Језик

Хаџи Љубиша Гвоић: Србско писмо или „Доста је политика силовала лингвистику“!


Доста је политика силовала лингвистику! Наш српски језик је суштина нашег постојања, наше историје, нашег стваралаштва, нашег бића, нашег српског идентитета… Политика и политичари су унаказили српске земље, понизили српски народ, понизили српски језик и нашу народну душу! Борба за српски језик и српску духовност у свим видовима је борба за смислени опстанак српског народа. Наша народна поезија је јединствен споменик нашем језику и нашем духу! Политикантска олош међу лингвистима заиста је злочиначко удружење посебног типа! Борба за српски језик, борба за ћирилицу – нека буде борба непрестана”!

08.08. 2012 Српски културни клуб

Ово ме подсећа на НОБЛЕС, утицај помодарства и полтронства својевременог приближавања Аустроугарске, јер је то БЕЧКА ШКОЛА, то је БЕЧ!!!
Данас има обиље туђица, неконкретних речи.
Код Срба је ЗАПЕТА, а не ЗАРЕЗ, а у математици КОМА
Референдум у народу о правопису, а не да га НЕПРИКОСНОВЕНО именују без аргумента појединци

Колико се далеко отишло да се чак и топоними својевољно мењају Бања Лука је изворни назив, а не по новом МОЖЕ и Бањалука (једна реч), која је по интерном договору у редакцији једних водећих дневних новина неприкосновено се пише БАЊАЛУКА. Ово је један од примера како се утиче на прихватање као правописни назив. Реч коју често чујемо (новијег је датума) ЕДУКАЦИЈА. Када сам питао пријатеља шта заправо та реч није знао одговор, а у српском језику имамо пет речи и то конкретне које би се приближиле значењу. Доста уопштених речи. Да вам не спомињем обиље наметнутих туђица, а ми већ у свом језику имамо то значење. Реч КОСОВО, је географски појам (као Шумадија), а у политичком смислу је АП КОСОВО И МЕТОХИЈА и тако пише у Уставу Србије, па шта се онда десило са Метохијом, реч која многима смета, а у саставу Велике Албаније која захвата делове држава Црне Горе, Србије (до Прокупља и шире, поред целе АП КиМ)захвата и добар део Македоније и то је за Шиптаре, односно Албанце КОСОВО. Реч КОСМЕТ је новинарска скраћеница, да се не би понављало Косово и Метохија и апсолутно нема никакво друго значење (многи ту реч исписују на картама где је простор АП Косова и Метохије, што је нетачно), а већина то прeузима из политичког жаргона као тачан назив. Има о томе доста да се расправља. Зашто КУРИКУЛЕ нису прихваћене, а ЕДУКАЦИЈА је заживела. Сетите се Вука Караџића који се целог живота борио да слово Б уђе у речи СРБСКИ, а не СРПСКИ коју су “едуковани” неприкосновени паметњаковићи пролонгирали. Сви странци кажу да је наша граматика тешка, да ли вам нешто о томе говори какав је српски језик. Па чак нам се и писмо изменило, погледајте словне знаке на Интернету шта нам пружа. Основица сваког писма су писани словни знаци из којих су проистекли штампани. Данас многи не знају да напишу писана слова, велика и мала. Пример Интернет ћирилице писаних слова (у рачунарском жаргону називају се ИТАЛИК или графичком КУРЗИВ) мала слово Т, Г, Д, В(у облику переце), овде нисам у могућности да их испишем а господа академици не реагују. Словни знаци су уствари симболи, пиктограми који се читају. Треба петицијом одузети им све титуле и звања и вратити их у први разред основне школе. Сви ми смо порески обвезници и тражимо да се и ми питамо, јер су плаћени да нам побољшају и бране својим ставом оно што јесте србско.

Латиница је наметнуто писмо и заживела је највише у Бившој Југославији из комерцијалних разлога због боље продаје књига, часописа итд. За рачунар од свих писма у свету, једино је србска ћирилица неприкосновена.Вук Караџић „пиши као што говориш, а читај као што је написано“, основни су захтеви рачунарског презентовања, што ни једно писмо нема ту могућност. У латиници поједини словни знак се пише са два словна знака, што често пута доводи у недоумицу приликом превођења на други језик и може да има различита значења. Латиница никада не може да замени ћирилицу Љ(Lj, lj) Џ(Dž, dž, dz) Њ(Nj, nj ) Ђ(Đ, đ, Dj, dj) Па ако се толико боре за латиницу, ЗАШТО нису решили овај проблем. Интересује ме ако неко може да ми објасни како се стиче звање академика. Предпостављам да носилац академије мора да да допринос држави Србији и да престаје лична таштина. Требало би да најдуже сваке треће године да напише књигу са НОВИМ сазнањима, или бар три сепарата, а не да преписује и препричава туђе радове, а уколико то не уради да му се одузме звање академика.

1 reply »

  1. Господине Гвоићу! У праву сте за све, али зашто у овом тексту пишете „срп-ски” а не „СРБСКИ”, што је једино правилно. Ми смо једини народ који ни писмо не уме да сачува, а још мање чистоту језика свог, јер како рече у свом завештању Стефан Немања да, народ који нема своје писмо и свој језик, не може се назвати народом.http://www.youtube.com/watch?v=D6D3uy3U_yw

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s