Јелена Бркић

БРКИЋ: „ПАНТЕЛИЈА“ О НЕПИСМЕНИМ СРБИМА И ОНИМА КОЈИ ИХ „ВОДЕ“…


ПАНТЕЛИЈА

24 септембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Јелена Бркић

ЕВРОАТЛАНТИСТИ НАС НЕ ЖЕЛЕ ОБРАЗОВАНЕ- НЕОБРАЗОВАНИМ НАРОДОМ ЈЕ ЛАКШЕ МАНИПУЛИСАТИ!?

8. септембра, на Међународни дан писмености, презентирана је чињеница да је око 1,3 милиона људи у Србији потпуно или делимично неписмено. Међу њима око 250.000 грађана уопште не знају да пишу, док преосталих милион делимично уме да чита и пише, али не разуме прочитани текст.

 

Са друге стране, у Србији има око 6% високо образованих или око 430.000 грађана. Не улазећи у структуру образовања (све мање инжењера, а све више менаџера), овај проценат је поражавајући.

 

Још више поражава чињеница да нашом државом управљају (углавном) школовани политичари који спадају у ту статистичку грешку од 6%, а да се Србија налази на рубу пропасти и не зна који јој је проблем већи: економски, здравствени, образовни, територијално – одбрамбени, правни, културни, морални…

 

Овде долазимо до закључка да нам је или лоша школа или су нам лоши политичари!

 

Да ли је лоша школа?

 

Сигурно сте приметили да је коришћен термин „школован“ уместо термина „интелектуалац“. И то са намером, зато што је интелектулац је знатно шири појам.

 

Наиме, школована особа, са завршеним факултетом, разликује се од особе са нпр. завршеном средњом школом по неких, у просеку, тридесетак научених (не увек са разумевањем) књига више. Примена, на тај начин стечених знања, у пракси би значила преношење туђих идеја (аутора књига) на делокруг рада који конкретна особа обавља. Дакле, школоване особе, уз ретку критику, прихватају и спроводе туђе ставове и знања и  тешко да могу да буду носиоци било каквог развоја заједнице у целини, јер је носиоц развоја поред знања и мишљење.

 

Интелектуалац, међутим, констатно ради на проширивању свог знања, како из специјалистичке области, тако и из сваке друге која се тиче друштвеног живота сваког појединца. Нова сазнања и критика постојећих решења, омогућују интелектуалцу да и сам буде креатор и стваралац нових идеја, као и проналазач нових решења за постојеће проблеме.

 

Поред потребних знања и стваралачке побуде, да би неко био интелектуалац, неопходно је и да своје способности и ауторитет стави на располагање јавном добру: практично, то значи да поред знања мора да поседује и висок степен моралне одговорности за своју улогу у друштву! Знатно већи од просечног човека, јер управо је интелектуалац тај који треба да утре стазу осталима!

 

Намеће се закључак да, и поред катастрофалне реформе образовања, највећу одговорност за садашње урушавање свих друштвених, грађанских и моралних просеца у Србији, сносе сами појединци који своје потенцијале нису искористили да се чињењем сврстају у интелектуалну елиту, већ су направили нову – политичку елиту која своје утемељење налази углавном у простој демагошкој реторици или броју појављивања на телевизији.

 

Наравно, нису сви високо образовани политичари – има и оних других: књижевника, уметника, инжењера, лекара, професора, економиста, правника… Колики број њих оправдава епитет интелектуалца, имајући у виду да та „титула“ подразумева неопходност критике и предлога решења на постојеће проблеме, те да својим неделовањем индиректно саучествују у пропасти Србије?   

 

Да ли су лоши политичари?

 

На ово питање најбоље даје одговор на једно друго: какав је квалитет живота просечног грађанина државе Србије?

 

Угроженост територијалне целовитости државе, непостојање јасне националне стратегије, одсуство правног поретка у држави, огроман проценат криминала и корупције, очајан стандард грађана (700.000 гладних), огромна стопа незапослености, упропашћена  привреда и пољопривреда, драстичан пад наталитета (сваке године преко 30.000 становника мање), наставак гомилања проблема у здравственом и образовном систему, јавашлук у државним институцијама… даје нам за апсолутно право да поставимо питања:

 

Шта ви, господо политичари, заправо радите? Зашто ми вас плаћамо? И ко вама даје за право да се играте са судбина седам милиона људи у овој држави?

 

И зашто се, уколико нисте способни, кадри и храбри да водите политику која је у интересу Србије и њених грађана, а очигледно супротстављена интересу западних сила, не повучете и одете у историју колико толико часно?

 

Зашто нас гурате у загрљај непријатељу (читај ЕУ и САД) који пред нас само поставља ултиматуме, отима нам територију и пљачка нас преко својих фондова и банака?

 

Докле морамо да трпимо понижења које намеће ваш поданички став према светским моћницима? Све чиме вас они уцењују и прете неће бити ништа, спрам Божје освете и гнева српског народа који се ућутао. И неписмени Милош Обреновић то је знао да препозна, зато је његова Србија била моћнија од ваше данашње!

 

Васпитавана сам да ме нико не може понизити, осим да то сама себи учиним. Међутим, нису били моји родитељи у праву: ПОНИЗИЛИ СТЕ МЕ! Нисте се борили за моју част и достојанство: говорите ми да припадам народу који је окупатор у сопственој држави, геноцидном народу који је највише од геноцида страдао, дозвољавате да ми се ругају НВО и геј промотери, убеђујете ме да прихватим уцену, да треба да се рукујем са касапинима српских тела, душе и традиције?

 

Шта ви више од нас хоћете: више новца или више понижења? Гладни смо и понижени, господо политичари, не можемо вам више дати ништа!

 

Где ће ваша душа и ваша покољења, након свега што сте учинили свом народу? Је ли новац који су појединци узели био вредан издаје српског рода и порода? Има ли имало памети и храбрости у вас, па да можете да сагледате резултате вашега „рада“ у протеклих двадесетак (и више) година?

 

Пантелија

 

И шта сада остаје нама који нисмо функционално неписмени, па разумемо написано и изговорено; које не можете да купите за шаку папира кога називате новцем, јер се наше богатство тиме не мери; који суштински разумемо шта ваша владавина оставља нашим потомцима у аманет?

 

Остала нам је само нада и вера да ће Србија ипак изнедрити свог домаћина, који ће нас повести путем, пре свега моралног и духовног оздрављења, те да се наша српска лоза неће угасити попут Топаловића, огрезлих у похлепи, нераду и ниским страстима, којима је Пантелија оставио следећи тестамент:

 

БОГУ ХВАЛА,

15 ВЕКОВА СРБИЈА ПОЖИВЕ У ЗДРАВЉУ И РАДУ.

ЊЕНИ ГРАЂАНИ САДА СЛУТЕ ДА НАМ ЈЕ ВРЕМЕ УМИРАТИ, ТЕ ЈЕ САМО ОСТАЛО ДА СЕ ЗА СПАС ПОМОЛИМО ГОСПОДУ БОГУ, ЈЕР У ВАС ДЕЦО, СВЕ ЗАЈЕДНО, НЕМАМО НИМАЛО ПОВЕРЕЊА!

 

ЖАО НАМ ЈЕ ШТО СТЕ НАШИ, А НЕ ПОЛИТИЧАРИ НЕКОГ НАШЕГ НЕПРИЈАТЕЉА!

 

КО ЈЕ ВАС ПОЗНАВАО НИ ПАКАО МУ НЕЋЕ ТЕШКО ПАСТИ!

 

ШТО СЕ ТИЧЕ НАШИХ ГЛАСОВА, А ТО ВАС НАЈВИШЕ ЗАНИМА, МОЖЕМО ВАМ САОПШТИТИ СЛЕДЕЋЕ: НАШ ГЛАС ДАЈЕМО САМО СЕБИ!

 

 

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s