ДЕШАВА СЕ...

Лазански из Дамаска: Битка за град Алеп одлучује рат у Сирији!


Лазански из Дамаска: Битка за град Алеп одлучује рат у Сирији

05. 08. 2012 17:58 | Мирослав Лазански / Политика

Дамаск – Сиријски град Алеп у близини границе с Турском постао је протеклих дана поприште највећих сукоба владиних и побуњеничких снага. У Алепу је опозиција претпрошле ноћи напала три станице полиције и зграду државне телевизије. У једној станици полиције опозиционари су убили тридесетак полицајаца, док су се остале две полицијске станице предале. Војска председника Башара ал Асада је извршила контранапад и ослободила зграду телевизије.

Међународни аеродром у Алепу је отворен и под контролом је владиних снага. Ваздушни саобраћај између Дамаска и Алепа редовно се одржава летовима сиријске националне компаније.

Град Алеп је врло важан за обе зараћене стране. За владу у Дамаску то је и психолошко-пропагандно питање, ако у руке побуњеника падне тај град, пада и режим у Дамаску. Јер, Алеп се налази на северозападу Сирије, близу границе с Турском, врло је јак индустријско-трговачки центар и ако га побуњеници скроз освоје имаће компактну територију под својом контролом ослоњену на Турску, с којом је Сирија сада, заправо, у необјављеном рату, а одакле војна помоћ побуњеницима стиже потпуно слободно.

С друге стране, Саудијска Арабија и Катар улажу у побуњенике енормне своте долара, а у арапском свету на крају побеђује увек онај ко има више пара.

Заправо, кључ сваког рата лежи у финансијама, а кап нафте увек је била скупља од капи крви. С моје терасе у кварту Мезе имам диван поглед на председничку палату на врху повећег брда изнад Дамаска. Палата као „орлово гнездо”, потпуно неприступачан терен. У подножју нигде неких кућа или касарни.

А пре 15 дана светски медији јављали су како горе касарне непосредно уз председничку палату. Или су то снаге режима одмах очистиле остатке запаљених касарни и посадиле палме. Од 20 метара висине.

Промене које овде подстиче светско медијско лудило не треба више ни доказивати. Виртуелно се надмеће с доказивим. Витезови медија пишу историју која ће најмање наудити светском корпоративном систему, праве се извештаји о укупном броју погинулих под плаштом и у зависности од идеолошких табора и манипулација јавног мњења.

Уз све недаће које сваком страном новинару на терену доноси рат у Сирији, треба још преживети и поплаву општих места. А најопштије место овог рата јесте да се борбе одвијају свуда и стално. Односно, наједном пуцњава постаје непрекидна, гранате свуда падају, колоне избеглица беже куд стигну, камиони формирају непрегледне колоне, а хеликоптери балетске представе. Само у неким западним медијима.

Истина, делу становништва у Сирији вероватно недостаје и егзистенцијални минимум, док су сви свесни значаја поверљивих података. Можда медијима који сада продају рат у Сирији као завршни чин арапског пролећа ствари изгледају црно-беле. Али оне овде ипак нису такве.

Јуче ујутру ме у кварту Мезе у Дамаску пробудила спорадична пуцњава, после је с брда изнад града одјекнуло неколико артиљеријских плотуна већег калибра. После сам у граду у таксију, а таксији су већином наши „југићи”, упао у војну блокаду једног кварта. Из неколико кућа наоружана опозиција отворила је ватру на пролазнике. Војска је одмах блокирала цео кварт. Пушкарање.

Стотинак метара даље, све радње су отворене, врући хлеб и месо обешено у великим стакленим фрижидерима на улици. Сунце паклено пржи, плус 45 степени, али нема влаге, па се некако подноси.

Мењачнице уредно раде, за 200 долара добијете 13.800 сиријских лира. Сук ради, али туриста више нема. Комуналци редовно чисте улице, овде кажу да већина њих ради за тајне службе Асадовог режима, који има обавештајну заједницу са 17 јавних и тајних служби. Плус комуналци.

Пре десетак дана опозиција је у кварту Тадемун, где је и руска амбасада, запуцала из кућа. Војска је одмах дојурила. Пушкарање. Опозиционари који су запуцали одмах су ликвидирани. Тако изгледа рат у Дамаску.

Политичког решења, чини се, овде нема и неће га ни бити. Само крај једних или других. Зато несрећа цивилног становништва у Сирији и нема своје лице иако у западним медијима емоције царују. Треба доћи овде и видети сву апатију сиријског народа.

2 replies »

  1. С обзиром на репутацију Мирослава Лазанског, његово извештавање из Сирије је патетично. Нећу ни почињати да набрајам све проблеме у његовом чланку. Лазански се понаша више као песник него као војни репортер.

    Свиђа ми се