Влада

АНА РАДМИЛОВИЋ: ЗАХТЕВИ НАШИХ ДРАГИХ ТЕРОРИСТА


Прича о такозваној Прешевској долини актуелизује се увек када неко у Србији помене реч разграничење

18.08.2012. извор: ФБ Ana Radmilovic, Нови Стандард, Балканмагазин

На састанку представника албанских политичких партија са југа Србије и Косова, одржаном крајем јула месеца у Гњилану, закључено је да питање Прешевске долине треба решавати у склопу разговора Приштине и Београда. Као и да општине Прешево, Бујановац и Медвеђа треба да припадну самопрокламованој републици Косово.

Тема серије од десетак састанака – последњи је одржан крајем јула – било је неучествовање представника Прешевске долине у разговорима Приштине и Београда. Учесници састанка сложили су се да би представници такозване Прешевске долине морали да буду битан фактор у наступајућим преговорима.

ПРИТИСАК НА ВЛАДУ

Састанку су присуствовали председник општине Прешево Рагми Мустафа, потпредседник скупштине те општине Орхан Реџепи, председник Скупштине општине Бујановац Јонуз Муслију, Хидајет Хисени из Демократске партије Косова, Ахмет Исуфи и Ајет Идризи из Алијансе за будућност Косова, Раиф Цела из Покрета за уједињење, представници Покрета Самоопредељење Исмаил Куртеши и Хисен Дурмиши и професор међународног права Фламур Хисени.

Главни закључци састанка су да сви Албанци, ма где се налазили, треба да јединствено подржавају Прешевску долину и да све институције Албаније и власти у Приштини треба да траже да се Прешевска долина врати такозваној републици Косово.

Учесници састанка затражили су од међународне заједнице да изврши притисак на владу Србије да не омета албанско становништво Прешевске долине у остваривању слободне воље на самоопредељење.

Затражено је и да сви заједно изврше притисак на институције Косова, како би Прешевска долина била стављена у агенду разговора Приштине и Београда.

Прича о такозваној Прешевској долини (а то је оно куда иде фамозни Коридор 10 и оно исто које је помињао покојни премијер Ђинђић у једном од последњих интервјуа пред атентат) актуелизује се увек када неко у Србији помене реч разграничење.

Ево вам Север, а ви нама вратите албанско Косово до Лесковца – чест је коментар албанских мислилаца на тему граница, када год неко помене реч подела. Прича, наравно, не иде једнолинијски и овде се не ради о узрочно-последичној филозофији на тему територије. Дакле, није узрок измишљања политичког назива једног дела Србије, некакве Прешевске долине – која не постоји – то што понеко у Србији неретко помене поделу Косова. Идеја о Албанији до Лесковеца старија је од идеје поделе Косова. Подела Косова – то јест прича о подели – само је добар изговор – ако Албанцима више уопште треба икакав изговор – за актуелизацију те приче која је датира од краја претпрошлог века.

УДРУЖЕЊЕ ТЕРОРИСТА

За почетак, можда би неко у Србији требало да забрани постојање удружења ветерана ОВМБП, (Ослободилачка војска Медвеђа, Бујановац, Прешево) попут једног у Бијановцу, чији је председник Алију био умешан у аферу преношења оружја с Косова на југ Србије, и то баш преко Гњилана – где је састанак и одржан.

Постојање таквих удружења, а случајно сам радила репортажу баш са тим из Бујановца, једнако је сумануто као да у САД постоји уредно регистровано удружење муслиманских терориста.

А омогућити представницима и заговорницима таквих идеја – попут одвајања некакве Прешевске долине од Србије – да буду председници општина у Републици Србији не може се назвати ни толерантним. У нормалним околностима, мада ми не живимо нормалне околности, у држави која макар покушава да има какву такву власт на целој својој територији (која је све мања) такви политичари не би били градоначелници него би, евентуално, седели у затвору.

Можда не звучи политички коректно, али овде се не ради о мањинским правима једне националне мањине, него о људима који директно и јавно позивају на отимање дела територије и припајање исте већ отетом Косову. Колико су далеко у стању да иду у томе, показује и учешће или подржавање ОВМПБ усред Србије. Или терориста, јер то није никаква ослободилачка војска, то је огранак УЧК, чијим би припадницима, ако ништа, оно макар требало да буде забрањен улазак у Србију.

И још један закључак може да се изведе из захтева послатих са ове серије састанака у Гњилану.

Подела Косова – то јест прича о разграничењу – више иде на руку Албанцима него држави Србији. Албанци су охрабрени после добијања независног Косова. Охрабрени су јер је њихов теротизам који се с почетка крио у шумама, био богато награђен оног часа када се спустио у градове на Косову и порушио готово сва обележја српске државности и још увек уклања трагове српског постојања на тој – српској – територији.

Тако охрабрени они данас могу свако мало да дестабилизују Македонију или да прете Србији немирима у такозваној Прешевској долини. Мисле да ће проћи некажњено. Али покушаја оптимизма ради, не знају да су се прилике у свету мало промениле од 1999, 2004. и 2008 – када су напокон крунисали свој сан. И де фацто добили Косово. Свет се бави мало већим проблемима него што је албанско Косово, које се одавно попело на главу и онима који су га здушно помагали.

Можда би у овој серији хапшења и најављивању декриминализације Србије требало погледати и на тај, јужни, део државе. То би се могло тумачити као политички прогон, да саборци УЧК и заговорници одвајања дела државе нису својим деловањима загазили у оно што излази из оквира права на политичко опредељење и са обе ноге стоје тамо где би требало да буду третирано као починиоци кривичног дела.