ГЕОПОЛИТИКА

ПУТИН: Не радујемо се што криза слаби доминацију тзв. историјског Запада


ГОВОР ШЕФА РУСКЕ ДРЖАВЕ НА САВЕТОВАЊУ АМБАСАДОРА И СТАЛНИХ ТРГОВИНСКИХ ПРЕДСТАВНИКА РФ У СВЕТУ (1)

10.07.2012. факти.орг

  • Још нема на видику поузданих варијанти за превазилажење економске кризе. Шта више, перспективе постају све више узнемирујуће
  • Дужнички хаос у еврозони и клизање у рецесију само је врх леденог брега нерешених структурних проблема светске економије
  • Дефицит нових модела развоја на фону ерозије лидерства традиционалних економских локомотива (онаквих какве су САД, ЕУ и Јапан) води успоравању глобалног развоја
  • Криза слаби доминацију такозваног историјског Запада. То је већ постала чињеница. Али, желим да истакнем да нас то уопште не весели. То не треба да нас радује, а не треба ни да смо злуради. То треба да изазове само забринутост, јер не знамо последице ових догађаја, ових тектонских догађаја у светској економији, што може довести до неизбежних промена и у прерасподели међународних снага и у светској политици
  • Нас не радује што видимо да одређени учесници у међународним пословима покушавају да сачувају свој првобитни утицај, а да при том ти исти наши партнери често прибегавају једностраним дејствима против норми међународног права. То се испољава у такозваним хуманитарним операцијама, извозу ракетно-бомбашке демократије и мешању у унутрашње конфликте

РУСКИ председник Владимир Путин први је говорио на саветовању амбасадора и сталних трговинских представника РФ  у свету који се одржавају сваке две године.

Тема овогодишњег окупљања била је – „Русија и свет који се мења: континуитет приоритета и нове могућности“.

Саветовању су присуствовали и сарадници централног апарата Министарства иностраних послова РФ, руководство администрације Председника РФ, чланови владе, представници министарстава и ресора укључених у међународну сарадњу.

ФАКТИ ће у два наставка објавити говор шефа руске државе у целини.

 

Говор на саветовању амбасадора и сталних трговинских представника Русије у свету:

Наш први сусрет био је још 2002. године када смо обележавали 200-годинишњи јубилеј Министарства иностраних послова.

Протекла деценија је показала да је такав регуларни и садржајни формат комуникације изузетно користан и пожељан. Управо ви, поштоване колеге, и ваши потчињени на терену, практично и свакодневно браните и заступате интересе наше државе у иностранству. Браните ставове наше земље, доприносите расту њеног утицаја на процесе у свету.

         Текући приоритети нашег дипломатског рада одређени су у Указу председника „О мерама реализације спољнополитичког курса Руске Федерације” од 7. маја ове године.

У условима нарастајуће трансформације међународних односа, усавршавање делатности МИД и других надлежних структура, добија веома велики значај. У први план избија способност да се оперативно и компетентно анализирају догађаји, да се дају правовремене прогнозе, али желим да истакнем: не треба пасивно посматрати догађаје иако у телеграмима министарства постоји задатак „праћење трендова у развоју догађаја”.

Треба активно утицати на ситуацију тамо где се директно ради о руским интересима, деловати унапред, бити спреман на различите варијанте развоја ситуације, чак и на најнепријатније варијанте неког догађаја.

Ви у свакодневном раду практично осећате да међународни односи постају све тежи. Данас, на жалост, не можемо да их оценимо као избалансиране и стабилне. Напротив, повећавају се елементи напетости и неодређености, док поверење и отвореност, бивају, често непотребни.

Међународна заједница је, као и раније, далеко од изградње универзалног и недељивог система безбедности. На речима су сви за, али у пракси велики број наших партнера тежи да обезбеди само своју нерањивост, заборављајући да је у савременим условима све међусобно повезано.

Већина изазова и претњи носи, нема сумње, транснационални карактер. Те претње су познате – ширење оружја за масовно уништавање, тероризам, религиозни екстремизам, нарко трговина, уништавање животне средине, недостатак хране и пијаће воде.

Треба признати да још нема на видику поузданих варијанти за превазилажење економске кризе. Шта више, перспективе постају све више узнемирујуће.

Дужнички хаос у еврозони и клизање у рецесију само је врх леденог брега нерешених структурних проблема светске економије. Дефицит нових модела развоја на фону ерозије лидерства традиционалних економских локомотива (онаквих какве су САД, ЕУ и Јапан) води успоравању глобалног развоја.

Јача борба за приступ ресурсима која провоцира неприродне осцилације на сировинским и енергетским тржиштима. Светски развој у више вектора који се зауставио због кризе, унутрашњи социјално-економски проблеми и хаос у развоју економија – слабе доминацију такозваног историјског Запада. То је већ постала чињеница.

         Желим да истакнем, поштоване колеге, да нас то уопште не весели. То не треба да нас радује, а не треба ни да смо злуради. То треба да изазове само забринутост, јер не знамо последице ових догађаја, ових тектонских догађаја у светској економији, што може довести до неизбежних промена и у прерасподели међународних снага и у светској политици.

Нас не радује то што видимо да одређени учесници у међународној комуникацији покушавају да сачувају свој првобитни утицај, а да при томе ти исти наши партнери често прибегавају једностраним дејствима против норми међународног права. То се испољава у такозваним хуманитарним операцијама, извозу ракетно-бомбашке демократије и мешању у унутрашње конфликте.

Видимо колико је противречан и неизбалансиран процес реформи у Северној Африци и на Блиском Истоку, а трагични догађаји у Либији су нам још увек у сећању.

Нема сумње да не треба понављати сличне сценарије и у другим земљама, на пример, у Сирији. Уверен сам да треба урадити максимално све да се стране у сукобу тој земљи принуде на израду мировног политичког решења око свих спорних питања.

Треба тежити и доприносити таквом дијалогу. Наравно, такав рад је тежи и суптилнији од грубог мешања путем силе из иностранства, а само он може обезбедити дугорочно решење и даљи стабилни развој ситуације у региону, а уколико се мисли на Сирију, онда и у самој држави Сирији.

Генерално јачање колективних начела у међународном животу са ослонцем на преговоре, тражење компромиса мирним путем треба да постану императиви. То се односи на сва кризна жаришта, укључујући и ситуацију везану за ирански и севернокорејски нуклеарни програм, Авганистан и друге регионалне и субрегионалне проблеме.

Наредних година наша земља ће бити домаћин самита највећих мултилатералних организација и форума: АПЕС, „Г-20”, „Г-8”, Шангајске организације за сарадњу и БРИКС. Председавње њима даје могућност не само да се ојачају позиције Русије на светској арени, већ и да се енергичније заступају безусловни приоритети правног и политичко-дипломатског решавања најакутнијих међународних проблема.

Русија ће чврсто наставити са одбраном принципа Повеље Организације Уједињених Нација као основе светског поретка.

Наставићемо да инсистирамо да сви треба да полазе од тога да у случајевима који захтевају употребу силе и мешања у унутрашње послове других земаља, одлуку има право да доноси само Савет Безбедности УН. Контрапродуктивно је допуњавати такве одлуке било каквим једностраним санкцијама.