АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

СУЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛУ МЛАДИЋУ Затишје пред буру?


После одређеног прекида, данас је настављено саслушавање на судском процесу “Тужилац против генерала Ратка Младића”. Током две недеље процес против генерала је био унеколико заборављен, у вези са истовременим почетком два друга важна догађаја – почетка судског процеса против бившег председника Републике Српске Крајине Горана Хаџића и почетка излагања одбране у процесу против бившег председника Републике Српске Радована Караџића. Међутим, затишје у суђењу генералу Младићу наговештава да ће се оно претворити у буру.

29.10.2012. Фонд стратешке културе, пише: Александар Мезјајев

Ради се о томе да Тужилаштво намерава да преда суду огромну количину информација у својству доказа, при том користећи Правило 92-бис, “Правила процедуре и доказивања” МТБЈ. Мали додатак “бис” много говори, заправо о томе да та норма није била укључена у текст “Правила” одмах, него седам година после почетка рада Трибунала и то управо у тренутку када је Трибунал почео да осећа велике тешкоће у вези са доказима. И тако је била донета нова норма, по којој суд може да не позива сведока ради давања исказа, него прихвата његове писмене тврдње, уз то чак и без унакрсног испитивања! Таква сведочења могу бити само ретки изузеци од правила (на пример у случају смрти јединог сведока), но, то би било логично за нормалан трибунал, а за МТБЈ то не представља изузетак, него правило.

Ево неких примера таквих “сведочења”:

·         Рахима Маљкић: “Људи су причали како су видели да су Срби срушили моју кућу”;

·         Ханифа Хафизовић: “Људи су причали да је све што је остало било разрушено”;

·         Хусеин Делић: “Мени су причали да су га ухапсили Срби”;

·         Амир Малаџић: “Мени су рекли да су га последњи пут жива видели у Кравицама… Ја мислим да су га или заробили или убили”;

Због чега тужилааштво не жели да ови сведоци изађу пред унакрсно испитивање? Одговор је веома једноставан! Ако пажљиво изучите саслушања која су вршили такви мајстори унакрсног испитивања као што је био Слободан Милошевић или Војислав Шешељ, разлог ће бити веома јасан. На таквим испитивањима “одједном” се покаже како оплакивани муж сведока уопште није жртва “српских снага”, него борац и ако је погинуо, погинуо је у борби и то борби коју је иницирала његова команда, а не српска.

Друга категорија сведока које тужилаштво жели да провуче кроз уске двери Правила бис-92, су сведоци који дају толико противуречне изјаве, да потпадају под критеријум unreliable:

·         Рахима Маљкић је изјавила да може написати своје име али то није урадила због лошег вида, међутим приликом сведочења у другом суду – Специјалном суду у Босни, изјавила је да уопште не зна да пише;

·         Ханифа Хафизовић је тврдила да је видела неки видео и фотографије али није указала ни на какве друге детаље и као резултат свега, уопште није јасно о чему се ту ради;

·         Мејра Мејсановић је тврдила да је свог мужа препознала по затиљку;

Још једној категорији “сведока” припадају они који оптужују за вршење злочина, но, њихово сведочење не садржи никакву информацију важну за такве случајеве: Ханифа Хафизовић: “Друге вечери у Поточарима дошли су они и одвели наше мужеве. Под “они” ја подразумевам Србе, четнике. Сви они су ратни злочинци”…

И тако даље, и томе слично. Јасно је због чега тужилаштво не жели не само унакрсно испитивање, већ ни то да се такви “сведоци” уопште појављују у сали суднице. Зато што на процесу генералу Младићу такође имамо врсне мајсторе за унакрсна испитивања и њиховој пажњи не може измаћи никакво ситно “лукавство” Рахиме Маљкић, нити грозне али испразне тврдње Ханифе Хафизовић.

Осим тога, тужилаштво је такође од суда тражило да не зове у салу за судска заседања сведока за питања држања талаца. И суд је удовољио тој молби тужилаштва! Судска палата је изјавила да прихвата сведочења сведока по правилу 92 – бис! Сада ће тврдње сведока Мајкла Корниша, Грифита Еванса, Џозефа Телисена, Хју Најтингала, Гунара Вестлунда и Александра Вишњевског – боље рећи практично свих сведока из овог сегмента – бити представљене без извођења ових сведока пред суд и без њиховог унакрсног испитивања!

На тај начин, суд је прекршио право оптуженог које му је гарантовано чланом 1 Статута МТБЈ, по коме сваки оптужени има право на унакрсно испитивање сведока који су против њега сведочили. Међутим, није то само кршење сопственог статута. То је и кршење Међународног пакта о грађанским и политичким правима као и Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода.

И тако, тужилаштво се боји унакрсног испитивања и јасно је због чега. Али чега се уплашио суд? Да се не плаши тога да ћемо ми изненада поверовати у његову независност и непристрасност?…