ВАНРЕДНЕ ВЕСТИ

ПОТРЕБНА ПОМОЋ – МИРОСЛАВ ИЗ ЉИГА


02.10.2012. ФБР електронском поштом

ПОТРЕБНА ПОМОЋ – МИРОСЛАВ ИЗ ЉИГА

Помози Бог!

Драги оци, браћо и сестре,

мало, мало па неко се на листи огласи да му је у нечему потребна помоћ, те овај угрожен, те онај, те некоме треба за операцију итд. Верујем да су сви вапаји оправдани, Господ зна…

Стигох на ред ја и моја породица. Просто речено остали смо без посла и ја и жена и немамо примања, на ивици смо егзистенције (мени скроз стао посао, жена добила отказ, јер се смањила продаја у цвећари). Здрави смо и прави и желели би да радимо и својим рукама зарадимо, не тражимо да нам неко прилаже новац има угроженијих, гризла би нас савест да од њих отимамо. Написаћу нешто о својој породици,  тј. о себи и о својој жени, па ако некоме затреба такав профил радника, или има неку идеју, или савет нека нам напише приватно писмо на мејл ван листе. Радили би скоро све послове, па чак да долазим(о) кући викендом, или месечно, у питању је преживљавање. Господ је допустио скорби (муку) ради мојих грехова, мањка ревности, првенствено ради моје гордости. Ако неког увредих нека ми опрости. На листи има доста који ће да се изненаде овим писмом, јер нас лично познају. Једино не би радили посао, где би морали да правимо компромис са нашим верским убеђењима – алергични смо на новотарије, отворени и прикривени екуменизам… Уредницима и осталима се извињавам, што пишем овакво писмо на листи (није ово сајт за огласе, или огласна табла), али мука ме је натерала и надам се да ћете имати разумевања.

Имам 41. годину, жену Светлану (34 год.), сина Стефана (7,5), ћерку Милицу (6). Син ми иде у други разред основне школе, а ћеркица у предшколско. Од куће до вртића, односно школе има 3,5км у једном правцу. Кад је лоше време обично их возимо аутом (кад имамо гориво), а остало, син иде сам пешке, а Милицу водимо до вртића пешке. Трудимо се да побожно живимо ( да ревнујемо), али ту је и успона и падова. Трудимо се да постимо како СПЦ налаже, да држимо молитвено правило, да будемо редовни на литургији, да се често исповедамо и често причешћујемо у складу са благословом духовника у односу на наше духовно стање. Трудимо се да децу васпитавамо у православном духу и да не изостају са литургије. Поштујемо све православне, али морам признати да смо велики русофили.

По занимању сам металоглодач четвртог степена и имам “Б” и “Ц” категорију у возачкој дозволи. Радио сам као металоглодач у Железари у Смедереву и код приватника. Радио сам у војсци као војник по уговору, као возач у касарни у Пожаревцу, потом сам радио 2 године код др. Ратибора Ђурђевића у издавачкој кући Ихтус Хришћанска Књига у Београду ( Ратибор је један од наших најачих експерта који је критички писао против масонерије, јеврејског лобија, новог светског поретка итд.). Код њега сам у стану упознао Старца Јулијана Студеничког (духовника патријарха Павла) и одатле од те 1998. год. почињу моји контакти са „духовним светом“, са манастирима. У време бомбардовања Беоограда приходи ми се смањују и немогуће је било више са тим примањима да живим у Београду и прелазим да радим на продаји књига манасстира Рукумије до данашњег дана (око 12 год.). У Рукумији код о. Симеона могу слободно рећи да сам  духовно прогледао. Данас је тај посао око књига што се тиче моје продаје тако рећи скроз стао и нема прихода. Радећи тај посао обишао сам преко 170 манастира у Србији и Црној Гори и нешто У Републици Српској и ту упознао доста монаштва и духовника са којима већином одржавам контакт. Сад сам посебно близак са манастиром Рукумија, м. Пребрежење Овчарско кабларско и Манастиром Дубрава на Златибору. Једно време су ме стално моји познаници и пријатељи молили да их водим, или возим у неки манастир код неког духовника, на исповест, духовни разговор, молитву за здравље итд. пошто добро познајем манастире и духовнике. Онда сам дошао на идеју да  је то народу потребно и почео да се рекламирам да возим мојим старим аудијем по манастирима. За већину народа је то било скупо, а мени неиплатљиво, јер се ауто кварио, али моје главне муштерије су били Руси (служим се руским језиком). Возио сам руско монаштво, свештенство и обичан народ. Путовања су била једнодневна па до чак 12 дана. Било је напорно, али руси су били задовољни. Проблем је што је промет мали, пар тура у току године, што немам рекламу, боље возило, лиценцу туристичког водича да би могао званично да се рекламирам итд. (посао помоћу штапа и канапа). Сад је и тај посао скроз стао, а ауто ми није споссобан за дуг пут, потребно ми је за мене незамисливих 150 евра да га оспособим. Послаћу вам у прилогу моју назови рекламу на руском. 2004. године сам се преселио из Смедерева после 29. год. проведих у том граду у завичај у своје село Гукош код Љига. Ту имамо толико земље за своје потребе, за башту у којој са женом радим, а и родитељи помажу. Од животиња за сад имамо само кокошке, ако Бог да док дођемо до средстава и направимо неки помоћни објекат и неко прасе и козу. Ја сам градско дете и нисам вичан сеоским пословима, али се трудим и полако се усавршавам и улазим у кондицију. Велики сам љубитељ светоотачких књига, занима ме православна духовност и делатни православни живот. Моја породица је упућена на манастире и наши највећи пријатељи су у манастиру, а Господ зна, можда и нама буде кончина у манастиру.

Моја жена је сељачко дете пореклом из села Јабланице са Златибора, на три сата пешке од манастира Увац, или ти манастира Дубрава. У манастиру Увац се среће са оцем Данилом који је уводи у православни живот. Од школе је завршила средњу пољопривредну школу у Пожеги.  Као дете са села вична је свим сеоским пословима, а посебно сточарством. Овде у Љигу је пар година радила сезонски у расаднику, цвећари и наравно кући око баште. Спремала је и зимницу за продају. Иначе воли и да доста чита и то што ради око пољопривреде доста је и теоретски поткована. Побожнија је, вреднија и ревноснија у свему од мене. Не стиди се никаквог поштеног посла, као и ја (сређивање туђих кућа, чување деце итд.)

У прилогу вам шаљем и пар фотографија о нама да и визуелно имате слику отприлике о коме се ради.

Ако је воља Божија угодиће се да нам преко ове листе на неки начин помогне, било саветом, или понудом неког конкретног посла, а ја као глава моје породице сам задовољан што куцах и на ова врата…

Мирослав

Молим вас проследите писмо на што више мејлова да би нам неко понудио посао, савет итд. Наравно, ко може нека нас помене у молитви.

Адреса и телефони се налазе у прилогу, тј. у реклами на руском. ПДФ АДРЕСА, РЕКЛАМА, ТЕЛЕФОН

Благодарни за све Богу и вама Мирослав, Светлана, Стефан и Милица

Благодарни за све Богу и вама
Мирослав, Светлана, Стефан и Милица

5 replies »