Бранко Гајић

ФБР СПОРТ: НЕМАЊА СТАНИМИРОВИЋ – Портрет спортисте аматера… Б. Гајић


ФБР СПОРТ: НЕМАЊА СТАНИМИРОВИЋ – Портрет спортисте аматера

Физичка култура и спорт Портрет спортисте аматера, уређује Б. Гајић

Бранко Гајић:

НЕМАЊА СТАНИМИРОВИЋ – Портрет спортисте аматера

Професор физичког без посла који се бави бадминтоном и фудбалом

НЕМАЊА СТАНИМИРОВИЋ (1989) из Шапца се упоредо бави бадминтоном и фудбалом. Члан је Бадмитон секције Соколског друштва Душан Силни Шабац и ОФК Јелен из Јеленче, члана међуопштинске фудбалске лиге ФС Мачванског округа.

У бадминтону, у појединачној конкуренцији је међу 10 најбољих у Србији.

У фудбалу игра на позицији офанзивног десног бека или бочног везног, стандардан је првотимац и један од најбољих играча. У овај клуб је дошао лета 2011. године из ФК Фортуне из Шапца.

Немања је управо дошао са првенства Србије у бадминтону које је одржано у Крагујевцу претходног викенда и зато није наступио у задњој утакмици свога клуба.

Довољно разлога за један интервју.

– Немања, где си био за овај задњи викенд, какво је то такмичење било и како си прошао?

– Прошлог викенда сам био у Крагујевцу на последњем првенству Србије у овој календарској години Х Трофеј Крагујевца у бадминтону КГ ОПЕН 2012. То је сениорско такмичење, где долазе најбољи играчи из целе Србје. Што се тиче резултата на турниру, освојио сам сребрну медаљу у конкуренцији мушког дубла, што је велики успех, док сам у синглу и микс дублу завршио учешће четвртини финала.

– Какав је то спорт бадминтон, у чему су његове специфичности, његове чари, шта те је привукло овом спорту, од када се бавиш овим спортом, каква је седмична динамика рада, односно колико имаш тренинга и мечева у току седмице, како је организован и какви су услови рада у твом клубу, односно бадминтон секцији, како је организовано такмичење у овом спорту и какве резултате имаш?

– Бадминтон је спорт сличан тенису. То је олимпијски спорт. Доста људи има предрасуде према бадминтону, мислећи да је то првенствено женски спорт, спор, досадан… али верујте ми да је све потпуно обрнуто од тога. Бадминтон сам почео да тренирам као клинац, када сам имао око 11 година. Тренирао сам више спортова и некако је на ред дошао и на бадминтон. Ишао ми је од руке па сам решио да се мало више посветим њему. Тренинзи у мом клубу су на жалост ретки, што због недостатка сале, што због недостатка опреме… Што се тиче мојих резултата у бадминтону, тренутно сам осми у Србији у сингл категорији, у мушком дублу сам трећи, док сам у миксу на седмој позицији. Верујем да би пласман био и бољи да су тренинзи бројнији и квалитетнији…

– Каква је седмична динамика рада у фудбалском клубу и како усклађујеш обавезе према оба клуба? Постоји ли још неки спорт који упражњаваш?

– У фудбалском клубу су организована три тренинга недељно, у припремама смо имали и по пет-шест тренинга недељно, али у задње време су се и овде тренинзи проредили а ја сам био прилично уредан. С обзиром да су фудбалски тренинзи рано поподне, а бадминтон тренинзи касно увече није ми никакав проблем да ускладим време и да стижем да тренирам оба спорта. Не, не постоји више спортова. У данашње време тренирати и један спорт је чиста реткост а о два да и не говорим.

– Имаш ли још који хоби?

– Углавном спорт уопште ми је хоби, волим да пробам што више спортских игара. Вероватно да нисам такав, никад не бих отишао на бадминтон.

– Омиљена књига, филм, мелодија?

– Књиге не читам, а што се тице филмова и мелодија, тренутно не могу да се сетим неких посебно, али рецимо да су ми комедије главне међу филмским жанровима.

– Како управа, тренер и саиграчи из фудбалског клуба реагују на твоја повремена одсуствовања са тренинга, па и одлучујућих утакмица због бадминтона?

– Увек је тешко, посебно у клубу као Јелен, када играч изостане са неке утакмице, било да сам ја или неко други јер имамо танку клупу и мали фонд играча. Али срећом такмичења у бадминтону нема пуно током године, па су одсуства са утакмица ретка а и људи ме разумеју.

– Да ли си некада тестирао своју физичку спремност и на ком нивоу су твоје физичке способности, рецимо трчање, скок у даљ, склекови, трбушњаци, или колико пута за време једне утакмице претрчиш од шеснаест до шеснаест, или чак до корнер линије, колико одприлике претрчиш за време једне утакмице?

– Као сто сам рекао, тренутно нисам у неком нарочито квалитетном тренажном процесу а у Јелену нисам био када је било тестирање, тако да не бих знао моје могућности. Мисли да имам просечну брзину и да сам солидно спреман. Што се тице трчања од шеснаест до шеснаест или до корнер линије, рекао бих да је веома често. Од мене се очекује да вршим притисак на противницку зону одбране, да нападам, а у исто време да играм и одбрану, тако да сам принуђен да што чешће трчим из одбране у напад и да тако за деведесет минута направим доста шпринтева од шеснаест до шеснаест, па и до противничке корнер линије.

– Дружиш ли се са саиграчима у ове две спортске средине, јеси ли тамо и у другим клубовима, међу судијама и др. стекао познанике, другове и пријатеље?

– Да, наравно. Имам доста другова и другарица из спорта.У фудбалском клубу су ме лепо прихватили и у њему сам стекао доста другова, док у бадминтону има пуно више људи и самим тим и више познаника.

– Немања, можеш ли да издвојиш по један леп и незабораван догађај, ситуацију, тренутак из оба спорта?

– Што се тице бадминтона рекао бих освајање сребрне медаље сад за викенд. То ми је прво финале, прву пут сам имао осећај како је играти у финалу. Надам се да ћу следећи пут отићи корак даље. А што се тиче фудбала, могао бих да издвојим утакмицу у баражу летос, коју су сви одиграли као један и обезбедили опстанак у лиги и освајање турнира у Крнићу пред почетак сезоне.

– Имаш ли, осим задовољства, и неке материјалне користи од бављења са ова два спорта?

-Не. Задовољство и драж такмичења су једини мотиватори тренутно у оба случаја. Али, никад не реци никад. Ако бих напредовао, не бих искључио и профсионално бављење спортом.

– Какве су ти амбиције и планови, мислим на развој каријере у бадминтону а какви у фудбалу?

– Амбиције су увек велике, првенствено у бадминтону. Тренутно се борим да уђем у репрезентацију (бадминтон), да обучем дрес са грбом Србије… А што се тиче фудбала, тренутно немам неки посебан циљ. Желим једноставно да временом напредујем. Најбитније ми је да се добро игра и побеђује. Стварно добро играмо али резултата нема. Желим да опстанемо у лиги.

– Имаш ли неке узоре из ова два спорта и у другим областима живота?

– Наравно да имам. Узори су ми Денис Бергкамп и Ли Цонг Веј, наравно први је фудбалски а други бадминтон узор

– Постоји ли код тебе, осим љубави, и свест о потреби бављења спортом, под чијим утицајем се формирала та свест и колико су у томе учествовала ова два клуба и претходни фудбалски клуб?

– Наравно да постоји. Највише ми је помогао факултет у томе. Често смо тамо учили о самој потреби бављења спортом. Није битна само љубав, већ спортом људи треба да се баве и због свог здравља и других свари које представљају потребу човека. Знаш како кажу Ниједан лек не може да замени спорт, али спорт може да замени сваки лек „.

– Да ли се у овим клубовима говори о фер плеју, колико домаће васпитање утиче на понашање играча на утакмици, колико жутих а колико црвених картона си добио у фудбалској каријери?

– Ретко кад се виђа фер плеј у спорту, посебно у нижим лигама где је битније да се победи него било шта друго. Педагогија некако слабо долази на дневни ред таком да оно што се понесе од куће и из школе то је то. Што се тиче жутих и црвених картона, морам рећи да их не добијам често. У каријери сам добио можда укупно 3-4 жута картона, док црвене још нисам, и надам се да ће тако и остати.

– Немања, шта имаш завршено од школе, имаш ли посао, јеси ли приметио везу између учења и рада и бављења спортом?

– Завршио сам факултет у Новом Саду за професора физичког васпитања, надајући се као и сви да ћу наћи посао након факултета- Али на жалост и даље сам без посла у својој струци… Веза је танка, посебно због тога сто људи мисле да знају пуно и да немају више шта да уче, али увек човек може да учи и научи нешто ново. Велика је разлика између онога што се учи теоретски и примене тих знања у пракси а то није добро…

– Брачни статус, емотивна веза, планови?

– За сад не размисљам о томе, првенствено сам се посветио тражењу посла. Биће касније времена за то.

– Имаш ли неку поруку за крај овог разговора?

Наравно да се захвалим теби чика Бранко за овај интервју.

Хвала и теби, момче. Желим ти да наставиш мисију физичке културе и спорта и оствариш све своје снове. Јер, спортисти су пр(а)ви људи.

СРЕЋНО!

2 replies »

  1. Хвала Бранџо!

    У свему трагам за суштином, па и у физичој култури и спорту кога сматрам важним сегментом друштва. Нажалост, код нас је у фокусу површност, кич обележја и у резултату имамо друштвену штету уместо друштвене користи…
    Моја мисија је да препознам оно што је позитивно и презтентујем јавности.
    Е, сад колико успевам, то је већ друго питање. Негде је то до мене који нисам довољно уверљив а негде и до околине која попут фигура идола не прима ништа…

    Свиђа ми се

  2. Одавно нисам читао овако добар интервју. Питања право и одмерена. Исто тако и одговори. Има шта да се прочита и сазна.

    Свиђа ми се