Бранко Станић

ФБР фељтон аутора Бранка Станића: ПЕТИ ОКТОБАР… (1)


ПЕТИ ОКТОБАР… (1)

Аутор: Бранко Станић

Дан када је поново ослобађана Србија

Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

ПРЕДСКАЗАЊЕ

Био је 21. септембар 2000. године, два дана уочи избора. Седели смо са гостима из Београда у ресторану наше фабрике и, шта би друго после обављеног пословног разговара, него причали о предстојећим изборима. Нисмо само причали. Узгред смо се занимали и јелом почев од предјела. Чорбу смо, чини ми се, прескочили. И баш је на реду било главно јело и свако се забављао својим парчетом меса у тањиру.

Брка, без бркова, наш гост, а тако га зову јер се презива Бркић, управо је покушавао да ножем одсече парче меса од оног већег комада. Било ми је мало теже да се навикнем да нашег госта ословљавам са Брко. Гледам човека, нигде бркова, а треба да кажем оно што не видим, па морам да улажем мали ментални напор да бих му се обратио баш са Брко.

За разлику од њега, наш Брка има брчине највеће у фабрици. Па је логично и лако да га зовемо Брка. Видиш човека, има бркове, па му је лако и реци Брко. А ретки су они који нашем Брки знају право име и презиме. Већина га зна само као Брку. Ако и знају често промаше како се тачно зове.

Нас други гост Дуле, нема ни бркова, нити га зову Брка па тих проблема нема.

Ни ја немам неких проблема. Носим браду, а бркови и нису неки, па ме сви зову онако како се и зовем – Бранко…
Но да се вратимо у тањире. Претерао сам с брковима.
И Брка без бркова запе у свом тањиру да пресече оно парче меса које је малопре почео да сече. Било је нешто жилавије па га ножем мало јаче притисну. Нож пролете кроз месо, тањир само реско звекну и пуче на пола. А Брка је баш био заустио да нам нешто важно каже у вези државе.
Застадосмо сви, помало изненађени. Како то да се догоди, па тањир је баш био чврст.

Да ово није неко предсказање, или знамење, најава нечег што ће тек доћи. Пукао је тачно на пола, једним ненамерним ударцем ножа.

Да ли је ово најављено већ 21. септембра?

ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ?

Боцвана, понедељак, 25. септембар 2000. године

Ево понедељак је, 9 је сати увече и још нисмо сигурни да ли се можемо радовати да се коначно нешто ново почело дешавати. Различите информације допиру до нас. Ипак чини нам се да се крај нашем “доживотном” коначно примакао.

ЗАБРИНУТИ

Боцвана, четвртак, 28. септембар 2000. године

Већ дуго се не јављате па се сад бринемо шта је узрок томе. Ми са нестрпљењем очекујемо толико жељене промене у нашој земљи. По нашем мишљењу тешко је да горе може бити него ово до сад.

САДА ЈЕ ОВАКО

Србија, субота, 30. септембар 2000. године

Овде су избори протекли као и увек што су протицали, у напетој атмосфери. А ови избори ће у историји остати упамћени као Дуго бројање. Сада је почело обострано надмудривање и не знамо како ће се ово завршити. Коштуница је добио убедљиво, што је признала и сама власт. Званична комисија је прогласила други изборни круг, а ДОС је пре званичног објављивања резултата најавио да не излази у други круг. Тренутно су по градовима митинзи опозиције и бар судећи по Шапцу одавно није било толиког окупљања. Митинзи су сваковечерњи. Окупљања почињу кад падне мрак и трају подуже у ноћ. За сада је релативно мирно. Најављени су штрајкови грађанске непослушности и блокада свих институција. На митингу су синоћ говорили да ће пекаре радити и не знам шта још. А јуче су средњошколци штрајковали.

У Шапцу је добила опозиција, убедљиво. У неким изборним јединицама са 2:1.

 

Предизборни летак

ДАН ПРЕД МИТИНГ

Србија, среда, 4. октобар 2000. године

Седите ту где сте и нигде не журите.

Прошле године нас је НАТО бомбардовао да нам буде боље, сада ми сами себе малтретирамо да нам буде боље и још у томе уживамо. Кад ми блокирамо пут, он је заиста блокиран. Кад ми затворимо радњу, она је стварно затворена, а кад ми искључимо струју, онда је потпуно искључена, док је, наравно, поново не укључимо, ту нема зајебанције. Морам признати да ми све то боље радимо од Американаца.

А кад нема хлеба дај бар кифлу или погачицу да прогутам. Завирих у, накратко отворен пекарац, кад тамо нема ни переца, тепсије сијају празне, само два-три колача. Ма нећу да једем ни колаче па макар црк’о, иако два дана нисам у продавницама вид’о хлеба. Одо’ ја у нашу мензу, фабричку. Тамо ћу се најести. Живела менза.

А испред тржнице пуни сандуци јабука. Има нешто и грожђа. Купује народ. Видим да је и касапница отворена. Излазе неке жене. Далеко ми је да вирнем шта има унутра, а да вам право кажем нешто ме и мрзи да се кроз масу гурам с бициклом.

Тако је то само у току преподнева. Ускоро ће све бити затворено, па ко је купио, купио је, а ко није нека гледа ста ће.

Ја у замрзивачу имам три-четири пакетића ћуретине и зечетине, и три кесице трешања. Оставио ја летос трешње за зиму да кева прави питу. Волим питу трешњару, па још кад је сочна. Имам и пар тегли пекмеза. Имам и две-три гуње за компот, ал немам хлеба. Слаг’о сам вас. Имам још једно парче, ал’ буђаво.

Још један предизборни летак

А кад падне мрак идемо на трг да чујемо шта има ново и какве су вести.

Кад смо већ код вести није ми баш најјасније ко у ствари искључује струју. Какав ли ту интерес има СПС? Па ко ће им гледати дневник ако искључе струју. Или ДОС? Како онда да гледамо вести преко Дрине о нама?

А рударе, Колубарце, посећује и Коштуница и Павковић. Не знам шта је ко тамо прич’о, ал’ после тих посета почела је да понестаје струја. И сад су као рудари криви што нема струје.

Сутра је дан одлуке. У Београду ће бити централни митинг ДОС-а, а нешто чујем да и СПС сутра треба да има свој митинг.

Прошле године нам се догодио NATO against YU, а да нам се ове не догоди Serbs against Serbs, предлажем:

Нека сутра неутрална комисија преброји грађане на оба митинга па где их има више нека њихов кандидат буде председник СРЈ у наредне четири године.

Поштено, зар не?

Слободно изражена народна воља на тргу, као некада у старој Атини. А ко није дош’о, његов проблем, мора се повиновати одлуци већине.

Ваљда овако не би било потурања туђих гласача за своје. Мада и овде сумњам. Мор’о би неко нешто да зајебе, јер такви смо ми Срби.

7 replies »

  1. Бранко, хвала ти за подсећања на те „историјске“ дане. Наши потомци ће наћи многа сведочанства у диломатским архивама. А ти нам дајеш грађу за ону народну, животну архиву.

    Свиђа ми се

    • Шта су они горе планирали и радили, не знам, али сам бележио како смо то ми доле осетили и пратио како то доживљавају наши људи у иностранству.

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.