АУТОРИ

„ОТЕТО КОСОВО“- транскрипт „ударног дела“ филма (видео и фото прилози)


17. ФЕБРУАР 2012.

Отето Косово

Отето Косово

Следећи текст је преузет из чешког документарца о Космету “Отето Косово“. У документарцу је приказана историја и догађања на Космету од првих долазака Шиптара па све до данас, изузев недавних немира на Космету, постављања барикада, пуцања плаћеничких војника, како на ненаоружане и беспомоћне људе тако и на кола Хитне помоћи, убијања, рањавања и лакших повређивања Срба. Нашиљуди, Срби, идан-данасстрадајунаКосовуиМетохији. Малтретирање и мучење Срба су учестале појаве. Малосеотомеприча, малосепричаоњиховимљудскиммукама. Интерјву са неколико лица (које можете погледати у документарцу), неке реченица које су сматране не толико важним, и не би ли се текст скратио су избачене. Овом приликом желимо да се захвалимо свим људима који су радили на овом документарцу и чешком народу који нам учестало пружа моралну подршку у борби за Космет. Свим Србима предлажемо да, ако већ нису, погледају овај документарац.

np.jpg

Косово и Метохија, углавном познато као Косово, је јужна српска покрајина, окупирана 1999. године од стране НАТО-а и налази се под влашћу администрације УН-а. Рекордна незапосленост, високи степен криминала, преостали Срби живе у гетима, док Косовски Албанци сањају о својој независној држави.

78 дана је трајало бомбардовање НАТО-а. Испаљено је преко 1000 ракета типа “Томахавк“. Штета изности преко 100 милијарди долара. Срби су били кажњени за режим Слободана Милошевића, који је подржао српски народ у Хрватској и Босни и Херцеговини, и сада је био последњу битку против албанских сепаратиста на подручју Косова. У току бомбардовања измишљен је нови орвеловски појам:“хуманитарно бомбардовање“.

Када је Турска империја напустила јужну Србију 1913. године, иза ње је остала разнолика мешавина етничких група. После сваког устанка Срба, а било их је много за 500 година турске окупације, уследила су масовна убиства Срба и њихова миграција на север. Турци су давали њихов иметак муслиманским досељеницима, већином етничким Албанцима. Међутим Срби су и даље чинили више од 50% становништва. Погрон над Србима је означио почетак првог светског рата. Аустро-Угарско царство је имало империјалистичке циљеве на Балкану, којима је самостална Србија била препрека. 2,5 милиона изгубљених српских живота, је била цена рата на почетку 20-ог века. Српска војска се повлачила али никада нијеи предавала.

Албански сепаратисти су били непријатељи Краљевине Југославије. Постојање Краљевине Југославије је била препрека стварању етнички чисте “Велике Албаније“. Они су Албанији желели припојити Косово и Метохију, део Македоније, део Црне Горе, још један део Србије и северну Грчку. Необичан план са обзиром да Албанци на тој територији чине мање од половине становништва. Пролеће 1941. године Немачка започиње напад на Југославију. У Хрватској и БиХ Павељићеве усташе започињу истребљење Срба. Други светски рат однео је скоро два милиона српских живота. Италија је окупирала јужну Србију. под заштитом фашистичке Италије, албански националисти проглашавају “Велику Албанију“. На Косову и Метохији, почиње етничко чишћење. Срби су убијани, њихова имовина отимана. За албанског шовинисту, убити Србина је био херојски чин. 70 000 српских породица је принуђено напустити Косово у паници. Оптор национал-социјалистичкој Немачкој на територији Југославије, су, осим “националних“ снага пружали углавном комунисти. Међутим победа комуниста на крају рата није била победа и за косовске Србе. Маршал Тито декретом забрањује повратак неколико десетина хиљада Срба на Косово и њихове куће и земљу постепено додељује сиромашним Албанцима.

(1945-1948) – Сиромашне породице из Албаније напуштају своје домове и масовно прелазе у Југославију. Они добијају имовину Срба којима је забрањено да се врате на Косову и Метохију.То се одвија под паролом братства и јединства народа и народности. Након рата лице Југославије се мења. Претежно пољопривредна земља покреће своју производњу. Комунисти надгледају једнакост међу народима и народностима. Свако изражавање национализма се најоштрије кажњава. Чак и критика антиспрске политике се сматра изражавањем великосрпског национализма. Косовски Албанци уживају невиђени права, а њихов материјални и културни живот надмашује онај у Албанији. Они добијају своје школе, универзитет, радио, а напослетку и телевизију. Албанске породице имају много више деце и демографска слика се почиње радикално мењати.

1977 – Крај 70-их година прошлог века доноси почетак економске кризе у Југославији. Она најтеже погађа косовске Албанце. Недостатак стручности и слабо знање језика их спречавају да пронађу посао у другим крајевима, а на Косову посла нема. Многе албанске породице са много деце немају решено стамбено питање. Цена земљишта на Косову иде до нереалних висина. С намером да дођу до њене имовине, албански терористи су убили мужа и сина госпође Миличић. Документарни филм о животу Данице Миличић се није смео емитовати у бившој Југославији, због страха да би он нарушио братство и јединство народа и народности. Српско културно наслеђе и баштина се уништавају, као сведочанство хиљадугодишњег српског присуства. Нису поштеђена чак ни српска гробља. Устав из 1974. године ставља Косово под апсолутну власт косовских Албанаца. Срби и остале етничке групе почињу да протестују. Њихове вође се хапсе. Протестни митинзи пред парламентом не доводе ни до каквих побољшања.
1_7963.jpg
kosovo-poslednijj-3.jpg

(1985-1986) – Срби спонтано организују одбрану, али велики део ипак одлази на мирни север. Кад Југославија покушава увести закон и ред на југу, наилази на организовани отпор, као да је увођење реда и закона нешто што угњетава Албанце. Црвене заставе са звездама петокракама, албанским орлом и симболима ислама, стварају мешавину комунистичке агитације, религије и национализма. Не може бити ни речи о борби за грађанска права. Упркос свему томе, косовска полиција интервенише искључиво против Срба. Из догађаја који су уследили антисрпска политика је направила велики аргумент у своју корист. Нови шеф српских комуниста, Слободан Милошевић, долази на Косово. Срби су поново протестовали. Један од демостраната успева да приђе Милошевићу како би га обавестио о томе ко је наредио косовској полицији да бије косовске Србе, чему је он лично био сведок. “Нико не сме да вас бије“, одговорио је на то Милошевић. Ове речи ће касније бити интерпретиране као пример великосрпског национализма. Устав из 1974. је укинут и Косово се враћа под власт српске државе. Права албанске мањине нису укинута, међутим већина Албанаца почиње с протестима. Они се затварају у своје заједнице и почињу стварати паралелне структуре. Албанска омладина често демонстрира, а сепаратистички покрет помаже комунистичка Албанија и албанска емиграција из целог света. Почетком 90-их година, демонстрације албанских сепаратиста узимају облик демократских револуција у бившим комунистичким државама. Да ли су циљ људска права или етнички чиста “република Косово“? У то време је изашла књига “Тероризмом до независности“. Тада сепаратистичким покретом почиње овладавати ОВК. У 1998.-ој години преко 400 албанаца је ликвидирано због неслагања са политиком сепаратиста. Те година је америчка влада прогласила ОВК терористичком организацијом, повезану са организованим криминалом. Војници ОВК се обучавају и наоружавају у Албанији. Албанија тако крши повељу УН-а и међународно право, постајући агресор. Окршају почињу у разним деловима Косова. Милошевић покушава придобити албанску популацију на Косову помоћу економских привилегија, бесповратним кредитима и нискокаматним зајмовима, они се ослобађају од плаћања пореза и плаћања струје. Организацији ОВК се ускоро придружује две хиљаде арапских муџахедина. Оружје се скупља од новца скупљеног продајом дроге, као и новца који прикупљају Албанци широм света. Када терористи почињу трпети поразе против Војске Југославије, они предлажу примирје. Када се постигне договор о прекиду ватре, то се искориштава за поновно заузимање терена с којег су били потуснути. Затим се почињу обрачунавати с Албанцима, који још увек одржавају пријатељске везе са Србима.

На Косову траје грађански рат. Држава Југославија се бори против терориста, али терористи имају велику подршку локалног становништва. У току војних операција, полиција покушава евакуисати жене и децу. С друге стране, ОВК их користи као живи штит. После завршетка чишћења терена, полиција их под пратњом одвози њиховим кућама. Одређен број људи је под присилом прикључен ОВК. Те људе полиција пушта да иду својим кућама. Заробљени комаданти и официри ОВК одлазе у затвор где ће чекати почетак суђења. За све време постојања, југословенско друштво није успело створити трајну добросуседску атмосферу у заједничком животу Албанаца и Срба. Десетине хиљаде људи беже из родних места због ратних сукова, да не би били искориштени као живи штит. Принуђени су да траже пребивалиште у суседним земљама, укључујући Србију. Албанска пропаганда тврди да Србија проводи геноцид на Албанцима. Косовске шуме почињу одавати своје тајне. Масовне гробнице људи различитих националности и етничких група су жртве ОВК. После завршетка рата заробљени војници ОВК су предати УН на Косову и нико од њих није одслужио затворску казну. Вести о злочинима су се веома тешко пробијале на запад, на пример вест о старој кречани у Клечки, где су такозвани борци за демократију из ОВК, спаљивали лешеве убијених југословенских грађана укључујући и жене и децу.Против браће Мазреку, који су силовали и потом убили девојчицу од 15 година је донета судска пресуда, међутим након рата они су изручени органима УН-а на Косову и потом ослобођени. Једнако као и други, на пример Хашим Тачи, звани “Змија“ за којим је расписана потерница ИНТЕРПОЛА-а због бомбашког напада. То је исти Хашим Тачи који је као председник “владе Косова“ прогласио независност у фебруару 2008. године. Почињу преговори између делегације југословенске владе и косовских албанаца. Споразум предвиђа широку аутономију Албанаца унутар Србије. ОВК жели више. Делегација САД уноси три нова члана споразума, који значе практично окупацију земље од стране НАТО-а, док је за делегацију Југославије ово неприхватљиво.Администрација САД више не скрива своје симпатије за ОВК. Затим долази случај Рачак. Тамо су пронађени лешеви људи у цивилу. Дипломата САД- окривљује Србе за злочин. Још један разлог за бомбардовање. Авијација НАТО-а започиње бомбардовати војне циљеве у Србији, а затим и инфраструктуру, а међу погинулим има доста цивила. Срби су нападе на Југославију сматрали за напад на свој народ, а не напад на Милошевића. На многим местима, НАТО авијација користи касетне бомбе, које су забрањене међународним законима. Оне доприносе повећању броја изгубљених живота. Пилот америчког војника два пута бомбардује експресни воз на линији Скопље-Београд. Он веома добро зна да је воз пун цивила.
NATOAgresija07.jpg

NATOAgresija08.jpg
Воз на линији Скопље-Београд који је био пун цивила
34259i1pol06-.jpg
78 дана хорора

Овако изгледа “хуманитарно бомбардовање“ изблиза. После 78 дана терора из ваздуха, Југославији је признато право да Косово и даље буде део Србије. Војна делегација је у Куманову потписала споразум којег ће, показаће се касније, неке државе НАТО-а престати да поштују. Према споразуму, војска Југославије је требала напустили Косово у јуну 1999. године. Заједно са војском Југославије, Косово напушта већина Срба. Нови господари Косова излазе из шуме, пристижу из Албаније. Један амерички политичар је рекао: ми не бирамо наше циљеве према нашим непријатељима, већ бирамо пријатеље према нашим циљевима. Оно што ће уследити неће изненадити никога од оних који су то већ искусили. Борци за слободу и демократију довршавају етничко чишћење Косова. Војници НАТО-а то беспомоћно гледају. Чак и они који су били неодлучни, сада напуштају Косово. Да се подсетимо: НАТО тврди, да морају ући на Косово због очувања мултиетничког друштва. Овако се обавља етничко чишћење: убије се неколико људи да би остали побегли.

image016.jpg
Опело масакрираним Србима у српском селу Бело Поље, код града Пећ 1999. год.

Медији ће објавити, да је то оправдана освета за неправде које су учињене у прошлости. Оно што се може однети, биће однето, а оно што не може, биће уништено. Добро је спалити куће избеглих, јер се у њих нико неће вратити. Још мало иметка ће увек добро доћи. Напослетку, то је награда за победника. У току првих дана окупације, 58 000 српских кућа је било уништено, а 116 српских цркава и манастира спаљено и демолирано. Многи од њих су изграђени пре открића Америке. Војници НАТО-а нису ни покушали да зауставе ову девастацију. На Косово долазе нови администратори из УН, као на пример, француски дипломата Бернар Кушнер који ће према престалим Србима, бити веома бескомпромисан и строг. ОВК је забрањена као организација, али односи са њеним члановима су врло добри. Још једна фотографија главнокомандујућих НАТО-а и ОВК.

hasim-taci-1.jpg

Бомбардовање је имало за циљ смену Слободана Милошевића. Ипак, он је остао на челу државе још годину и по. Требало му је бити суђено у Србији, а уместо тога је послан у Хаг. Тамо ће бити оптужен у процесу који је смишљен да би оправдао агресију НАТО-а у Босни и Херцеговини и на Косову. Након изношења доказа и завршетка Милошевићеве одбране пред хашким судом он умире под сумњивим околностима. Ауторитативни режим је смењен, одржано је неколико демократских избора. Због чега се Косово не може вратити под власт нове демократске државе? 200 000 косовских Срба сада живи далеко од својих домова. Често и у условима понижавајућим за 21. век.

Масовне гробнице на Косову. У њима се налазе тела убијених цивила различитих националности. Истрага није дала резултате или није ни започела. Је ли могуће да администрације УН која управља Косовом није имала интереса да то истражи? Хоће ли икада бити могуће истражити злочине који су тамо почињени? Хоће ли бити могуће пронаћи извршиоце?

Vojna-baza-Bondstil.jpg
Америчка војна база “Бондстил“

На Косову су брже од свих домова, грађене војне базе. Ту се налази 16.000 војника, чији задатак је бранити Албанце од Срба. Америчка војна база “Бондстил“ с капацитетом од 70 000 војника је друга највећа војна база ван САД. Да ли је изградња ове базе била прави разлог војне кампање против Југославије?Косово чувају две полиције, једну чине људи из администрације УН, а другу претежно сачињавају бивши чланови ОВК. Остатак Срба преживљава у гетима, као што је Грачаничка енклава. У месном манастиру је седиште владике Артемија, главни човек СПЦ за Косово и Метохију. Владика је био велики критичар Милошевићевог режима. Војна пратња чак и до оближњег извора воде – то је свакодневница у животу Срба на Косову. Ако нисте Албанац и желите ићи у куповину, једини начин је имати наоружане пратиоце, У противном, ваш живот је у опасности. Аутобуску линију Осојане-Лукавац-Митровица прате мушкарци и жене, војници шпанског контигента КФОР-а. Ови људи ће бити одвежени до одлижњих косовских градова где ће наставити сами, на своју одговорност. Да ли је ово решење за мултиетнички живот?

Владика Артемије: “Као што је увек кроз историју било, када страда народ страда и црква. Тако је и овог пута било. Поред прогона Срба, убистава, етничког чишћења које је извршено, главна мета удара албанских екстремиста и терориста била је усмерена против објеката српске православе цркве, цркава и манастира јер су те наше светиње који постоје на овим просторима преко 700 година најбољи сведоци да су овде живели Срби и стварали своју културу и историју. Тако да је била жеља, поред прогона српског народа, уништавање и брисање са лица земље тих материјалних споменика српске културе, како би се сваки траг српског постојања избрисао на Косову и Метохији.“

Ипак албански екстремисти нису задовољни. Постоји још једна препрека која их спречава да достигну свој циљ. Сваке године они изнова покушавају заузети последњу велику српску енклаву на северу – Косовску Митровицу. Да није било војника из француске падобранске јединице Митровица би се вероватно претворила у велико згариште. Терорисичка ОВК је забрањена, али њена структура на Косову и даље постоји. Убрзо након окупације Косова, албански сепаратисти покушавају отцепити још један део јужне Србије. У тој намери их спречава српска војска. Они се затим окрећу према Македонији. Године 2001. почињу напади са Космета. Тако Косово постаје главни фактор даље дестабилизације Балкана. Постепени повратак избеглица је сепаратистима трн у оку. У марту 2004. године организују велики погром.

image012.jpg
Цркве ..
image014.jpg
.. и древни манастири су спаљени
image018.jpg
..а српске куће су срушене
image006.jpg
Овако су војници NATO-а штитили српске куће на Косову

Војне јединице КФОР-а нису биле у стању заштитити српски народ. Албанци поново користе жене и децу, као живи штит, поново пале и убијају. Још цркава и древних манастира је спаљено. 3 800 људи је остало без крова над главом након што су њихове куће спаљене.

4997.jpg
Цркве и манастири, наше светиње који постоје на овим просторима преко 700 година , данас изгедају овако

Највећа брига министарства културе Косова су избори за мис. Једине инвестиције на Косову су уместо улагања у индустрију – џамије. Ово је црква коју је јединица из Чешке напустила по наредби КФОР-а. Међународне снаге КФОР-а којима је командовао немачки контигент се хитно премештају на “границу“ са Србијом. Наводно, очекивао се напад. Реакција КФОР-а се своди на евакуацију угрожених људи са лица места. Људи се доводе у базе КФОР-а где добијају супу и ћебад. Куће, станови, имовина, остају без икакве заштите.Терористи имају одрешене руке да пљачкају и пале. Тако су међународне снаге КФОР-а постали саучесници у етничком чишћењу по други пут. Хавијер Солана, који је као генерални секретар НАТО-а, потписао наредбу о почетку бомбардовања Југославије, долази у посету Косову као високи представник ЕУ за безбедност.

solana%20tadic%20kostunica.jpg
“Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чује што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује…“

Унаточ свему, Срби су успели преживети у неким енклавама. Једна од њих је Ораховац. Њих штити аустријски контигент КФОР-а. Манастир Зочиште. Срби су скупили средства за поправак уништеног манастира. Администрација УН је устукнула пред захтевима екстремиста и наредила Србима да демонтирају нови кров манастира.Због чега УН и КФОР чине уступке екстремистима? Косовски Срби немају много разлога за весеље.

Текст из документарца “Отето Косово“, прекуцало и слике приредило уредништво блога “Борба14“.


Ово је само један део документарца. Остале делове такође можете наћи на youtube.

Објавио БОРБА14 у 00.41

1 reply »

  1. Све ово мање- више знамо.
    Шта коментарисати кад смо остали без ријечи?
    Какво чудо очекивати да се деси па да нам се врати свети Космет.
    Пред нама је свјетска сила и гледамо је у лице кроз њен злочиначки карактер. А шта је иза нас, шта стоји да нас прекрије заштитом, удахне снагу и вјеру и криз трпљење дочекамо правду?
    Само знам, много опасније од свјетске силе било би за нас изгубити вјеру и наду.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s