Анализа

Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ


29.09.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ

Вјерују

Ja, Сергеј Георгијевич Кара-Мурза, рођен 1939. године, Рус,по образовању сам хемичар (доктор хемијских наука), али се од 1968.године бавим методологијом науке, а потом и системском анализом. Док смо имали поуздану државу, као и претежна већина нисам ни покушавао да појмим наш живот, задовољавајући се философским сурогатом који је наше, у суштини још сељачко друштво нетачно објашњавао. Наша истинска културна начела држала су нас и под љуском идеологије, јер је била потпорањ совјетске државе. Али, то нас је скупо коштало – ништа нисмо схватили када су се „другови“ латили пиљења тог потпорња. Допустили смо разарање совјетског уређења – нашег животног устројства. Сада се извлачимо испод рушевина, израњављени. И пре свега морамо „обновити главу“. Мене совјетско уређење подсећа на породицу у којој су родитељи имали врло тешко детињство и читавог живота напорно радили. Па желе да им се синчић наужива животних радости. Али, мањка им културе и духовне снаге да би синчића васпитали без помоћи спонтаног васпитача каквим могу послужити невоља и немаштина – те он израсте у свињу и на крају крајева избаци старце из куће. Јер, они који су преживели рат управо су тако васпитали садашњи млади нараштај. Та, наша омладина негде дубоко у себи мора схватати да су све њихове кожне јакне и видео-уређаји – комад хлеба истргнут старцима из уста. Страшно ми је жао тих младића и девојака палих у искушење, чекају их велике невоље, а кривица је умногоме на мом поколењу.

Део кривице ћемо скинути ако појмимо дешавања, оставивши омладини макар нешто повезаних сазнања. Поставши жртве разарања, дужни смо да се уздигнемо изнад бола и гнева, да постанемо и летописци и пророци. У сваком чину разарања види се целина – они идеалии интереси којима се рушиоци руководе. Виде се и узроци слабости жртава. Изблиза сам посматрао настајање, оправдавање и остваривање програма за разарање совјетске науке.
 
Наша је наука – јединствена културна и духовна појава, тешко објашњива. Слична појави као што је Пушкин. Демократска елита посматра њену агонију с лоше прикривеним задовољством, као размажено дете смрт мачета кад га измрцвари. Без икаквог узвика сажаљења или бола. Стално о томе размшљам, тражим објашњење. Понекад ми се чак учини да се из нашег народа издвојио известан његов део који је физиолошки унеколико другачије устројен. Као кад би се у политички покрет удружили, рецимо, хомосексуалци. Можда они иимају разлога да се љуте на остали део народа, али би било страшно да тотално преузму власт и покушају да све нас приморају на животпо њиховим начелима. Међутим, наука је појединост. Радило се и ради се о слому цизилизаније у целини, о замени свих њених начела, врсте привредеи међуљудских односа. Није једноставно повезати у систем све што видимо. Морамо се учити. О себи могу рећи да се трудим да што више читам, бирајући ауторе трију категорија: оне који су осмислили западно друштво што нам се као узор нуди; оне који су схватили и одбацили евроцентризам и цене разноврсност цивилизација; оне који су доживели тешке кризе и болести друштва и лично посматрали распад начела. Из свега што сам прочитао могу извући закључак: интелектуални тим „архитеката“перестројке свесно се послужио преваром колосалних размера. Просто ме запрепашћује тај корак људи од науке, то је сасвим нечувена појава. Друго што се трудим да радим је то да се до најситнијих појединости присетим свог живота, а нарочито детињства, рата. Све се сада види у другачијем светлу, пуни новим смислом. И када данас видим уметнике и академике огорчене, увређене на земљу и народ, као да им је нешто закинуто, запањен сам – да ли они уопште живе? Или само израчунавају губитке? И чини ми се да ти људи, окусивши западни однос премa свету, нису успели да с тим изађу па крај, нису га „пробавили“ већ се разболели. Желео бих да им помогнем. Али, како то учинити кад се осећају победницима?
(Увод у зборник „Опет питања вођама“)

„Манипулација свешћу“ Сергеја Кара-Мурзе или  упутство за одбрану од неолибералне идеологије

Откривање праве истине о великој победи заговорника идеологије Новог светског поретка и стварним узроцима слома бившег Совјетског Савеза – кључна је тема ове изузетно вредне философско-социолошке расправе. Сергеј Георгијевич Кара-Мурза пажљиво и са пуно смисла за објашњавање свих битних појединости проблема о коме пише, наводи да тријумф западне неолибералне филозофије у његовој земљи значи да се Русија сада налази пред судбинском дилемом: Русија мора, како то опажа Кара-Мурза, или да прихвати нове политичке, економске, културне, језичке и друге стандарде Запада (читај САД), или да попово гради механизме за одбрану од туђинске идеологије и превласти. Изузетна вредност ове књиге је у томе што Сергеј Кара-Мурза кроз практичне примере показује како се, упорном манипулацијом посредством јавних гласила (ТВ, радио, штампа) као и свих других бројних расположивих начина, врши „освајање“ мозгова људи и њихово свођење на пуку гомилу која слепо слуша наредбе своје псеудополитичке и остале елите. Какви су изгледи људи да се супротставе тој поробљивачкој и неоимперијалној техници владања људима, народима, па и целим државама? Сергеј Кара-Мурза као одговор нуди низ добрих савета како да сваки појединац препозна активност својих унутрашљих и спољних мапипулатора и остане „биће по себи“, што значи човек који мисли сопственом главом. Ово је књигa чији се редови читају жељно и нестрпљиво, као да се ради о занимљивој крими-причи. У њој се на необичан и крајње отворен начин указује какав заправо удес чека житеље наше планете, ма где они живели, уколико прихвате да постоје у друштву без историјског памћења и дозволе да њихова свест постане само прости прикључак „централне намети“.

Недељко Којић (у предговору србског издања књиге)

Преузмите књигу:  Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: МАНИПУЛАЦИЈА СВЕШЋУ