Јелена Бркић

Јелена Бркић: Политичка математика


Јелена Бркић: Политичка математика

 26.07. 2012  Српски културни клуб

svestranke

Нису малобројни они који кажу какав народ таква и влада. Пошто нисам баш сигурна да је тако, покушаћу, помоћу бројева, да проникнем у начин размишљања наших грађана тог фамозног 6. маја 2012.

Одмах морам да подвучем да баратам са званичним цифрама Републичког завода за статистику (Резултати избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије) , а да су те цифре намештене, јер су избори покрадени. Ипак, и ови овакви бројеви говоре пуно тога.

Јединствени бирачки списак

Према првим резултатима пописа из 2011.године, Србија има 7.120.666 становника. Број бирача уписаних у јединствени бирачки списак је 6.770.013. То значи да право гласа нема 350.653 малолетних грађана Републике Србије. По подацима са сајта министарства просвете 2011.године осми разред је завршило 78.037 ученика. Обзиром да је број ученика опао за 1.6% у односу на 2005.годину, никако нећу погрешити ако узмем као просек 75.000 ученика по години. То значи да основне школе у Србији похађа минимум 600.000 ђака, а да још наредне три године по завршетку основне школе има око 225.000 младих до 17 година старости. По подацима Републичког завода за статистику на сваких 1000 становника роди се 9,4 беба (подаци из 2010.год.). То значи да се у Србији роди годишње око 66.000 беба, те да деце узраста до 7 година има око 460.000 хиљада.

Укупно, то је око 1.285.000 малолетних грађана Републике Србије.

Да оставимо мртве да почивају у миру и младе да уживају док још иду у школе и док их још политика не интересује, Србија нема више од 5.800.000 бирача, што је за цео милион или за 15% мање од званичних података!

Напомињем да моји подаци нису 100% тачни (осим ових преузетих из званичних извора у чију тачност још више сумњам), јер немам приступ свим подацима, те позивам све стручњаке из ове области да изнесу тачне податке.

У сваком случају, размере крађе на изборима су огромне, као и размере вишедеценијске крађе и пљачкање грађана Србије. Питам се само зашто ли смо мислили да неће да украду наш глас, ако већ годинама отимају наш новац, имовину, земљиште, фабрике… Уосталом, и чачкалицу кад украдеш, ти си лопов, зар не?

Излазност

На основу претходног примера, јасно је да званични подаци нису тачни. Иако је јако тешко, чак немогуће, анализирати погрешне податке, ја сам се ипак одлучила да видим шта званичне цифре говоре.

Од укупно уписаних бирача на изборе је изашло 3.912.904 бирача или 57,8%. То значи да 2.857.109 грађана или 42,2% није изашло на изборе.

По мом мишљењу постоје 3 разлога да се на изборе не изађе:

1. Спреченост бирача да изађе на изборе (болест, путовање и сл.)

2. Незаинтересованост за политику

3. Мучнина при помисли да треба гласати једне те исте фаце које већ годинама никакво добро нису донели Србији и њеним грађанима.

Jelena Brkic1

Познато је да су старије особе, по сили природних закона, обично много више изложене болестима него млади људи. Са друге стране, имамо ситуацију да су исте прилично ревносне када је у питању гласање. Управо та чињеница ми даје за право (обзиром да нисам  пронашла званичан податак о капацитету у нашим здравственим установама и његовој попуњености) да претпоставим да број људи који нису гласали због болести не обухвата велики проценат. Такође, тај број је још мањи када су у питању путовања, јер је Србија већ две деценије изолована земља. Скидањем виза није много повећан број путовања, обзиром на економску ситуацију и статус наших грађана.

Што се тиче незаинтересованости, по мом мишљењу тај проценат је миноран. Јер ко још у Србији може да буде незаинтересован за оно што се увукло у сваки секунд и сваку пору нашег живота. Све и да желиш, не може да те не интересује, зато што у Србији не можеш ни да радиш, ни да једеш, а богами ни да дишеш без политике. То за дисање ће вам најпре потврдити становници колубарског округа или града Бора.

Дакле, остаје онај разлог у који ја верујем – бар 2 милиона грађана на изборе није изашло јер им се смучило да:

  • гласају „против“ , а не „за“,
  • слушају и верују у лажи,
  • цепају ципеле до изборног места за џабе, јер ће избори свакако бити покрадени, итд.

Колико год да разумем ове људе, јер сам и сама једно време била политички апстинент, ипак морам да нагласим следеће:

  • тиме што не изађете на гласање, директно дозвољавате другом да изабере уместо вас,
  • ваш глас је, у тренутно медијски блокираној Србији, једини начин да јавно кажете шта мислите,
  • можда се ништа неће променити ако гласате, али ако не гласате, сигурно се неће променити.

По мом мишљењу, ових 2 милиона бирача је велика шанса за нове, патриотске снаге које долазе. Ти људи су потпуно свесни да сви постојећи не ваљају и желе све да их промене, само не знају како, не верују да је то могуће и не верују да ови нови неће бити исти када дођу на власт. Зато је сада на тим новим снагама, да покажу одговорност, озбиљност и искреност. И то делима.

Косово

Осим ЛДП-а, за који је гласало 255.546 гласача (наравно не верујем да је било више од 150.000) или 6,53%, све остале странке су у изборној кампањи обећавале да никада неће признати Косово као независну државу. То значи да независност Косова директно не признаје 3.657.358 грађана или 93,47% изашлих бирача. Индиректно, тај број је знатно већи када се додају грађани који на изборе нису изашли, а који не желе да нам се држава цепка како којој светској и домаћој вуцибатини падне напамет.

Дакле, господо народни посланици, више од деведесет процената народа који вас је изабрао не жели да се Косово призна као независна држава! Шта год да је Борко потписао, на основу горе наведене математике, немате никакво, законско нити морално право да то поштујете. Народ вам то својим гласовима није дозволио!

ЕУ

Хајде сада да видимо шта каже математика када је у питању ЕУфорија:

  • ЛДП – ЕУ без Косова: 6,53%
  • ДС, УРС, СНС, СПС (и њихове коалиције) – и Косово и ЕУ – 66,12%
  • СРС, ДСС, ДВЕРИ – Косово, ЕУ замрзавање односа – 15,93%
  • Остали – без мени јасне стратегије по овом питању – 6,98%

Дакле, 15,93% (са бар још 5% гласова који су им отети) или 623.326 грађана је тврдог и изричитог става који подразумева замрзавање односа са Европском унијом. 6,53% или 255.546 гласача (умањити за бар 1,5-2% гласова које су за ЛДП отели) је тврдог става који подразумева улазак у Европску унију по сваку цену. Шта год ја мислила о ЛДП-у, бар имају јасан став. А лакше је борити се против онога ко знаш шта ти мисли.

Остаје велика већина од 66,12% гласова (умањити за бар још 2,5-3% украдених гласова за УРС) или 2.587.212 бирача који су поверовали у бућкуриш: И Косово и ЕУ. Али јесу ли поверовали? И јесу ли свесни наши политичари да су у лажи кратке ноге? И је ли уопште тих 66% много, ако се узме у обзир осмогодишње испирање мозга са свих медија како „ЕУ нема алтернативу“? И колики би проценат за то гласао да „МЕДИЈИ ИМАЈУ АЛТЕРНАТИВУ“?

Ако погледамо састав владе, коју ових дана очекујемо да се формира, 100% њених чланова и посланика који је подржавају припадају странкама које су за Косово у Србији, а Србију у ЕУ.

Али ако погледамо резултате који кажу да 93,47% свих изашлих бирача не признаје оцепљење Косова од Србије, шта ће онда та нова влада урадити ако ЕУ постави Косово као услов?

Хоће ли поштовати вољу свог народа који их је поставио ту где јесу, или ће се замерити САД-у и ЕУ и ризиковати да истом том народу не исплаћују плате и пензије кад ММФ заврне славине? Имају ли ови нови – стари министри памети, воље и знања да пронађу решење? Не верујем. Али се још надам да ће им интерес и приоритети бити бар мало другачији и да ће им сујета бити мања од ових претходних, па да ће ако нешто не знају да консултују оне који знају. Није срамота да не знаш, срамота је кад ниси свестан колико не знаш.

Лично сматрам да Косово није услов за пријем у ЕУ, јер све и да га на сребрном послужавнику предамо (што је наравно недопустиво), неће нас пустити у своје „одабрано“ друштво. То шта они о нама мисле, јасно је, показали су кроз историју, па и новију када су нам убијали децу бомбама које нас и данас зраче. Јасно је и да морамо са њима да сарађујемо. Али ми није јасно зашто морамо да их волимо и да будемо у њиховом друштву? Претходна влада је разлоге за „љубав“ према ЕУ крила од грађана, надам се да ова нова неће.

Што се тиче мог става по питању ЕУ, ја сам у оних 15,93%. Али сам и за то да сви ми помогнемо новој влади уколико се у случају ултиматума одлучи да брани вољу свог народа.  А до тада морамо жестоко да радимо на томе да овај проценат драстично порасте.

Економија

Ако се за некога крало на овим изорима онда је то УРС. Наравно, како то увек бива, ко другоме јаму копа, сам у њу пада. Тако да је ефекат крађе потпуно негативан за оне који су је наместили, али је зато за Млађу пун погодак.

Лично сам убеђена да за УРС гласају искључиво чланови породица и партијски запошљени кадрови. Како не верујем да их има више од 100.000 гласова (и то сам их частила), лично ћу да поједем све листиће који премашују тај број. Уколико ми, наравно, РИК дозволи увид у бирачки материјал. Један његов „партијски кадар“ ми је једном рекао да је Динкић одличан економиста, а лош политичар. Одговорила сам да је уствари потпуно супротно, а сада сам убеђена у то више него икада.

Да се вратимо на бројеве. За УРС је, дакле, намештено 5,51% тј.  215.666 гласова (обрати пажњу на шестице, мало сујеверја није на одмет за разоноду). Да нису покрадени избори, било би још горе, јер би то значило да је 215.666 људи или родбина Млађана Динкића и његове екипе или су сви они захваљујући тим људима добили посао. О Боже, са УРС-ом не знаш шта је горе!

Укратко, српска економија је у следећој ситуацији:

  • Презадуженост државе, привреде и грађана – преко 5 хиљада ЕУР задужење по глави становника;
  • Потпуна неликвидност државе, привреде и грађана;
  • Привреда на ивици колапса, јер само око пола милиона људи ради  у пољопривредном и привредном сектору, остало су трговине које држе тајкуни и јавна предузећа која су краве музаре политичких странака;
  • Потпуно промашене приватизације, опљачкана, па затворена предузећа, огромна незапосленост (званично близу 28%, незванично – катастрофа);
  • Прејак увознички лоби уништава пољопривреду;
  • Уништене домаће банке, постојеће стране дају зеленашке кредите, јер и не зарађују на њима, већ на финансијским манипуалцијама, а и оно мало девиза на српском тржишту изнесу по налогу оснивача…

Да не набрајам даље, јер то није тема, суштина је да сви показатељи издати од стране релевантних институција указују на чињеницу да привреда Србије стоји лоше и даље пропада.

Ако није једини, Г17+ илити УРС је главни кривац за ужасно стање у српској економији. Јер његови главни људи су већ годинама на челу министарстава задужених за привреду и финансије.

И гле чуда, уместо да због тога одговарају, они ће опет водити и привреду и финансије, и све то са 5,51% украдених гласова!

Тако у случају српске економије и УРС-а математика губи сваки смисао!

Ако томе додам прикривене (или не) тежње УРС-а ка додатном цепкању и дељењу  ионако мале наше земље, није ми јасно ни зашто је њихова родбина за њих гласала.

Закључак

Овако је изгледала математика из мог угла на ових пар, по мени најважнијих тема, а све у покушају да растумачим зашто је народ овако гласао и да ли је добио оно што је хтео.

Нисам сигурна да сам после сагледаних бројева ишта паметнија, јер не мораш да израчунаш, довољно је што осећаш како живиш.

1 reply »

  1. Редакција СРБски ФБРепортера би требала да зна за кога пише Јелена Бркић.
    Ако већ можда нисте знали када сте са српске дијаспоре преузимали чланак http://www.vaseljenska.com/vesti/iranski-presstv-uloga-nato-a-u-srebrenickom-masakru/ да Ксенија Поповић преводи за нас. Срамно и од вас и од СКК, који, успут да кажем није пренео извор. А после ћете и једни и други да се позивате на „јединство“…

    РЕДАКЦИЈСКИ КОМЕНТАР: Уважени „Страхиња“… Редакција ФБР не може све да зна, тако да не знамо „за кога пише“ Јелена Бркић, ако бисте били љубазни да нам то објасните- али наша редакцијска политика је да на нашем сајту промовишемо истину, родољубље, заштиту Српских националних интереса и афирмацију наших традиционалних вредности- али такође и „плурализам мишљења“… Чланак Јелене Бркић је по нама у том смислу био пун погодак, јер је остварио високу читаност на нашем блогу…
    Што се тиче Вашег коментара на чланак који смо преузели са СКК- ту сте поприлично „контрадикторни“- јер ако сами тврдите да СКК није навео извор превода (што јесте тачно!), и да смо ми преузели тај чланак са СКК, наводећи њих као извор јер за тај други извор (за који кажете да је ВасељенскаТВ) очигледно нисмо ни знали- онда није јасно који нам то „грех“ приписујете и чега то треба да нас буде „срамота“…
    Ми за разлику од многих других медија (који своје изворе наводе на крају текста „ситним словима“ свесно доводећи читаоце у забуну), изворе наводимо у заглављу текста (а где правила извора то захтевају, наводимо и „хтмл линк“ у оквиру чланка), и чланке категоришемо са нашим хтмл-линком: „Други пишу“- тако да је читаоцима потпуно јасно да се не ради о нашим ауторским и преводилачким текстовима… Толико што се тиче наше траспарентности…
    На крају остаје нејасна још једна ствар- Ви у коментару тврдите да уважена Ксенија Поповић преводи за „вас“-једино нисте објаснили кога то Ви у ствари „представљате“ (да сте се потписали Вашим стварним именом и презименом, можда и не би постојала таква недоумица)- пошто се у коментару позивате и на Српску дијаспору и на ВасељенскуТВ- било би добро да то разјасните овде за наше читаоце, који иначе уживају да читају овакве наше „коментаторске пикантерије“…
    Срдачан поздрав од уредника М. Новаковића

    Свиђа ми се