Влада

ОНО ШТО НИЈЕ ПРОДАТО НИКАД НИЈЕ ИЗГУБЉЕНО


У својој борби да сачувамо Косово и Метохију Срби могу много тога научити од косовских Албанаца, само ако неко хоће да нешто научи.

17.08.2012. ФБР ВЕЧНА СРБИЈА

Једноставним речима то би се могло назвати изградња потпуне политичке, друштвене, просветне, здравствене и сваке друге инфраструктуре, потпуно независне од Приштине . По истом прицнипу по коме су Албанци деведесетих година формирали своје школе, здравствене установе и једно цело, илегално друштво, то треба да ураде и Срби. Тако опредељење и такав начин борбе за своја права је потпуно легитиман. Јер, ако Срби заиста сматрају Косово и Метохију тиме што говоре – колевком нације и државе, нераскидивим делом идентитета и својом територијом, онда се за то треба и борити и то свим средствима. Подвлачим, свим средствима.

Одакле би се то финансирало? Па из буџета, наравно! Сматрам да је боље финансирати наставнике, професоре и докторе на Косову и Метохији, него младе, налицкане и надобудне еврофанатички расположене бирократе, који су сви одреда из једне или две странке, и који су без и једног дана радног искуства право из студентских клупа ускочили у министарске и директорске фотеље. Сигурно је боље помоћи људима на КиМ да покрену неки мали бизнис и саветовати домаће фирме да послују са њима, него дизањем зеленашких кредита код ММФ-а помагати овдашње тајкуне или распродавати предузећа у бесцење примитивним новокомпонованим бизнисменима који те фирме виде само као грађевинско земљиште и гледају да се што пре ослободе запослених.

Било би тешко? Па наравно, зар мислите да се држава добија седећи у хладовини и „кулирањем“ ? Да ли су Карађорђеви или Милошеви устаници мислили колико ће бити тешко и да ли ће се замерити некоме када су кренули да се боре за своју државу? Биће можда понекад потребно и нелегално прећи границу, пренети који литар нафте или неки агрегат за добијање струје? Да, па ? Биће притисака од стране владе у Приштини, Еулекса, из Брисела или Вашингтона? Да, па?

Зар заштита својих грађана није првенствени циљ једне државе?

И докле тако? Све док држава Србија не ојача економски, не демократизује институције државе и док поново не изгради респектабилну војску (уз помоћ Русије на томе би се могло порадити).

По мом мишљењу, то је једини пут. Мукотрпан, али, могућ. У супротном, народ и појединци којима су дозвољени минуси, „филозофија тржног центра и држава Армани“ ( Емир Кустурица) важнији од било чега другог, од државе, језика, националног, културног, историјског и духовног идентитета, поноса, традиције итд, на најбољем су путу да нестану.

 Више него икад, на нашим политичарима, али и на обичним појединцима лежи одговорност да не погреше у избору и одређивању будућег правца што, можда, и није тако тешко. Никада не признати неправду и стално на њу подсећати, радити „као коњ“, трговати са свима и јачати економски, без упуштања у сумњиве везе и организације, поготову ако нас условљавају и постављају захтеве које не постављају другима, повратити војну снагу и изградити солидну војну силу и … чекати својих пет минута

Тај тренутак ће доћи, више је него сигурно, и треба за њега бити спреман. Историја заиста јесте учитељица живота, и показује да су се сви они који су се понашали као актуелни политички естаблишмент у САД, који сматра да историја почиње и завршава са САД, опекли пре или касније. Неки историјски процеси се не могу зауставити силом, колико год она била моћна, а о правди и моралу да не причам.

(Владан Ненадић, ФБ белешка од 13.11. 2011.)