АУТОРИ

Посмртно слово владике Николаја над одром Димитрија В.Љотића


У аутомобилској несрећи на путу из Илирске Бистрице у Св. Петру код Горице, погинуо је 23. априла 1945., око 22 часа Димитрије Љотић. Ишао је у штаб војводе Момчила Ђујића да се поздрави са Епископом Николајем и Патријархом Гаврилом, уочи његовог одласка из Словеније. Мртво тело Димитрија Љотића, пренешено је у капелу Динарске четничке дивизије, где је, после помена, Епископ Николај одржао говор, који читаоцима СРБског ФБРепортера преносимо са страница књиге Ратибора Ђурђевића „Утемељитељи“…

Димитрије Љотић

„Димитрије Љотић је човек који је надахњивао људе. Носио је тешки крст и у рату, и у миру, јер ни у миру му људи нису хтели дати мира. А у рату је извршио своју дужност и као војник, и као грађанин. Баш они који су били на површини, и који су били глава народна, нису га разумели. Зато смо и пропали што нисмо знали ценити такве вредности.
Бог га је узео баш  своје време. Рећи ће неко: узели су нам га. Али га нису узели, јер је он дао упут, својим животом и својим трудом, до сада. Колика понизност, какав аскетизам, испосник Светосавски, какве молитве, дечије милине!“

„Ко је познавао тог човека, морао га је волети. Он је био идеолог, светски, широке душе, лав у храбрости, а јагње у кроткости.“
„Духован човек, карактеран, поштен, одлучан и религиозан. Он је био толико богат душом, да је од ње могао дати и другом, позајмити осталима, увек спреман да даде савета и лепу реч. За њега политика није била акробатика, него етика. Он је био репрензетатор душе и срца српскога, чари и истине српске. Он је био идеолог хришћанског национализма.“