ИСТОРИЈА

Срби имају разлога да буду поносни! Мало је познато да је 10 генерала Срба допринело руској победи против Наполеона!


Српски генерали у Бородинској бици

 

31. август 2012.
Татјана Марковић, специјално за Руску реч

И Срби имају разлога да буду поносни на Отаџбински рат: чак 10 генерала Срба, већином пореклом из Нове Сербије, допринело је да се 1812. победи Наполеонова армија.

У Србији уочи прославе 200-годишњице Отаџбинског рата 1812. шира јавност мало зна да је у чувеној Бородинској бици у руској војсци ратовало чак десет генерала Срба, већи број команданата нижег ранга и обичних војника.

Наиме, у саставу Царске армије императора Александра I под командом фелдмаршала Кутузова били су: генерал пешадије Михаило Андрејевић Милорадовић, генерал Ђорђе Арсенијевић Емануил, генерал-поручник Јован Јегоровић Шевић, генерал-мајор Јован Степановић Адамовић, генерал-поручник и тајни саветник Никола Богдановић Богданов, генерал-поручник Никола Васиљевић Вујић, кавалеријски генерал барон Илија Михајловић Дука, генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић, генерал-мајор Абрам Петровић Ратков и генерал-ађутант Никола Ивановић де Прерадовић.

(На слици – Генерал Михаило Милорадовић: командовао на централним позицијама код Бородина)

 Графикон: Наполеон у Русији: ратна дејства и веће битке

Неки међу њима су били досељеници у Русију, на пример Ђорђе Арсенијевић Емануил, (рођен у Вршцу) и генерал-мајор гроф Петар Ивановић Ивелић (рођен у Венецији). Међутим, већина поменутих војсковођа углавном били су представници друге или треће генерације Срба досељених у 18. веку на просторе Русије за време цара Петра Великог и царице Јелисавете. Срби су се тада населили у Новоросију, територију ослобођену од Турака и кримских Татара на јужној граници Руске Империје, и формирали покрајине Нова Сербија (северни део данашње Кировоградске области у централном делу данашње Украјине) и Славеносербија (подручје на граници Луганске и Доњецке области на југоистоку Украјине). У овим областима је средином 18. века живело 50.000 досељеника.

Међу овим генералима један је запамћен као велики херој Отаџбинског рата 1812: потомак славне херцеговачке породице Храбреновић, наустрашиви Михаило Милорадовић (1771–1825), који је командовао на централним позицијама руске војске у бици код Бородина. Милорадовић је имао кључну улогу у тренутку када је француска војска стигла до самог Кремља. Он је упутио парламентарце маршалу Мирату са поруком да ће, ако га нападну Французи, одмах запалити град. На тај начин је успео да добије седам часова примирја и за то време је неометано извршио евакуацију своје војске и преосталог становништва. Када је Наполеон са својом војском ушао у напуштену Москву, градом су буктали пожари које су намерно подметнули сами Руси, што је, како је и планирано, имало катастрофалне последице за опстанак гладне и исцрпљене француске војске пред наступајућу зиму.

Потом су уследиле сјајне победе код Вјазме, Малојарославеца и Красног (крајем 1812) и код Лајпцига (1813). Указом императора Александра I Романова, Михаило Милорадовић је 1813. године добио титулу наследног руског грофа, а 1818. је постао генерал-губернатор Санкт Петербурга.

Током чувеног устанка декабриста 14. децембра 1825. Милорадовић је био на Сенатском тргу, покушавајући да смири побуњене племиће. Генерал, који није био рањен у више од 50 битака, добио је тада две ране, из пиштоља и од бајонета. Када су му извадили метак из плућа, рекао је: „Хвала Богу! Није пуцао војник! Срећан сам!“ Његова последња жеља је била да се ослободи 1500 кметова који су му били у служби.

4 replies »

  1. Допринос српских генерала у одбрани слободе братског руског народа крије се у Србији, као змија ноге, само из једног разлога. Сваким помињањем херојства српских генерала, паралелно се указује на издају генерала ЈНА, сада Војске Србије, или онога што је од ње остало, у судбоносним тренуцима бивших СФРЈ, СРЈ и СЦГ. Тадашња ЈНА, као и сада ,по Уставу и закону о војсци, имала је само две утврђене обавезе: да сачува Уставом утврђени друштвени поредак и територијалну целовитост СРЈ. Издајом војске у целини, распала се једна европска држава која је својим примером показивала да се и супротстављени народи могу наћи у заједничкој држави за добробит будућих генерација. Само издајом ЈНА, Југославија се распала. Немачка је само желела распад СФРЈ и то би остало на нивоу пустих жеља да није било издаје у сопственим редовима. Издајници и данас добијају пензије за своју издају од државе коју су издали и нанели јој непроцењиву штету у људским жртвама и разарањима привредних и природних богатстава. Оно што је остало од такве издајничке армије и даље издаје интересе свог народа и државе, претворени су у преторијанску гарду издајника, у телесну гарду највећих издајника у вишемиленијумској историји српског народа. Заиста, никад у историји цивилизације се такав људски шљам није нашао на челу неке државе, а та несрећа је снашла само српску државу.
    Издаја српског народа од стране сопствене војске се и даље наставља. Србија је окупирана, њен председник је потписао капитулацију и окупацију 2009 године у Вашингтону потписујући СОФА споразум у коме је обавезао Србију на потпуну сарадњу са највећим злочинцима на свету. По том споразуму ти зликовци нас могу убијати чак и на кућном прагу, а да не сносе никакву одговорност. Ко не верује, нека прочита члан 9 тог споразума. Становништо Србије запрашују тонама и тонама отрова из авиона највеће терористичке организације на свету, увозе му ђубре и отрове уместо хране, због чега ће трећа генерација становништва постати стерилна, народ нестати, а Србија бити избрисана са географске карте света.
    То није измишљотина, то је јавно признање саветника за науку председника САД Џона Холрена на конференцији за новинаре, 15. новембра 2011. године, да САД већ 16 година запрашују човечанство ,,опасним хемијским једињењима,, што су пренела сва светска информативна гласила, па и наша домаћа штампа.
    Има ли веће срамоте за један народ и његову армију од тога да је један једини човек, после истека јавно изреченог и на интернету објављеног шестомесечног ултиматума Влади Србије, кренуо потпуно сам на Народну скупштину испред које је позивао војску и полицију Србије да ухапсе председника државе (врховног команданта), Владу и Генералштаб због издаје народа и државе, да бране Устав и законе Србије и да стану уз свој народ у циљу опстанка тог истог народа?
    Док се не обрачунамо са издајницима народа и државе у сопственим редовима, овако или онако, бесмислено је износити појединачна херојска дела припадника српског народа, било где у свету, којима су задужили човечанство.
    Србија мора повратити своју душу и значај наследнице најстарије цивилизације на свету, или је више неће бити.

    Свиђа ми се

  2. Ја сам поносан на нашу историју, на наше великане, а у овом случају о нашим војним генијалцима за помоћ браћи русима.
    Историја зна бити цинична!
    Догађаји у задњих 20 година такође показују генијалност и храброст србских генерала. По први пут у србској историји славни генерали на челу са Младићем због одбране свога народа оптужени или су осуђени на међународном суду, показује како то морају часним војничким образом да се суоче са новим биткама за које се нису војнички образовали. Умјесто да се диче са највишим ордењем они су захваљујући ноторним србским издајицама изложени понижавањима сваке врсте. Међународни суд овим хоће дати до знања Србима да смо као народ депласирани, неважни, минорни, и да тако понижени прихватимо вољу запада. Тако они суде нашим генералима јер не могу цијелом народу.

    Свиђа ми се

  3. Интересная статья !!!!!!!!!!!!!!! Через мой город Витебск прошла наполеоновская армия и ходит легенда, что где-то здесь спрятано золото отступающей французской армии.

    Свиђа ми се