АУТОРИ

Српска национална заједница у Црној Гори препуштена је тихој али сигурној асимилацији…


Српска национална заједница у Црној Гори препуштена је тихој али сигурној асимилацији

ПОНЕДЈЕЉАК, 30 ЈУЛ 2012 11:47
  • СРПСКЕ НОВИНЕ, Ц.Г.

Саопштење за јавност Српског националног савјета

Тешко је вјеровати да у држави која показује интересовање за највећи степен евро-атланских интеграција, најмање тридесет одсто од укупног становништва тражи остваривање и заштиту основних уставних права. Сигурно је да у Европи а и шире не постоји држава у којој једна тако бројна заједница, нема ријешен уставно-правни статус као што је то случај са Србима у Црној Гори. Поставља се питање како је то могуће у држави која брже него друге земље западног Балкана приступа Европској унији. Српска национална заједница у Црној Гори препуштена је тихој али сигурној асимилацији. Неколико је разлога због којих се њена бројност смањује уз озбиљну пријетњу да Срби у Црној Гори доживе судбину својих сународника у региону.

Док актуелна власт свим средствима присиле подстиче асимилацију Срба, политички представници српског народа и држава Србија која има право и обавезу да води рачуна о свом народу у региону и дијаспори, ограничени страним утицајем и туђим интересима нијесу показали ни елементарну заинтересованост за потребу очувања националног идентитета сопственог народа.

Несмјењива црногорска власт је доношењем Устава и након тога кроз сва законска решења постепено ограничавала права и слободе српском народу у Црној Гори и довела их у позицију да једино они немају дефинисан уставно-правни статус. За то вријеме политички представници Срба су искључиво водили рачуна о својим личним интересима и интересима својим политичких партија, прихватајући при том за сараднике баш оне који су у свом политичком дјеловању доносили по Србе најтеже одлуке. Посебну улогу у процесу обесправљивања српског народа у Црној Гори у претходном периоду имале су институције државе Србије. За вријеме од издвајања Црне Горе из државне заједнице па до данашњег дана званична Србија није учинила ништа како би заштитила интересе својих сународника у Црној Гори. Сва њена активност била је ограничена ријетким комуникацијама са представницима српских политичких партија од којих је са позиције надређености тражила лојалност за своју погубну политику која није дала никаквих резултата.

Захваљујући таквом односу српске опозиције и институција Републике Србије, држава Црна Гора наставља се агресивном асимилацијом Срба у Црној Гори као својим најзначајнијим пројектом. Упркос томе политички представници Срба обесмишљавају тешку позицију свог народа у Црној Гори кроз стварање „Демократског фронта“.

„Демократски фронт“ као грађанска „демократска“ коалиција има шансу да у будућем времену донесе више штете српском народу него што му је својевремено нанијела лажна коалиција „Народна слога“. Позив српских лидера да „Демократски фронт“, уз сво поштовање, води човјек друге националности и суверениста је њихово отворено признање да безпоговорно слушају сугестије својих страних ментора и да немају способности и ауторитета за било какве квалитетне промјене које би донијеле бољитак српском народу. Заклањање лидера опозиције иза једне угледне личности која суштински не познаје политичку сцену у Црној Гори и који никада није показивао интересовања за потребе српске националне заједнице је у ствари залагање за очување сопственог статуса. Да није тако они који инсистирају на формирању „Демократског фронта“ убиједили би сво опозиционо бирачко тијело у Црној Гори да је то њихова искрена визија за смјену актуелног режима, тако што би неуспјех на изборима везали са својим напуштањем већ више пута виђене губитничке матрице. Наравно да им то не пада на памет. Јер веома добро знају да је у овом политичком амбијенту и нерегуларлим условима успјех на изборима готово немогућ. Из ранијег искуства познато им је да ће баш сви или боље речено огромна већина Албанаца, Хрвата, Муслимана, Бошњака, Рома и Црногораца, као уосталом и до сада па макар то било и у корист своје штете, подржати актуелну власт.

Међутим, у формирању „Демократског фронта“ види се продужавање безвриједних мандата и наставак обезбјеђивања дугогодишњих бенефита, без било какве појединачне, партијске или колективне одговорности. Поставља се питање шта ће се то десити након евентуалног неуспјеха „Демократског фронта“ на предстојећим изборима? Шта ће бити са српским народом у наредних пет година и која ће му све права бити ускраћена у том времену?

Предсједник Српског националног савјета
Др Момчило Вуксановић

1 reply »

  1. Оно што је српски проблем број један у Црној Гори, а што нико неће признати, је то што је митрополија црногорска окренула леђа српском народу, и чак у неколико битних момената новије српске историје пресудно утицала на одвајање Црне Горе од Србије. Наравно, најважнију улогу је ту одиграо митрополит Амфилохије Радовић, али за њим и његово свештенство. Прво, Амфилохије Радовић је дао пресудну подршку Милу Ђукановићу на председничким изборима 1997.године. Наиме, Мило је тада губио у првом кругу од Момира Булатовића, да би се у полувремену избора састао са Амфилохијем и добио његову пресудну подршку за други круг. Амфилохије се након тога правдао да је Мило љепши од Момира ?!? Управо тада почиње галопирајуће расрбљавање Црне Горе, које и доводи до несретног референдума 2006.године, гдје Црна Гора изгласава независност са мизерних 5000 гласова вишка. На страну фалсификовање резултата, огромни притисак и пријетње, оно што пада у очи је то да митрополија ни једним својим гестом, позивом или нечим сличним није утицала на народ да се опредјели за заједничку државу. Као уосталом и на последњем попису када су позвали све да се изјасне како ко хоће, умјесто да позову Србе да се без обзира на притиске изјасне као Срби. Овдје су одрадили још једну прикривену превару, на коју сам и ја насјео. Наиме митрополија је позвала све вјерне да се не изјашњавају као вјерници СПЦ, већ само као православни, уз неке небулозне разлоге које нисам ни разумио, али сам им повјеровао. Управо то и указује на још једну, највећу превару. Упоредо са формирањем нове црногорске државе СПЦ мијења начин организовања у Црној Гори и формира се нека фантомска Православна црква у Црној Гори. Сви црквени одбори у Црној Гори добијају наређење да уклоне назив „Српска“ из својих печата, што они и раде, са изузетком ријетких и храбрих који одбијају ову наредбу. Истовремено се уводе новотарије у богослужење, захваљујући прије свега незнању вјерног народа који није у стању да разуме ове латинске лукавштине. Амфилохије се самоиницијативно проглашава за архиепископа и додјељује себи титулу коју нема ни један други епископ у Српској Цркви, сем патријарха. Његови телали отворено говоре да су пастири и српском и црногорском народу (Џомић), оптужују Србе за етнофилетизам (Перовић) и намјерно заборављају да су управо Срби ти који су сачували Свету Православну вјеру на овим просторима и који је упркос покушајима тихог унијаћења од стране истих и даље успјешно чувају. Свјетли примјери попут јеромонаха Никодима који је црногорце и назвао онако како и треба, нацијом коју је ђаво створио, бивају брзо и ефикасно ућуткани . Асимилација Срба управо и почиње од Свете чаше. Јер кад жрец новог свјетског поретка заборави да се ми Срби причешћујемо уз ријечи свештеника „Причешћује се раб Божији (име)…“ већ употреби папску новотарију „Тијело Христово…“ знајте да је враг однио шалу. Када је недавно у цркви то урадио мом сину дошло ми је да скоту поломим обје руке јер нису достојне да држе Свету Чашу. То је права асимилација, њен почетак и крај, јер нас Србе на тај начин одвајају од Христа. А Србин без Христа више није Србин.

    Свиђа ми се