Анализа

О обманитељима и намамитељима…


20. септембар 2012, 16:05
Правда,

ДАВОР МАНДИЋ:

Децептивизам као присутни елемент у нововековној и савременој српској култури

 

Deceptus – преварен, обманут. Децептивизам и аутодецептивизам у нашој  култури XIX и XX века има у свом скупу два члана: авидизам (лакомство) и фраудемизам (варалаштво). Децептивисти су онај слој који, парадоксално, није једноставно обманути колико је њима једноставно да обману друге. Децептивизам је покренут авидизмом, а континуизован фраудемизмом. Лакомство у свом језичком језгру има појам лагати. Лакомство јесте вештина лагања. Други назив за лакомство јесте користољубље или, другачије речено, лични (саможиви) интерес. Лакомник је интерешџија, личнокорисник.

Децептивиста не верује ни у какву вредност, зато је он акултуриста, културоцидиста. Културоцидизам јесте неки чудан и мрачан порив за уништењем, па и самоуништењем културе уопште, под изговором да се та иста култура тим поступком штити. Децептивиста се тако понаша, на један универзалан начин, свуда. Као нека биљка, неки коров, где год да га посадите он се исто понаша. Велико претвара у мало, а мало у велико, као неки мађионичар.

Децептивизам се код Срба појавио у вишим слојевима друштва зарад овладавања нижим, а већинским слојевима. Уместо обаразовања, они нижим слојевима нуде контролу, држећи их у духовној заосталости и вређајући њихово здраво резоновање као облик затуцаности. А суштински децептивисти су ти који су затуцани, непросвећени и заостали, незналице и сујемудраци. Они здраву логику, можда нешколованих, али свакако просвећенијих слојева друштва проглашавају за глупост, што је у суштини највећа глупост. Децептивисти својим авидизмом и фраудемизмом заустављају, коче и руше свако могуће стваралаштво.

Децептивиста је Обманитељ и Намамитељ. И то је његова једина вредност. Децептивичност јесте једина вредност за децептивисте. Као обманитељ, он обично користи неку културолошку метафору, он у ствари користи културу као метафору за своје продперсоналистичке (личнокорисничке) сврхе.

У XIX веку децептивисти су својим обманитељско–намамљивачком методом продавали причу већинском народу о “благонаклоности“ “великих сила“ на његовом историјском путу, у шта ни сами нису веровали. А веровали су у нешто друго, да ће у тим историјско–цивилизацијским преговорима са “великим силама“ извући неку продперсоналистичку вајду за себе саме, али не и за сам народ. Чак ту на сцену ступа аутодецептивизам, веровали су да ће том својом децептивистичком методом изиграти и те исте “велике силе“, намамити их у правцу своје личнокорисничке логике и тиме их натерати да пију из њихове децептивистичке руке. Веровали су, у својој грандоманији, да ће надмудрити и надиграти “велике силе“. Али вероватно је то усађено у њихову децептивистичку природу.

На пример, децептивисти у Средњем веку били су сви они великаши који су продавали причу да се у преговорима са Турцима може сачувати држава. Можда су они заиста и веровали у то, али где и када је, у историји, освајач претпостављао преговоре свом освајању? Ако би чак и преговарао, то би било само ултимативно и уцењивачки. У томе за покореног није било никакве користи, па ни спаса.

И у овом, садашњем времену много је децептивистичких ликова на јавној сцени. Пред нама стоји једно питање: Ако они нису успели да преваре нешколоване и до краја неописмењене делове нашег становништва, које им, чак и у овом времену, баш ништа не верује, како ти скудоумни људи мисле да преваре толике “велике силе“ са свим њиховим институцијама, технологијама, војним арсеналом и чиме све не. Пре ће бити обратно. И нама остаје само да жалимо те децептивистичке делове нашег народа, који ће бити, нажалост, највеће жртве светских и историјских вртлога.

Они су толико убеђени у ту своју децептивистичку моћ да не примећују све оне опасности које са собом носи тај исти децептивизам. Тешко је сагледати Стварност у историјским околностима, па и у судбини једног народа, на пример нашег. То није пошло за руком до краја ни најумнијим људима у свим народима, па како ће то поћи за руком онима који безрезервно верују у моћ личне Обмане, Намаме и Преваре, у чији вртлог на крају и сами упадају?

 

 

 

1 reply »