АУТОРИ

Свештеник Илија Јокић: О РОЂЕНДАНУ


Следећи душекорисни текст је један од ФБ статуса на профилу о. Илије Јокића, односно реаговање на упућене честитке за дан рођења…

11.08.2012. извор: ФБ свештеник Илија Јокић

свештеник Илија Јокић

РОЂЕНДАН;

Нико од нас лично није писао писмену молбу којом је молио или захтевао да се зачне у утроби мајке своје и да рођењем угледа светлост белог дана. Чак ни, многи и премноги родитељи наши, сем усађене жеље за продужењем рода људског, нису молили и мољакали једно друго, па ни Бога живога, за нашу појаву и наше битисање. А ако је и постојала молба, била је, не као све остале молбе овог света, са тачним временским периодом, описом онога што се тражи, потписом или печатом, него молба за невиђено, како то наш народ каже: „за мачка у џаку“. Тако је то вазда било и вазда ће и бити, изузев ако новотарци и ту не убаце свој нос и почну уводити таксе за неподнете молбе, оправдавајући то, да би се родили; али има нешто што не бива, а то је да славимо оно што нисмо желели, што се није десило нашом вољом, што смо најмање ми заслужили, тј. наше рођење.

Честитање рођендана је као кад сина на сахрани оца поздравимо са добар дан, а дан му не може бити лошији (и то се дешава), или уопште, посебно хришћани, место да се поздрављају са помози Бог, једни друге, па био добар или лош дан, поздрављају са добар дан, правећи једне друге слепе пред очима. Тако и са честитањем и прослављањем рођендана, и то приказујући као срећу људску. Колико је само оних којима се честита рођендан, са срећан рођендан, а боље би било да се по речима Господњим, никад нису ни родили.

Како је само лепо рекао Наполеон Бонапарта оном блесавом фратру, када га је из страха поздравио речима: „Мали Боже а велики човече“. А Наполеон му одговорио: „Велики Боже, а попе велика будало“.
Колико је само у ово новије време хришћана, па чак и свештеника, па и владика, који се славећи рођендане понашају баш као онај фратар, који поредећи себе, па и уздижући се и изнад Бога.

Хришћани славе само три рођендана: Господу Исису Христу, Пресветој Богородици и Св. Јовану Крститељу, све остало је попут Ирода и Иродијаде незнабоштво и чињење себе и својих боговима, тј. хула на Духа Светога.

Та несрећна навика, односно помодарство, као и ове новотарије у Цркви, у време безбоштва ( комунизма- морало се нешто надоградити кад је Бог протеран ) у наш народ стиже са запада, а донели су га они наши гастбајтери, са коцкастим оделима и златним зубима, који су рођеној деци надевали имена фергусон, клеј и тд. Тада у то време, иако је Црква била на маргинама друштвеног збивања, апеловала је на ову погубност (прелистајмо мисионаре и православља из 70-ти година), и држала је у себи ту снагу све дотле док се свештеници са својим породицама нису утопили у ту светину и фактички помогли та иновачења и скрнављење Православног учења Цркве.

И шта се после тога десило?
Шта ће ми толика деца, ко да за толико њих слави рођендане, ко да им купи кола, направи куће и зар да се они муче као што сам се ја мучио? А онда, абортуси црнина, кукање и нарицање. Онај јединац се утопи у Морави, онај опет јединац погибе славећи рођендан, онај опет јединац погибе на мотору и тако из дана у дан из године у годину, али рођендан се чак ни мртвом не може прескочити. Ту за дивно чудо нема, срећан ти рођендан сине, него ајде да почастим комшије и пријатеље, јер се обичај који су донели они са коцкастим оделима и златним зубима не сме мењати. Страшно, да страшније бити не може!

Оде Православље и Светосавље, радост и весеље, а усели се туга и несрећа, а Србин ко Србин по песми Боре Рибље Чорбе: „…. једном га убијеш он оће опет“, срећан ти рођендан несрећниче!

Зато браћо моја, ви који се православнима називате, оканимо се паганштине и иновачења и вратимо се у крило светог Православља, учења наше свете Цркве и не поводимо се шареним лажама овог света. Очистимо се од те губе и са својим најмилијим и најдражим, које нам је Бог дао, са скромношћу, ниподаштавајући себе и своје пред силом Божијом, прослављајмо и славимо Њега и његове свете угоднике, а никако нас и наше миле и драге. Пазимо се да на себе и своје, својим понашањем, својом на око неприметном гордошћу, навучемо гнев Божији.

Да не би никог повредио, искористио сам мој рођендан, да вам ово саопштим и уједно кажем, да ником нећу одговорити на честитку којом сте ми честитали рођендан, јер заиста својом вољом нисам дошао на овај свет и ружно би било да вам захваљујем на оном на чему сам најмање заслужан да захваљујем.

4 replies »

  1. Zar vam nije jasno da je sve upereno protiv Pravoslavlja i da su dogadjaji koje spominje gresnik, veoma lukavo rezirani , uz pomoc placenika i izdajnika, iz Svih institucija u Srbiji, a vi se lozite na to. Ps. Mozda i vi spadate u one pobrojane. Ako ne, onda ste naivni, i ja trazim oprost od vas.

    Свиђа ми се

  2. Sumnjam da će te ovo objaviti, al da znate da ima nas koji se bojim i poštivamo Boga, a crkve nas ne interesuju. Vratite se našoj crkvi, gde piše da je ona prava ? Ko joj dao sertifikat ? Vratite se Filaretu-mitraljescu, Pahomiju – pedofilu, Peranoviću – lopataru i ubici, Irineju- koji nepoštiva sekularne zakone i smešta grčkog popa u manastir. I da Vam ne nabrajam više, od mene malog raba Božijeg dosta. Ne treba mi ni jedno preduzeće, pa zvalo se ono pravoslavno, katoličko, protestansko, islamsko, budističko…… !

    Свиђа ми се

    • Није епископ Црква, није ни свештеник Црква. Глава Цркве је сам Христос а епископи и монаси и свештеници и народ верни јесу тело Цркве! Постоје јасна учења и правила о која се оглушују они који су најпозванији да их шире! Свети оци и јесу говорили да ће највеће саблазни долазити управо од свештенства а томе смо сведоци. Почевши од паписта, епископа који љубе скуте антихристу у Ватикану па до ових несрећника под њима који ево починише и убиства обучени у мантије. Црква нам треба јер без ње нема спасења а Цркви требамо и ми, верни народ, да је заштитимо од јеретика!
      Као што рече Свети Владика Николај Жички:
      Борба за веру, борба је за душу.
      Брани дакле веру своју, јер она брани тебе.

      Свиђа ми се