ИСТОРИЈА

На данашњи дан 1912. – Трећа српска армија разбила турске снаге и ослободила Приштину


На данашњи дан 1912. –Трећа српска армија генерала Божидара Јанковића разбила је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину.

22. октобра 1912. године, „Политика“ објављује: „после упорних и крвавих борби Трећа армија је заузела целокупну област Лаба и избила на Косово а у пет и по часова поподне ослободила Приштину.“

Из писама једног резервног телеграфисте

Извор: ФБ страница Срби на окуп

Приштина, 19. октобра 1912.

Синоћ, после 12 часова пешачења, ушли смо у Приштину. Прва је ушла Моравска дивизија, затим Шумадијска, а јутрос око 10 часова стигла је и Дринска, па ћемо сутра ка Митровици и Скопљу.

Први дан борбе, 6. о. м., вођен је по магли, која је целога дана трајала. Другог, трећег и четвртог дана имали сме лепо време. Број погинулих и рањених ви у Београду свакако боље знате; главно је, да је и отпор и број погинулих и рањених свакога дана све мањи. Четници чине велику услугу; иду напред на 10-15-20 километара у широком фронту, тако да ми лепо видимо простор иза њих, који је непријатељ напустио.

О детаљима борбе и начину нашега живота, као и ситним доживљајима и пригодама, дало би се много и много причати, али је писати сада готово немогуће. Но ипак ево неколико покушаја, мада нисам уверен, да ћу писмо до краја довршити, јер смо непрестано у покрету.
Живимо већ три дана о хладној храни, јер се нема времена за кување. Но то је још цвеће, најтеже нам је ноћу, јер је зима, те се од 11 часова не може спавати, па будни чекамо зору. Тако из ноћи у ноћ… Идемо неумивени, каљави, косе разбарушене, бркови „у стрелце“, браде као у Барбаросе. Наша чета иде одмах иза пешадије и артиљерије. Од непријатеља је у размаку од 3-5 километара.
Ја сам јуче, иако сам командир провијанта, ишао у ланац за време борбе. Имао сам да видим, да ли је телефон XI пука везан са дивизијом. Два батаљона XI пука већ су била ступила у борбу, а друга два, у лежећем ставу и у развијеном фронту, чекала су свакога тренутка да ступе у борбу. Био сам баш у самој средини пука на телефону, кад је артиљерија, два корака од мене, отпочела паљбу. Прво су гађали на 1800 метара, па на 1200, затим су нашли одстојање од 1400 метара. У том се и непријатељ почео повлачити. То је све било на једном стрмом и прилично пошумљеном вису. Кад сам доцније сишао доле, видим ђенерала Божу Јанковића са свитом. Саи су на коњима; пењу се испод брда. Мало после војници ухватише два Арнаутина. Једног пијаног одведоше команданту Шумадијске дивизије. Наиђох на једног тешког рањеника из XI пука. Рањен је у главу, а око њега мале рупе ашовчићем ископане и око сваке по 30-40 избачених чаура. Однесоше га болничари на носилима. Уз пут сам често наилазио на гробове закопаних Арнаута, којима или вире пребивене руке или крваве главе или су напоље чак до половине. Који су остали живи — беже без обзира, чак се не сећају, да пресеку телеграфску линију или да минирају мостове. На Мерћезу су наши нашли пуно муниције и ратног материјала, а наилазили смо и на читаве логоре са разапетим великим шаторима. Ни њих нису стигли да скину и понесу.
Кад смо синоћ око 7 и по часова ушли у Приштину, све су радње биле затворене, а тако је, кажу, већ 8 дана. Српски нас је живаљ радосно дочекао, Турци и Арнаути су збуњени, нашли се у чуду па само гледају и ништа не говоре. По кућама истакнуте беле заставе свих могућих облика и најразличнијих белих материја. Јутрос кроз пролазе гомилице људи, мећу њима попови, учитељи и ђаци са барјацима и крстовима. Ђаци одушевљено вичу: „Живели Срби! Живела Србија! Живео Краљ Петар!“ Чаршија се помало отвара. На пекарницама и дуванџиницама навала, а по безистану ври. Један Пироћанац из Моравске дивизије купује рукавице. Све улице закрчене војском и домородцима. Буле скинуле фереџе; наше комите патролирају с пушкама; Пера Одавић, аудиторски капетан, љуби се са официрима, разговара са децом. Велика галама. Али је у вароши ред као никад дотле.
Сад баш кад ово пишем, пролази Шумадијска дивизија с музиком. Наш логор је на уласку у варош, код џамије, којих овде има 14, чујемо, да је један каплар у вароши рањен од једног Арнаутина и да су подруми пуни Арнаута као и да је Моравска дивизија ушла у Скопље. Гласова најразноврснијих и невероватнијих.
За здрављем сам добро. Понеко има кијавицу, али какво је време, није ни чудо. Апетит је у свих колосилан.
(Илустрована ратна кроника) (датуми су по старом календару)

Категорије:ИСТОРИЈА

Tagged as: ,

4 replies »

  1. DA I MI KRENEMO PUTEM NASIH PREDAKA, ALI DIPLOMATSKIM, STRPLJIVIM I UPORNIM NACINOM DA UDJEMO U PRISTINU, A DA SRPSKA VOJSKA OPET IZADJE NA GRANICU PREMA ALBANIJI KAO I PRE STO JE BILO!!!

    Свиђа ми се

  2. Јунаци!!!!! Бог да вам прими душе у рајско насеље.ОНАМО OНАМО ЗА БРДА ОНА,ПОГАЖЕН КОЊИМА КЛИКУЈЕ ЈУГ,У ПОМОЋ ДЈЕЦО У ПОМОЋ СИНЦИ,СВЕТИТ’ МЕ СТАРЦА СВЕТ ВАМ ЈЕ ДУГ……ОНАМО ОНАМО ЗА БРДА ОНА,КАЖУ МИЛОШЕВ ПРЕБИВА ГРОБ,ОНАМО ПОКОЈ ДОБИЋУ ДУШИ,КАД СРБИН ВИШЕ НЕ БУДЕ РОБ. СРБИНЕ БРАТЕ,ВИДИМО СЕ НА КОСМЕТУ,СРБСКОМ АРМАГЕДОНУ.

    Свиђа ми се