Анализа

И после Борка – Борко (Ал` „Професионалац“)


Весна Веизовић

Знање се стиче кроз учење али мудрост и вештина продуктовања стеченог знања кроз године. Скоро негде прочитах да по закону возач аутобуса мора да има девет година возачког искуства да би могао да вози путнике. Колико година искуства је потребно да би се једна личност у име свих одрекла територије једне земље?

Пре два дана Борислав Стефановић је добио свог наследника. Младог, непознатог човека, богате биографије препуне функција које је наводно обављао, иако до јуче нико није ни чуо за њега. Студент докторских студија приватног факултета Унион, страначки аутодеградиран, са лажним функцијама добисмо још једног првокласног демагога или  како сам себи лупи епитет – професионалца.

Сама поставка младог човека на функцију коју би требало да води неко са довољно знања, ауторитета и пре свега преговарачког искуства, је поред свега обавијена велом лажи, сумњиве прошлости која у самом старту на будуће преговоре баца један песимистичан став .

Да кренемо из почетка.

„Немам страначку припадност, ово је посао који је од највећег интереса за Србију и мора да се одради професионално и без странчарења. Сада први пут имамо озбиљан консензус и озбиљну стартегију како да проблеме решимо“. – Овим речима мали Борко започео је своју каријеру на високом политичком нивоу. Без обзира на чињеницу да је данас и за посао чистачице потребна партијаска књижица а камоли за посао шефа преговарачког тима. Просто је за неповеровати да га је његова „стручност“ довела до те функције. Но, сада је питање ко кога лаже? Наиме одмах након поставке јавили су се људи из ДС-а,  ликујући од задовољства што је за Борковог заменика дошао  њихов страначки кадар. Па је бивши шеф преговарачког тима не могавши да сакрије задовољство , његову поставку овако образложио:

„Он је био секретар нашег тима, и има искуства. Очигледно је да ће влада наставити да води политику коју смо и ми водили, иако су критиковали наше потезе. У том смислу  ми ( ДС) то поздрављамо.“

Огласио се и бивши министар за Косово и Метохију Оливер Ивановић, мало затечен, како и сам каже:

„Морам признати да сам мало затечен. Влада критикује политику коју смо водили, а именује човека који је био у тиму заједно са Стефановићем. Све ми је то по мало чудно.“

Ништа није чудно у земљи чуда, па ни то да и после Борка добијамо Борка, коме је част што ће наставити где је његов претходник стао, односно како рече једна пријатељица „Куку мајко, одакле их извлаче. Овај ће да нас докрајчи, и ону “звездицу“ Боркову има да скине.“

Борко 1 и Борко 2

Нажалост ту смо где смо, на самом крају овог процеса који ће млади господин Павићевић, са великим поносом привести крају. Наставак још агрсеивније политике демократе који није демократа, коју је Борко водио, показује и изјава амбасадора Француске преговарачима шиптарског тима да се „опусте“, али и низ јучерашњих изјава којима је већ одредио свој правац:

„Једноставно се мора дијалогу прићи стратешки – мора да постоји јасан план и свако ко ће водити преговоре било техничке, било политичке, на те преговоре ће ићи са јасно дефинисаном стратегијом“

„Да ли ће се наставити технички дијалог посебно само о тим темама или ће и то постати део великог политичког дијалога остаје да се види“

„Да пробам да употребим најблажу реч, али имате две могућности – једна је да се споразуми примењују и да се Србија држи својих међународно преузетих обавеза уз покушај да се штета начини што мањом и уз неке, што мању консеквенце“.

Само ове три изјаве показују стручност у не слагању са самим собом. Да су ове изјаве биле Ивице Дачића, сви бисмо нашли оправдање да их је дао у једном од својих „посебних стања“, али ове реченице је употребио „професионалац“.Говорећи пре свега о јасној тактици и већ добро испланираној стратегији, долази до тога да већ у следећој реченици демантује самог себе износећи да још ништа није утврђено како даље. Па као да је све то мало додаје да се споразуми које је претходна влада склопила са преговарачким тимом из Приштине не могу повући и да је Србија дужна пред међународном заједницом да их испоштује. Односно Србија је дужна да прихвати све услове које захтева међународна заједница заједно са преговарачким тимом из Приштине – а то је признавање независности Косова.

Ратификовањем споразума које је Борко Стефановић склопио са шиптарским сепаратистима, иако је садашња власт током целе предизборне кампање обећавала јавности да ће се сви споразуми по њиховом доласку на власт поништити, ова власт кроз руке „Професионалца“ Павићевића потписује коначну независност. Одриче се суверенитета дајући подмукла објашењења да је то њена обавеза, обмањујући при том народ, јер споразум који је потписала прошла влада није прошао скупштинску ратификацију, што значи да није формално ни постигнут и није у нашој обавези да га испоштујемо.

Није у мојој пракси а није ни професионално да коментаришем нечији изглед, али гледајући са френолошког апсекта контрукцију лица младог господина (Rhincolestos raphanurus) , просто је немогуће а не осетити неповерење , па још спојити са тим комплименте које је поделио себи о сопственој стручности и искуству (стеченом у ДС-у)  не може се избећи утисак очаја који већ оставља иза себе. Но и поред тога што није морао да проговори да би нас довео до тог стања (очаја) видели смо колико професионализма оставља на само једно отварање уста. Морам додати да много боље звучи док ћути, јер после оних „оптимистичних „изјава и поноса због преговора са Шиптарима (којих да је нормалне власти не би  ни било), плашим се да ћемо поред Космета остати и без Рашке области.

Пратећи даље званичну биографију, не ону лажну која се није нигде ни појавила а већ је унапред помиње, видећемо да је поред обављања функције секретара скупштине општине Ђаковица (вероватно опет као нестраначка личност) , додаје је да је радио као саветник у више НВО у Србији, затим неколико функција које вероватно представљају једну те исту али ако се изговоре на различите начине звуче још „Јаче“. Па је тако Дејан Павићевић у свом животу радио на следећим местима:  Директор Канцеларије за стручне и оперативне послове у преговарачком процесу Београда и Приштине, шеф кабинета министра за Косово и Метохију (иако је познато да је ту финкцију обављао Сергеј Булатовић) и секретар преговарачког тима у Београду. Но за неповеровати је да се до сада ова персона ниједном није појавила у јавности.

На страну све кад се стави, лажне биографије, надуване функције без икакве делатности , овај трагични потез „нове“ владе само показује да наставља истим правцем којим је ишла и са Борком Стефановићем, само убрзаним темпом.

Могуће је да ће и овај младић, свестан свог непрофесионализма, ма колико покушавао да убеди људе у супротно, са већ укаљаном каријером, жртвован за „чисте“ руке осталих политичара оног тренутка када их буду дигли и казали „Готово је“. Међутим ни овој а ни прошлој власти није било довољно што је народ србски на Космету већ деценијама на мукама, па им се још и подсмева шаљући овакве и сличне марионете на кафицу са Јахјагама и кољачима попут Тачија, бесрамне демагоге, називајући их стручним и професионалним, а  они немају довољно радног стажа ни да возе аутобус са десет људи а камоли да преговарају о судбини свих Срба.

4 replies »

  1. Одајем признање гђи Весни Веизовић

    и за овај минуциозан коментар. Он је просто филигрански сачињен, политички прецизан, патриотски одмерен, али с јавним и јасним указивањем на велику, велику одговорност оних који прихвате да у име народа знају шта раде и да се не смеју поклањати поклањати делови отаџбине (који не припадају само живима, него и мртвима који су дали животе у њиховом ослобађању), с јасним указивањем на изузетну одговорност власти и њених представника који ће „преговарати“, као и на указивање бојазни од „наших“ које смо до сада често знали по томе да су једно нама говорили, а нешто друго с „њима“ „потписивали“.
    Као и обично, Веснин је коментар у свакој речи и реченици пажљиво одмераван, па готово да нема ничег сувишног у њему ни садржајно, ни стилски ни у лакоћи читања, па се са задовољством чита чак и противно томе што обрађује сувише „тешку“, преозбиљну тему. Жао ми је што нисам раније запазио њене текстове, јер верујем да их одраније пише, јер се тако добро не може писати одједном, испрва. Зато верујем да она има, и поред очигледне младости (ако је судити по фотографији) приличног новинарског искуства. И не само новинарског. Очигледно ми је да је писац овог коментара широко образована особа, упућена и разне области које се показују у овако вредном тексту.
    Сигуран сам да треба сваком гласилу да буде част кад има прилику да објави овакав текст, па и овом изузетно добром електронском гласилу.
    Ја могу, као и сваки жив човек д начиним и грешку и да не споменем све вредности текста, али (као проф.и писац) не успевам да прећутим овако добар текст.

    Свиђа ми се

  2. NE DAJTE SE BRACO SRBI, IZDRZALI STE BORKA-SIPTARA I TIME STEKLI ISKUSTVO OKO TIH STVARI, SADA JE TO SAMO S OVIM NOVIM BORKOM REPRIZA PA IZDRZITE I TO, ALI SE DRZITE MARKA JAKSICA I DSS-A KOJI SU ZA CELOVITOST SRBIJE KAO I POKRETI „OBRAZ“ I „NASI“, KAO I PATRIOTSKI BLOK NIKOLE ALEKSICA.SRECNO I CUVJATE SE KAO I DO SADA!!!

    Свиђа ми се