Бранко Станић

СТАНИЋ: ПЕТИ ОКТОБАР… (4)


Бранко Станић

ПЕТИ ОКТОБАР… (4)

Дан када је поново ослобађана Србија


Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

И ЗВАНИЧНО ПРИЗНАЊЕ

Србија, субота, 7. октобар 2000. године

Отишао је. И званично. Нема га више.

– О дал’ ће доћи дан… – певали су некада Смаковци.

Ето, дође и прође, и тај дан.

Јуче Слободан Милошевић и званично призна и честита изборну победу Војислава Коштунице.

Сада остаје да видимо колико је Запад искрен и да ли је један човек био препрека свему.

А у задњих 10 година унутрашња политика Слободана Милошевића била је рвање са опозицијом. Десет година смењивали су се исти противници мењајући тактику док је он остајао сам. Први пораз означио је и крај његове владавине.

У суботу, 23. септембра, дан пре избора, узех такси да бих стигао на време на аутобуску станицу. И почех причу са таксистом. Он рече:

– Ја сам се одлучио.

– Гадна је ситуација.

– Идем често у Босну и видео сам како је тамо.

– Како је?

– Како је!? Никако! Стоји испречен СФОР-ов војник с пушком у рукама преко груди. Да не причам остало шта све тамо раде.

– Нешто се мора мењати. Овако више не иде.

– Ја ћу гласати за Милошевића.

Ништа не додах, само рекох:

– Хвала на вожњи. Довиђења!

Коштуница се није изјаснио шта даље с Милошевићем, само је рекао да не признаје Хашки суд. Па нека бивши председник прво напише мемоаре, али да не лаже, као што је лагао прошле јесени у Лесковцу кад се окомио на фармацеуте.

– Домаће фабрике лекова су ненормално повећале цене својих производа, па смо ми били приморани да увеземо извесну количину лекова не би ли приморали домаће произвођаче да снизе цене – говорио је тадашњи председник.

Ја сам дан раније био у једној апотеци и тражио неки лек.

– Који хоћете, домаћи или страни? – упита ме апотекарка.

– У чему је разлика?

– Па, овај домаћи кошта 15 динара, а страни 85.

Ондашњи председник ил’ се правио луд, ил’ заиста није имао појма шта се дешава ван његовог кабинета. А није ни чудо, кад је неко дуго на власти онда се потпуно одвоји од свега и не зна ни дал’ напољу пада киша ил’ сија сунце док му неко не каже. Милошевић сигурно десет година није ушао ни у једну апотеку, па није ни знао какве су цене лекова, а морао би добро да зна да су цене биле под директном контролом државе. У том тренутку домаће цене се нису мењале три године, а цене страних лекова су се слободно формирале, нарочито у приватним апотекама.

Истине ради мора се рећи да су фармацеутске куће после хипер инфлације биле у повлашћеном статусу пар година. Изгледа да је био дошао моменат да се и та привредна грана развали, а зашто, то само они знају. После овога не знам шта би им још остало.

Нисам веровао, али сам мислио да ће Милошевић нешто смислити да и даље остане. И смислио је, вероватно у неком договору са Вуком и Шешељом, да на изборима практично и нема противника, осим Коштунице. И СПО и СРС су истакли своје маргиналне кандидате како би, претпостављам, већина њихових присталица дала своје гласове Милошевићу, а не Коштуници. Сигурно је Вук због тога и био у завади с ДОС-ом, а Шешељ је у завади и са самим собом, а камоли са другима.

Милошевићу су ови избори били потребни да добије легитимитет свега до сада што је радио и да кроз још један циклус коначно среди нацију. Понашао се, као што рече један припадник његове странке, као коцкар који стално губи и тражи још једно дељење не би ли се ишчупао.

Ђинђић и друштво су се сакрили иза леђа Коштунице, и то им је био најбољи потез, иначе никада не би добили изборе. Коштуница је увек био доследан у свом наступу и ставовима. Мало је лутао по странкама па је на крају формирао сопствену, ДСС, баш због неслагања с другима. За њега су одавно говорили, штета што је лидер тако мале странке, иначе би га гласали за председника.

Да вам право кажем мало сам се зачудио кад сам чуо да Милошевић расписује изборе и да се кандидује за председника Југославије. Чак је и Устав због тога променио. Тестирати на тај начин јавно мњење, а није морао, то је велика храброст и рескир. Или је то била ствар лоше процене његовог штаба и њега лично. Али било како било можда је то и добро. Коначно је сишао са сцене и време је да престанемо да се бавимо Милошевићем и његовом политиком и бескрајним причама о њему и његовој породици. Давно су нам се смучиле партије из једног кревета, или из једне собе, или из, не знам како су већ спавали.

Окренимо се коначно себи.

Иначе да је Милошевић прошао на овим изборима вероватно да за његовог живота више и не би било избора, већ би био проглашен за доживотног председника за “учињене заслуге на очувању државе и нације“.

А Стратфор је 13. септембра 2000. године писао:

“ … It seems Milosevic is in real trouble. He lags in the polls behind the joint opposition candidate, Vojislav Kostunica. If independence-minded Montenegro, the other member of the Yugoslav Federation, decides to participate in the vote, Milosevic could face electoral defeat.

But Milosevic has shown no compunction in manipulating legal structures, whether they be elections or constitutional amendments. This election will prove no different. Milosevic’s grip on the Yugoslav government, including the electoral system, is as firm as ever. There may be protests. There may be outrage. But if Milosevic wants to „win“ the election, he certainly can.

It is very possible that Milosevic will win without cheating. …“

“… Изгледа да је Милошевић у стварној невољи… Веома је могуће да ће Милошевић победити и без варања…”

Стратфор је био у праву кад је рекао да је Милошевић у истинској невољи, али су погрешили у вези избора. А можда су и ту били у праву. Шта ако је Милошевић све ово “изрежирао” да би изгубио. Одрадио је посао и сад треба да се склони.

Поред самог Милошевића, СПС-а и ЈУЛ-а, ни Ђукановићу долазак Коштунице никако не иде на руку. Ово му из основа мења концепт. Јер целу своју политику, унутрашњу и спољашњу, он је изградио на Милошевићу, на београдском и србијанском режиму. У праву је. Са Милошевићем се тешко може разговарати. Али ни он није ништа бољи од Милошевића.

Скупштина у диму

Оно јуче ујутро ипак би Лаза. Сретох га поподне кад пођох у село. Обојица смо возили бицикле.

– Јеси ме ти јуче ујутро звао?

– Јесам! Претпостављао сам да не спаваш, већ да гледаш телевизију.

– Па рекао бих по гласу да си ти, али си ми нешто промукао.

– Од сузавца и бојног отрова. Ево још кашљем. Ал’ смо их помлатили. Ми смо први пробили кордон и ушли у скупштину.

– Како ви, зар нису Чачани?

– Ма какви Чачани, ми, Шапчани, смо први провалили у скупштину. Нас двадесетак. Остали, њих око 3.000, је стајало позади и гледало. Чачани су развалили РТС. Дошли су с булдожером.

– Па ко је први ушао у скупштину? Јеси ли ти?

– Нисам. Ја сам се доле маро са пандурима? У оној гужви нисам видео ко је ушао први.

– А ко је запалио скупштину?

– Ми. Запалили смо завесе да истерамо пандуре напоље. Било их је око триста. У подруму смо нашли гласачке листиће, сви су били заокружени за Милошевића. Направили смо мало штете, полупали смо кампањоле, али то није ништа шта су они све нама урадили и покрали. Све ћемо то поправити.

– Важно је да је отишао.

– То је важно, да их нема више. Да ми неко сад да милион долара за јучерашњи дан не бих пристао. Урадио сам то због себе и за моју децу.

Личи на Лазу, а није Лаза

Скупштина је проваљена…

… а Марков Скандал разваљен

ПЕТАК ТРИНАЕСТИ

Боцвана, петак, 13. октобар 2000. године

Драго ми је што сте живнули и што сад сви имамо наде да ће се и тамо (у Србији) почети живети нормалнијим животом. Веома сам срећна што се коначно нешто десило у Србији и већ сам почела да маштам о нашем повратку за стално следеће зиме.

Нино каже да би можда било боље одрадити још један уговор, ако би се добио, али ја то не могу ни да замислим, јер ми је много жао да нам деца овако живе. Њима пролази детињство у овој забити, а и нама живот. Помало ме је већ и страх како ће се укључити у наше школе. Да сам ја са њима код куће, не би био проблем да по нашим књигама све прелазимо, али овако нема се времена. Ми стижемо кући око 5 поподне. Игора купам и храним до 6, затим ручамо, одмах потом Урош и Тања већ су зрели за туширање и спавање. Овде ми веома смета што се скоро цео дан проведе на послу, па тако само субота и недеља остају за неко дружење са децом.

Веома ме интересује шта сад мама и тата кажу. Да ли су се бар малчице почели трезнити? Плашећи се да се не разочарам још их нисам звала да их приупитам и о томе. Маму сам једном, пре него што је дошло до промене, упитала шта се то дешава и ко ће да буде председник, а она је рекла да се не зна и да мало више гласова има Коштуница. Кад сам јој ја рекла да он има више од 50% и да нема говора о другом кругу она ми је рекла, онако ожалошћено: “ЛАЖУ, СИНЕ… ЛАЖУ”. Мука ми је било после тога, па сам одмах завршила разговор без покушаја да је разуверим. Убеђена сам да они, чак упркос и признању њиховог љубимца да је изгубио, верују да је ДОС лагао и све лажирао. Ипак нисам могла да издржим да им не напишем нешто о томе пре неки дан. Ни од Наде нисам после сличног писања више добила ни реч. Ваљда се није наљутила.

Једва чекам да се у Србији почне живети бар мало боље, па да видим шта ће онда мама и тата рећи. Да ли ће жалити што им Слоба и Слободанка (како је мама звала ону вештицу) и даље нису вође, иако њихова сопствена деца почну да живе боље. Најбоље је да ти на ту тему ништа не започињеш, јер обе знамо како они размишљају.

Пиши ми о свим променама које ћете запажати у обичном животу.

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.