Драгољуб Збиљић

ЗБИЉИЋ: КОЛИКО СРБИМА И СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ПИСМУ ЗАИСТА ПОМАЖУ АКАДЕМИЦИ У САНУ?


Пише: Драгољуб Збиљић

          1. Сумњиви гласови за нове академике

Поводом јучерашњих (1. новембра 2012) избора нових дописних и редовних чланова САНУ желим да подсетим да одавно круже разне приче и оправдане жалопојке на никакав рад већине академика чије титуле баснословно а бескорисно плаћа овај осиротели народ у Србији.

Јучерашњи (1. новембар 2012) изборни дан у САНУ није могао да прође без јавних наговештаја чак и о трговини титулама за које се издвајају, по писању „Таблоида“, 10.000 евра!

О томе извештавају у данашњим (2. новембар 20012) издањима и „Вечерње новости“ и „Политика“, на пример.

Подсећамо на део текста из „Вечерњих новости“:

„А приче са улице пренеле су се и у холове најзначајније научне и уметничке институције. Последњих дана појединим академицима анонимно су достављана писма и дискови са материјалом у којима се тврди да у САНУ постоје незаконите радње, да је уочи избора лобирање превазишло уобичајене оквире и прерасло у отворену трговину гласовима, где је подршка Одељења коштала по 10.000 евра.

– Добио сам и ја тај диск. Не знам ко га је послао, али сам сигуран да Академија о томе не сме да ћути. Свакако морају да реагују и надлежни – Министарство просвете и тужилаштво. Неко треба да испита има ли истине у тим тешким оптужбама – сматра Часлав Оцић, дописни члан САНУ. – Помиње се и да је фалсификован потпис академика Љубомира Тадића, како би један од кандидата добио потребну подршку Одељења.

Највише оптужби у тим писмима пало је на академика Војислава Становчића, како је управо он трговао гласовима и подршкама, по цени од 10.000 евра. Он тврди да ништа од тога није истина, али каже да неће реаговати нити тужити било кога.

– Таквих прича било је и раније, али Академија никад није реаговала – наглашава Становчић. – Не знам тачно чији су интереси да блате САНУ, али мислим да су то неки утицаји који долазе изван наше земље.“

Можда је мање важно.мислимо ми, шта долази од прича „изван наше земље“, али оно што се у нашој земљи види, од САНУ и српских академика које плаћа осиротели народ, сам народ нема готово никакве користи. Или, макар,има сигурну штету, а корист је невидљив „мачак у џаку“

 

          2. Заслужена тежа робија за сербокроатисте!?

 

За друга одељења САНУ нисмо ваљано упућени, тј. не знамо, па нећемо да се мешамо ни једном речју, али за Одељење језика и књижевности, као скроман али самолустрирани стручњак од погубне сербокроатистике, знамо довољно сигурно за једно.          За оно што су вајни академици Одељења за језик и књижевност у тој највишој научној институцији Србије учинили српском језику и писму ћирилици за последњих стотинак година, тј. у 20. веку, а то настављају и у овом 21. веку, сигуран сам да би било корисно и поучно то Одељење распустити, свим члановима и животно и посмртно одузети титуле академика, живе лажне академике из сербокроатистике осудити на 20-годишњу тежу робију и забранити оснивање новог Одељења за наредних 50 година.

Па и то је мало за те вајне академике који су српски језик претворили у српскохрватски и предали сувереност српскога народа на име и власништво његовог језика, па и данас праве некакав Речник (мртвог) српскохрватског књижевног и народног језика, као да српски народ још нема свој српски језик и српско писмо ћирилицу које после хиљаду година њене употребе данас на улици нема више од 2 одсто у општој употреби. (Срамота!) А писмо се, наравно,не чува само у кабинетима академика, него много више и практичније на улици, тј. у јавним исписима по којима се види симболички и стварно српска ћириличка традиција и култура.

Наши вајни академици за српски језик и писмо и данас својим уникатним на целом свету решењем у правопису и струци за школе двоазбучјем само у српском језику практично и успешно затиру последње остатке српске ћирилице у јавној употреби и у самој Србији и на целом српском језичком простору.

Куповали или не куповали титуле, такве титуле академика у САНУ, кажу многи, немају покриће ни за н од науке.

(2.новембар 2012)