АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Никола ЗБИЉИЋ: О Србијанцима Весне Веизовић и Драгољуба Збиљића


Текстови које смо објавили на СРБском ФБРепортеру на тему СРБин и „србијанац“ изазвали су доста реакција, како читалаца тако и оних који су своје мишљење и став пренели у писаном облику. Ово је један од јасних и разумљивих ставова и завређује да га прочитате…
Записао Никола Збиљић, srpskikulturniklub.com, 20.10. 2012.

23.10.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

Реч Cрбиjанац подразумева житеља некадашњег Београдског пашалука. То jе непобитна чињеница, коjу су Весна Веизовић1 и у мању руку проф. Драгољуб Збиљић2, пробали да негираjу своjим писаниjама и промовишу као именицу коjа jе свеобухватна, и коjу би сви народи и народности (зар вам ово не звучи познато?) у Републици Србиjи, као и за Србе ван ње, прихватили као такву, да се уствари идентификуjу са њом. Она би по њима представљала унификациjу Србског нациома, те према речима Весниним: “Значи тај корак обједињавања свих народа под један назив, државе у којој живе, Србије , мора бити Србијански.” а за србе коjи су ван граница данашње Србиjе она вели: ”… треба да теже ка припајању својој матици…”   Лепо jе то да они “треба да теже”, али проблем jе у томе  да они то већ раде вековима! Али душебрижници их константно хоће претворити и претопити у нешто што они нису, губећи при томе своj прави и jедини идентитет СРБСКИ (или СРПСКИ по садашњем накарадном правопису).
Весна, охрабрена речима хвалоспева професора Збиљића, иде много даље него ли сам професор у своjоj лингвистичкоj анализи речи србиjанац, те нам даjе до знања да jе таj израз први употребио опет онаj моj стари “приjатељ” Вук Бандула (познатиjи као Стефановић Караџић) “…  да би означио Србе који живе у границама тадашње Србије.”  Хвала Вам што сте ми ово дали до знања, jербо потврђуjе оно о чему писах, да jе Вук, хотимично или нехотимично (нема везе), велеиздаjник Србства.
Професор Д. Збиљић, се, по његовим речима, “спотакао” на неке чланчиће Веизовићке, на ФБ Репортеру, те и он “омађиjан” њима у своме чланку “СРБИ, СРПСТВО И АНТИСРПСТВО ДАНАС” даваше куражи Веизовићки да нам подмеће “мућак” промовишући илирство, jугословенштину патриотски умотану у изразу Србиjанац.
Коjи израз она хоће да замени са “србиjанац”?  Дабоме да jе то Србин, jер опет и опет, паки и паки, ми Срби треба да се мењамо, метаморфишемо у србиjанце ради свеобухватности националних мањина у Републици Србиjи. Иви Андрићу, Мехмед Паши Соколовићу и другим неправославним Србима, ниjе био проблем да су Срби, али Весни jесте, jер да би тобоже свеобухватила оне коjи нису Срби по крви, али jесу по припадности државе у коjоj живе и делаjу. Такве сепаратистичке групациjе чиjи изроди и не певаjу химну Србиjе када представљаjу Србиjу на интернационалним такмичењима, засигурно НЕЋЕ прихватити ни ту полтронску, улизивачку компромисну “руку помирења” од стране Србаља попут Весне, чиjе jе мишљење по питању “афере Србиjанац”,  контиунитет jугословенштине, коjу су само Србљи већински прихватали, а чиjе последице сада ми Срби “кусамо”распарчани, разjедињени, огледаjући се у креациjама виртуелних нациjа попут Бошњака, Македонаца, Црногораца. Тако сада, као  некад  илирство и jугословенство, тежња Веизовићке да се зовемо СРБИJАНЦИ уместо СРБИ, те да наша националност jе СРБИJАНСКА, а не СРБСКА, би, недаj Боже да узме маха, била катаклизмички судбоносна jедино за Србе, коjи су баш због те свеобухватности, а и полтронства, среброљубља и користољубља, жртвовали своjе име, своjу веру, своjе претке.
Ово ниjе критика, критике ради, већ нешто што jе веома важно за наше националне интересе, стога, важно jе представити како све то треба да изгледа:

Наша jе земља Србиjа, наша националност Србска, тако треба да буде за Србе као и за мањине, попут шиптара, Мађара, Румуна, Хрвата и других коjи обитаваjу на териториjи Републике Србиjе. А што се тиче виртуелних нациjа горепоменутих, како ће се они звати приватно, то jе њихова приватна ствар, али ако желе путне исправе државе Србиjе, имаће за част да буду СРБСКЕ (српске) националности. 

А да би били натурализовани Срби ако то до сад нису, тj. да би примили држављанство земље Србиjе мораће (попут рецимо Аустралиjе и већине западних земаља испунити обавезне критериjуме коjе они прописуjу за своjе државе) да науче Србски jезик, културу, обичаjе, као и положити заклетву земљи Србиjи и певати Србску химну (у недостатку слуха, довољно jе да читаjу). Званични jезик Републике Србиjе jе Србски, са званичним и jединим писмом Србског jезика -Ћирилицом, чиjе изучавање jе обавезно за све ђаке основних и средњих школа, као и употреба у свим jе образовним и државним  установама на териториjи Републике Србиjе…итд.итд. Овакав приступ jе у складу са СВИМ светским стандардима коjи говоре о припадностима народа jедноj земљи.3

Краjње jе време да се манимо експеримената, полтронства и “играња пипиревке” испред мањина, да би се удварали, улизивали њима и душебрижницима из Брисела и Вашингтона или од “Бог зна где”, те станимо на здраве ноге и употребимо њихов “рецепт”, ако jе тим душебризницима  наша националност Србска спорна, те отемељиваjући нашу државу и нациjу темељима jош давно постављеним од стране нашег родоначалника Стефана Немање.

За србиjанац, у свим граматичким облицима рецимо jедном за свагда одлучно и громогласно: НЕ !

Никола Збиљић

На Томиндан, годинe 7520,  а 2012 от рождениа Господа и Спаса нашега Исуса Христа, Октобра месеца, дана 19ог

******

Весна ВЕИЗОВИЋ: О србијанској нацији – Одговор проф. Драгољубу Збиљићу []
Драгољуб Збиљић: СРБИ, СРПСТВО И АНТИСРПСТВО ДАНАС []
Рецимо Илиjа Илић jе:

-рођен у Краљеву, Реп. Србиjа
– живи у Аустралиjи
– исказуjе жељу за АУСТРАЛИJАНСКИМ држављанством, jер жели да путуjе за Србиjу са аустралиjанским пасошем

онда он мора да:
– зна званични jезик Аустралиjе – енглески
– сажету историjу као и важне датуме и обичajе Аустралиjе
те мора да:
– полаже испит знања на горепоменуто

– даjе заклетву Аустралиjи и краљици Енглеске и Комонвелта (од скоро заклетва краљици jе необавезна)

Илиjа Илић постаjе АУСТРАЛИJАНАЦ и то му пише у пасошу као националност. Дакле НЕ држављанство, ВЕЋ НАЦИОНАЛНОСТ .

Царинска служба Хонг Конга (Кина), листаjући пасош, jедино може знати да jе Илиjа Илић АУСТРАЛИJАНАЦ, рођен у Краљеву, те само ако цариник зна где jе Краљево, он може доћи до закључка да jе Илиjа рођен у Србиjи. Докле Илиjин син, Душан, коjи путуjе са оцем, jе рођен у Сиднеjу, Аустралиjа, али НИГДЕ у пасошу му не пише да jе “по крви СРБИН” !

Аустралиjа коjа “на сва звона звони” и дичи се са своjом МУЛТИКУЛТУРОМ, брише СВЕ трагове СРБСКЕ крвне припадности Душана Илића у његовим путним документима. Он jе АУСТРАЛИJАНАЦ – и АМИН ! []

*******

И на крају, преносимо део коментара који је аутор текста дао у размени мишљења са проф. Збиљићем:

Прихватаjући на вниманиjе размишљања Сербских, а и осталих списатеља, уздам се и веруjем првенствено Богу и Творцу нашему на дар расуждениjа. Уздаjући се и веровати првенствено људима, ми се неминовно суочавамо разочарењима, стога та моjа узданица у Саздатеља свега. И ако живећи животом Богоугодним, и неки од наших Светих Отаца западаше у заблуде jереси по неким питањима догмата баш због тога сувишног веровања људима, а не Богу. Класични примери су Ориген и Тертулиjан. Далеко от тога, ми овде не дискутуjемо о догматима, већ о употреби речи ‘србиjанац’, међутим наши принципи расуђивања требаjу да се идентификуjу са горепоменутим, а не сувишног веровања људима. У Бога веруjем, људима одобравам или се противим (слажем се или не слажем) ослањаjући се на моjу Богомдану силу расуждениjа. Ради тога ниjедна моjа расуђивања, коjа оживотворих писаниjем, и ако биваjу критички настроjена, НИСУ упућивана нити усмеравана против личности, већ против дела или размишљања “дискутабилног предмета”. Оградио бих се изузетком, када та личност ниjе више са нама (на. пр. Вук), али и тада то чиним ради разоткровениjа заблуда. Да, Божиjе jе да суди, те гледаjући са чисто Богословске тачке гледишта и такав начин приступања разоткривења заблуда, ниjе корисно за наше спасениjе. Но, сви смо ми људи, а не Богови.

http://www.srpskikulturniklub.com/srbijanci

 

1 reply »