АУТОРИ

СРБИ испратили великог Руса, амбасадора Срба у Србији – Остаће он и наш, увек и заувек!


Велики Рус, амбасадор Срба у Србији, остаће он и наш, увек и заувек!

ФБР, Majа Тешић
17.09.2012.

Када је данас, 17. септембра 2012. године амбасадор Руске Федерације Александар Васиљевич Конузин изашао да се састане са људима окупљеним испред амбасаде, на питање да ли зна да је икада неки амбасадор негде био овако испраћен, рекао је: „Ја то нисам видео“.

Застава Русије и Србије, појавила се однекуд и Сирије… Срби нису кукавице, они јасно показују своје ставове, у свакој прилици. Неки се људи познају, ћаскају, смеју се, неки се само гледају. Стојим и мислим, да ли ће амбасадор стварно изаћи, да ли је права информација да треба да будемо ту у пола пет. Стоји ту, поред тројице полицајаца један човек са брковима, у маскирним панталонама и са плавом беретком. Личи на спецназ. Жандармерија. Мислим се, шта ће он овде. Ако би неко желео да учини нешто лоше, ови људи то не би дозволили пре него што би они стигао да интервенише.

И изашао је Александар Васиљевич, амбасадор Срба у Србији. Огромна енергија и топлина се осетила тада. Како је лепо када смо сви своји. Примио је много букета цвећа, разне поклоне. И говорио је, не онако како је говорио на јавним манифестацијама, са паузама у којима размишља, да каже тачно како треба, говорио је без паузе, течно и из душе. Намерно сам питала да ли треба превод, да би он чуо да не треба. Конузина Срби разумеју. Намерно нисам снимала оно што је говорио. Да бих се сетила.


Фотографије: Маја Тешић, Љиљана Радишић

„Срећан сам што сам могао да радим у вашој дивној земљи. Провео сам овде више од четири године и осетио топлину и гостопримство, лепоту живота у Србији. Осетио сам и вашу велику свеобухватну љубав према Русији. Наше две земље су историјски повезане. Руси су се вековима борили и за слободу Србије. Вековима траје та повезаност и узајамно помагање. А Срби су Русима помагали у њиховим борбама, Срби су учествовали и у Бородинској бици.

Ми смо упућени једни на друге и то се не може избрисати. Многи мисле да је Русија прошлост. Није Русија прошлост. Узајамна повезаност Русије и Србије постојаће и у следећим вековима.

Недавно су се састали наши председници. Постигнути су прелиминарни споразуми. Ради се на постизању још ширих споразума, економских, културних и свих осталих. Сарадња између наше две земље биће још већа и тешња. Сви можете да дате свој допринос томе. Својим радом, својим ставовима, на својим радним местима и у својим породицама. Времена у којима живимо нису лака. И вама, овде у Србији, није лако и још неко време неће бити. Најтеже је вашој браћи на Косову и Метохији. Морате да бринете за њих и да се трудите да им помогнете на све начине.“

Пришао је један момак и дао му мајицу са сликом Генерала. Примио је, са осмехом, предао човеку иза њега, па наставио.

„У овим тешким временима треба да имате инспирацију да бисте се изборили са проблемима. Срби имају где да пронађу инспирацију. Ви сте кроз историју имали много јунака. Ваши јунаци и могу да буду подстицај да идете даље. Знам за много српских јунака. Нећу наводити њихова имена, да се нешто погрешно не протумачи…. али ви знате ко су ваши јунаци.“

Неко га је позвао да живи код нас, када оде у пензију.

„Стекао сам много пријатеља у Србији. Гледам и вас сада овде, неке од вас познајем кратко, неке дуже. Ужелео сам се да живим код куће. Позната је руска носталгија. Моји одмори су трајали кратко, бивао сам код куће, у викендици, али нигде нисам путовао. И тога сам се ужелео. Мој посао је такав да сам мало код куће. Сад је дошло време и за то. Знам да има много Руса који су овде радили и који су дошли да живе у Србији. Овде у Србији било је увек топло (бивале су и врућине велике), и вашу љубав према Русији нећу заборавити. Хвала вам што сте дошли, хвала вам за овај испраћај.“

Прилазили су људи, сликали га, потписивао је књиге, примао поклоне. Рекао ми је још две реченице. И ја њему. Да пензију треба примати што дуже. Да је и носталгија за Србијом позната и да зна да увек има где да дође. Да нас не заборави. И захвалила сам се. Нисам набрајала на чему све, није ни требало. Зна он.

Када сам излазила из масе, поглед ми се сусрео са човеком у маскирним панталонама, са плавом беретком на глави, са брковима… Рекла сам му: „Мислила сам да сте Рус“. Насмејао се. Надам се да је схватио да је то био комплимент.

Отишла сам, вероватно прва. Људи су остали око амбасадора Конузина, а ни он није показивао да жури. Не волим растанке. Било ми је лакше да га запамтим ту, испред амбасаде, окруженог Србима, обичним људима, како прича и шали се са њима, као да неће ни отићи. И опет, по ко зна који пут, кроз главу ми је прошао филм о животу у Русији и са Русијом, о љубави према Србији и Русији једнакој. По ко зна који пут радујем се што сам ово што јесам, и што сам упућена ту, где нас воле и разумеју. По ко зна који пут радујем се што знам како и колико су спојене српска топлина и широка руска душа. Српско срце са Дрином као аортом и руско – са Уралом.

Не мислим да ће амбасадор Александар Васиљевич Конузин икада напустити Србију. Велики Рус, амбасадор Срба у Србији, остаће он и наш, увек и заувек.

19 replies »

    • Конечно, дорогой Роман. Мы все будем очень рады, если материалы об этой встрече будут распространяться. Это была очень своеобразная встреча. Простые люди собрались провожать посла, а он вышел один, без охраны, стоял с ними, долго разговаривал… Прекрасно было. Распространяйте, пожалуйста. Есть и видео, где четко слышно, что он людям говорил.
      Желаю Вам счастья и здоровья. Всего доброго.
      Майя.

      Свиђа ми се

  1. Ponosan sam što smo imali takvog prijatelja u blizini i nećemo te nikada zaboraviti,jel si bio veći Srbin od nas kada je to trebalo.Hvala Majo na divnim rečima koje si sa nama podelila i treba poštovati ovakve ljude,njih nema mnogo pa čak ni međ’ nama!
    ____
    Мы встретимся когда-нибудь в будущем, конечно, дорогой друг Конузин!

    Свиђа ми се

  2. У складу с овим предивним текстом Маје Тешић брату Конузину подарићу речи које је мени једном упутила драга ми особа. Ана је рекла мени, а ја ћу само свије име заменити његовим: „Путујте, брате Конузине, безбрижно. Лако и нежно и помислите, у путу, , нпр., на то како су тихи снежни врхови Урала; ја сам, уосталом, увек с Вама, рекао сам Вам…“ Запис подсећана песму Милоша Црњанског „Суматра“. Прочитајте је сви код Црњанског, а можете је наћи прештампану и у „Неверним љубавима“.

    Свиђа ми се

  3. Спасибо, очень сильная статья. Я уверен, что подобное отношение идет от вечной любви меж нашими народами, по Завету Божьему. Сербы и Русские – братья навеки!

    Свиђа ми се

  4. Спасибо за статью, Majа Тешић! От всего сердца спасибо. За Вашу искренность. За Вашу любовь к России и за глубокое уважение к нашему послу!

    Свиђа ми се

    • Спасибо Вам, эа то, что Вы с нами. И посол сказал, и я уверена. Любовь к России веками назад живет и веками вперед жить будет. Спасибо эа то, что Вы читаете ФБР.

      Свиђа ми се