је то време када су по сваку цену желели да виде
Немачког цара осуђеног.

Бела Кун (Кон)

Некадашњи вођа мађарске Совјетске републике, сада руски комесар за ширење револуције на Балкан.

Од земље до земље – ђаво не мирује!
Где крочи, ужасни помор!
Ко до сада није схватио дух Јеврејина,
ниједан га бог неће спасити од помора.

Ривкин

Члан народне скупштине.

Његов поглед није нарочито ведар.
Зашто ли је тако незадовољан?
Можда му се не свиђа тренутно стање;
јер нису вешали последњег (Гоја) нејевреја.

Томски Хонигберг

Члан московског синдикалног савеза

Мало о њему знамо, само толико да поседује велику моћ.
Његова слика вредна је хиљаду речи.
И он је Јеврејин! И то је доста.

Карахан

Совјетски изасланик у Варшави

Сваки народ добиће свој део, по свом духу и по свом колосеку. Пољаци, чини се, нешто желе – авај!
Ово је више него што су тражили.

Јанкел Јуровски

Убица царске породице, Јеврејин.

Након мучења, смишљеног као од Сатане лично,
подлегао је Цар псећој жеђи за крвљу.
Пропала је невиност у једној ноћи,
а посвуда се радовао народ „Савеза“.

Штајнберг

Комесар правосуђа.

Знамо како Јевреји радише у овој земљи, док се господа сасвим Није одрекла закона.
Тамо, на истоку, са бележницом у крвавој руци,
Свако за себе узима шта жели.

Прошан

Министар пољопривреде.

Прави јарац – види се из његових црта.
Претворен одмах у баштована…
Остало је ћутање –
јер се Јуда смеје!
__

1 reply »

  1. Дошла маца на вратанца. Отрежњење са закашњењем, бар када су већ у питању прошла времена. А данас и убудуће промудрити се кроз догађаје из прошлости.

    Свиђа ми се