ГЛОБАЛИЗАМ

Саша Адамек: КАКО ДРУШТВЕНА МРЕЖА ПРОДАЈЕ НАШ ЖИВОТ


Мислим да је превисока цена овог глобалног проналаска. Овај концерн нас црпи, и ако не будемо опрезни, убрзо нећемо знати шта је у Фејсбук складиштима о нама сачувано, истиче Саша Адамек, немачки новинар, филмски продуцент и аутор књиге „Фејсбук клопка“ у ексклузивном интервјуу за Геополитику.

21.10.2012. извор: ФБ Вања Вученовић, srpskaanalitika.com

Друштвена мрежа Фејсбук постала је предмет без кога многи становници планете не могу замислити дан. Замисао пројектаната да Фејсбук буде место за упознавање и дружење давно је превазиђена, а сам Фејсбук је прерастао у најмоћнији светски медиј. Уколико је све у почетку деловало идилично и сензационално, у међувремену су поједини стручњаци, а и сами корисници ове мреже, схватили да Фејсбук има много лоших страна: лажно представљање профила, деловање на отуђење људи, све више асоцијалних случајева, ширење клевета и увреда, а што је најважније, подаци који се остављају могу бити злоупотребљени. Колико је доступност података узела маха, најбоље показује случај масовних убица, као у случају Андреаса Брејвика. Неретко се сви ми питамо шта се крије иза идеје Фејсбука. Где одлазе подаци корисника? Ко и у чије име зарађује толики новац? Тим поводом се Геополитика обратила Саши Адамеку, немачком новинару, филмском продуценту више документарних филмова, између осталих и „НАТО рат против Србије“, аутору неколико књига, од којих је посебно једна заинтригирала Немачку и ширу Европу: „Фејсбук клопка – како друштвена мрежа продаје наш живот“.

Фејсбук је најпознатија друштвена мрежа која послује од 2004, а тренутно има скоро милијарду активних корисника. Ваша књига о овом медијском гиганту је критички настројена и доноси низ изненађујућих чињеница. Зар не сматрате да је добро да се пронађу заборављени чланови породице и пријатељи по читавом свету, да се стекну нова пријатељства, размене мишљења? Како Фејсбук продаје наш живот?

Најатрактивнија страна Фејсбука јесте да можемо широм света да пронађемо своје пријатеље и породицу, под претпоставком да су и они регистровани у мрежи. Мислим да је превисока цена овог глобалног проналаска. Овај концерн нас црпи, и ако не будемо опрезни, убзо нећемо знати шта је у све у Фејсбук складиштим о нама сачувано. Срећом, још увек се можемо дохватити телефона и тако назвати пријатеље, а постоји интернет претраживач и електронска пошта. Продаја живота звучи можда негативно, али је то тако. Фејсбук нас анимира у мрежу, па чак води до аналогног живота, да наше навике дигитално документујемо. Наравно да се радујем када ме пријатељи позову у позориште; међутим, притиснем ли дугме „прихватити“, моја интересна зона је већ сачувана, исто као и код Лике – Буттон. Све што у мрежу унесемо, то Фејсбук користи за скенирање наше личности. Све што више боравим на мрежи, толико дуже може Фејсбук да прода огласе за рекламу. Корисници сваког месеца отпремају око 3 милијарде слика и 10 милиона видео записа. Сваки корисник доноси предузећу процењену вредност на око четрнаест долара, док је годишња зарада на рекламе за 2011. била 4 милијарде, а за текућу годину предвиђа се 5,7 милијарди долара. Сматрам да забава престаје у потпуности када лично у свом окружењу постанем рекламна икона, и то сваким покретом.

Оснивач мреже је млади предузетник и милијардер Марк Цукерберг. Шта се истраживали о њему? Јел он заиста сам у овом великом послу?

Велики наступ углавном има Марку Цукерберг. Изгледа да он сем ентузијазма за технологију не поседује друштвене визије. За то је задужен Петер Тиел, менаџер хеџ фондова и први Фејсбук инвеститор, који има јасну политичку идеологију. Он себе означава као либерала, жели да ограничи улогу државе и противи се плаћању пореза. Он је такође футутролог: донирао је новац за Институт за проучавање вештачке интелигенције и такође један за превазилажење старења. Он је негирао проблеме као што су социјалне неправде или глобално загревање, и чувар је јединствене идеје о стварању надљудске техничке интелигенције на транснационалној скали, као једини одговор на наше проблеме. Такође презире мултикултурализам и сарађује са америчким архи-конзервативним мрзитељима Барака Обаме. Његово присуство у петочланом одбору Фејсбука не уклапа се баш у либерално-демократски имиџ овог концерна. Не делује сасвим уверљиво прича да је неки студент идејни творац оваквог једног медијског бума.

Које су утицајне групе срећне због постојања Фејсбука?

ЦИА је основала сопствену капиталистичку предузетничку фирму под називом Ин-Q-Тел да врши утицај на технолошки развој интернета. Ин-Q-Тел је заузврат подржао компанију Висибле Тецхнологиес, која активно слуша стотине садржаја веб сајтова у име робе широке потрошње, али и у име ЦИА. Тајна служба жели да зна какве поруке широм света стотине милиона људи остављају на Фејсбуку или Твитеру. Овако нешто се раније радило само у диктатурама. Још 1998. године се појавила вест да се планира оснивање центра за прикупљање информација о грађанима у Америци, али је све то убрзо демантовано. Затим се на америчким универзитетима формирало неколико интерних друштвених мрежа, као нека врста пробног балона, да би, ускоро, појекат Фејсбук преузеле водеће тајне службе са тимом од двеста врхунских ИТ стручњака. Постоји занимљива изјава Мајкла Хајдена, бившег директора ЦИА и НСА (Државне безбедносне агенције) о друштвеним мрежама: „Тајне информације нису све у нашој професији, и утолико је забавније да решавамо проблеме уз помоћ информација које су људи били толико глупи да поставе на мрежи“.

Удружења за заштиту података су неколико пута до сада подигла свој глас против Фејсбука, оптужујући да се постављене информације злоупотребљавају и пажљиво сортитају; затим, ту су и повреда приватности, крађа података и шпијунажа. Има ли основа за сумњу?

Нажалост, да. Студент из Аустрије једном приликом искористио своје законско право да потражи од Фејсбука све податке који су сачувани код њих. Он је добио диск са 1200 страница одштампаног папира. Нашао је чак и већ дуже избрисане особе, као и интимне садржаје од Фејсбук комуникационих информација, годинама старе, тако да ништа није било избрисано. Фејсбук је поодавно дозволио техничке пропусте, па су корисници своју и-мејл лозинку преносили на Фејсбук, а потом је Фејсбук могао тражити своје адресаре за евентуалне Фејсбук контакте. Тај пренос се догодио – другачије него што је Фејсбук обећао – не у потпуности заштићен. Најгоре је што Фејсбук ни не покушава да се супротстави похлепи тајних служби да не злоупотребљавају мрежу, него са њима активно сарађује.

Да ли су људи у данашње време постали модерни идиоти и робови када свој приватни живот износе свима на увид? Не знам скоро никога да има интернет а да није корисник Фејсбука. Зашто је толико фасцинантно бити присутан на Фејсбуку?

Знам врло добро људе којима је због сталне принуде да стално буду присутни на Фејсбуку досадно, или су преоптерећени – као што је случај са мном. Ми смо склони да се на Фејсбуку осећамо као уметници и писци, ми смо заједнички забављачи. Питање је само ко има воље и времена да чита све што се поставља на мрежи. Било је покушаја у Швајцарској да се тридесет дана издржи без Фејсбука. Учесници су саопштили да је изгледало као да им је неко отео слободу. Дошло се до закључка да углавном радозналост и жеља људе увуку у мрежу.

Да ли би у исти кош требало трпати интернет и Фејсбук?

Ова два појма би требало раздвојити. Интернет је велик и разноврстан, демократски и шарен, а претња му стиже од једне мреже која жели да нашу комуникацију, интересе и потребе привуче на своју страну.

Има ли Фејсбук уопште својих позитивних страна? Шта је са позивима преко ове мреже за протесте против насилних режима, разним друштвеним акцијама, проналажењима криминалаца, апелима који могу бити од великог значаја за читаво становништво једне земље? Живи се брзо, нема се напретек времена за организацију. Зашто људи онда не би користили краћи пут за добијање информација?

Било би погубно ако би Фејсбук успео да буде прозор у интернет. Наравно да се људи преко интернета могу мобилисати за друштвене покрете. Шта значи да се стави све на једну карту, сви су блогери у арапском свету осетили. Узмимо пример Туниса, где је стари режим месецима црпио податке са својих корисничких рачуна. Тек неколико месеци касније, након што су се представници опозиције побунили, реаговао је Фејсбук и признао је безбедносне пропусте.

У 2006. години појављује се нова друштвена мрежа, Твитер, на коме, пре свега, познате личности остављају своје коментаре. Где је разлика у овим мрежама? Да ли је Твитер независан?

Твитер је компанија која је слична Фејсбуку у погледу спровођења идеја разних инвеститора. Међутим, Твитер у финансијском аспекту не стоји тако добро као Фејсбук, зато што не може директно са Лике-Буттон подацима да испита наше потошачке интересе, а и рекламе се не укључују. Требало би се понадати да ће Твитер одустати од велике продаје података својих чланова и уместо тога успоставити систем финансирања у коме би се инвеститори укључили, као многе глобалне медијске компаније које користе Твитер као канал.

Каква ће бити будућност интернета и Фејсбука?

Новинар сам а не пророк, али се надам да ће се Фејсбук једног дана придржавати закона о приватности конзумената, а да ће људи научити да плуралистички интернет има предности. Интернет не би требало да буде власништво неколико транснационалних концерна, који онда одређују правила.

Неко ко буде прочитао овај интервју пожелеће, можда, да не буде више корисник Фејсбука. Ипак, на тај корак се људи не одлуче олако, нарочито после дуго година проведених на овој друштвеној мрежи… Можете ли тим особама дати који  савет?

То не иде тако брзо. Ако неко тражи алтернативу, нека прво направи и среди своју интернет страницу. Приступачност за критику и њен брз одговор су једно од понуђених решења. Тада ће купцима бити свеједно да ли ће фирму посетити преко Фејсбука или преко сопствене интернет странице. Коначно, ова дилема најбоље описује какав монопол може настати када цео свет полаже наду на један информациони канал.

Разговор водио и превео: Милан Старчевић

(извор: Геополитика, број 56, октобар 2012.)