АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

„ЈЕСЕЊИ МАРАТОН“ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ (Први део)


Да ће следећи редовни, проглашен за „судбоносни“, самит Европске уније у Бриселу поново да роди „евромишића“ могло је да се претпостави читавих 24 сата пре његовог почетка – по врло значајном форуму који је одржан на другом крају Европе – у Букурешту. Редовни конгрес Европске народне партије (на нормалном језику – европских конзервативаца), који је одржан у Букурешту, претворио се у размену гласних изјава његових главних учесника. То су биле значајне у Европској унији фигуре, какав је председник Еврокомисије Жозе Мануел Барозу, федерални канцелар Немачке Ангела Меркел и премијер Шпаније Мариано Рахој. У својим излагањима они су позивали на јачање европске интеграције, али нове – ефикасне, али – што је много важније – при том нису понудили никакве усаглашене антикризне механизме.

03.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Петар Искендеров

„Више Европе“ –био је лајтмотив излагања Жозе Мануел Барозуа – у овом тренутку највећег присталице реформирања Европске уније у федерацију европских земаља. На исти начин је била формулисана и главна парола конгреса водећих европских конзервативаца: „Наш одговор је – више Европе!“ Мислило се на финансијску кризу без преседана, која данас бесни читавом Европском унијом.

Међутим, како је показала дискусија, учесници партијског форума који су се баш уочи самита Европске уније састали ради дискутовања о антикризној статегији и тактици, превише различито виде њихове принципе. Јасно је да упоређење Барозуа, Меркелове и Рахоја са познатим ликовима басне о Лабуду, Раку и Штуки, који су заједнички терет вукли свако на своју страну, изгледа превише некоректно политички. Међутим, никако се не можемо ослободити оваквих поређења, иако они очигледно не могу да помогну оптимизму инвеститора и финансијских експерата читавог света.

Главни „генератор идеја“ у лагеру европских конзервативаца наравно да је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозу. Он је убеђен да ће цео Евросавез, а конкретно еврозону, моћи да спаси само повећање нивоа интеграције – најпре у финансијско-економском сектору, уз контролу наднационалних банака и параметара државних буџета. „Европски савез не представља узрок проблема, већ је средство које је неопходно за њихово решавање“, – изјавио је Барозу у Букурешту и додао да су „нам неопходни одговорност, солидарност, дисциплина и конвергенција“, као и „поштовање европских прописа“. Као што се зна, управо под паролом солидарности и заједничке одговорности Еврокомисија и Европска центробанка (ЕЦБ) инсистирају на својим пројектима формирања јединственог банкарског савеза, издавања евробондова и солидарног откупа облигација без вредности од „проблематичних“ земаља еврозоне.

Међутим, још више аплауза од Барозуа учесници форума европских конзервативаца доделили су његовом главном опоненту – канцелару Немачке Ангели Меркел. Она има своју истину и своје рецепте за излаз из кризе, који се своде на већу одговорност оних земаља које су и надувале садашње финансијске балоне. Она је позвала на стварање „економије која је усмерена на будућност“, али је свој позив и адресирала конкретно – Грчкој, Португалији, Шпанији, и земљама Централне и Источне Европе које управо покушавају да излече своје финансијске системе. „Реформе које они врше нису увек популарне, али се решење закључује у томе да се сачува јединство“ – подвукла је А. Меркел и тако упозорила да „проблематичне“ земље морају да играју по општеприхваћеним правилима. Другим речима: ЕУ прво мора да сачека да је „стигну“ њени сопствени чланови, а тек после тога да се бави формирањем различитих европских федерација – заједничким, у ствари – немачким новцем.

Не чуди да је премијер Шпаније такође пожелео да учествује у дискусији. Мариано Рахој добро схвата да управо финансијска ситуација у његовој земљи данас представља главобољу читаве Европске уније. Амерички економиста Нуриел Рубини који ужива велики ауторитет уопште, сматра да ће Шпанија зато што је платежно неспособна пред саму Нову годину или, у бољем случају, пред пролеће 2013.године потпуно изгуби могућност да на светским финансијским тржиштима узима новац. Одмах после тога, како он мисли, због дружења са Италијом ће доћи до техничког банкрота земље и распада еврозоне. “Вероватноћа таквог исхода у најскоријих 3 – 5 година износи скоро 50%“ – сматра Рубини1.

Јасно је да шпански премијер нема права да се сложи са оваквим оценама. Одатле и његова упорна жеља да не тражи помоћ од ЕЦБ и других европских антикризних механизама. Јер услови које међународни кредитори предлажу добро су познати по Грчкој и очигледно не доприносе јачању позиције шпанске Народне партије у самој земљи. Али шеф кабинета исто тако не може да заобиђе јадну финансијску стварност своје земље. Зато је Мариано Рахој принуђен да јавно демонстрира сигурност у сопствене антикризне снаге, при том избегавајући нагле покрете према потенцијалним кредиторима. „Ми можемо да прихватимо лекције од садашње кризе. А оне су у упорној потреби веће интеграције, – изјавио је Рахој у Букурешту, очигледно да би подржао Барозуа. Што се тиче решења постојећих финансијских проблема, шпански премијер предлаже Европској унији да преузме на себе потпуну „навигацију“ овим процесом, и са своје стране обећава Бриселу „збијање редова“.

Према подацима The Wall Street Journal-а, до „збијања редова“ Европске уније и Шпаније може да дође већ у новембру – до када ће влада земље ипак морати да се обрати захтевом за међународну помоћ. Позивајући се на изворе из Европе, ове америчке новине саопштавају да ће помоћ Мадриду бити указана не само преко ЕЦБ, већ и преко новог Европског механизма за стабилност (ЕСМ). А то, са своје стране, захтева од шпанске владе сагласност да ће испунити оштар антикризни програм, који ће се састојати не само од реформе тржишта рада, већ и од, по традицији осетљивих за владу,питања регулисања својих финансијских односа са својим регионима2.

А у међувремену су ујутро (18.октобра) светски финансијски индекси забележили приметан раст. Тако је хонгконгшки берзански индекс Hang Seng одједном скочио за 0,5% и тако постигао максималну величину за период од 2.марта 2012 године3. Али – гле јада – до тога је дошло као последица информације о расту кинеске економије. Осим тога, и број новоградњи у САД-у је битно превазишао претходне прогнозе. Али су подаци европских конзервативаца ипак доспели у тај списак позитивних фактора.

Не чуди што су учесници самита одлучили од самог почетка да се осигурају тако што су изјавили да он носи „међукарактер“, а да ће конкретне одлуке да се доносе на исто таквом форуму у децембру. „Савет у Бриселу оцењује оно што је већ постигнуто. У новембру и децембру ће се одржати заседања Европског савета, на којима ће се донети и конкретне одлуке“ – у вези са тим је у свом редакцијском чланку подвукла италијанска La Stampa4.

Управо таква судбина очекује иницијативе које је у Бриселу објавио председник Савета ЕУ Херман ван Ромпеј. У његовом извештају је био и део о финансијама у коме није било ничег новог. У њему се радило, најпре, о формирању „јединствене финансијске структуре“ која би надзирала банке земаља еврозоне.

У почетку се претпостављало да тај надзор треба да врши ЕЦБ. Али одмах су се појавила три питања.

Прво се појавила сумња о постојању правне основе за тако значајно проширење овлашћења Европске центробанке. Изјава коју су у вези са тим припремили правници саме Евробанке је констатовала да законодавство ЕУ не дозвољава да се у рад ЕЦБ уносе такве измене5. Као могући излаз из ситуације предложено је да се формира нова структура која би била надзорни орган. Међутим, одмах је дошло до конфликта интереса међу члановима еврозоне и земљама које нису у њој, а чланови са ЕУ – другим речима, предлог је одмах угрозио јединство читаве Европске уније. Чак је један од оних који раде на пројекту формирања свеевропског банкарског надзорног органа – Свен Гиголд, немачки експерт из области права, признао да се главни задатак састоји у томе да се у тај посао увуку Пољска, Шведска и Румунија као земље које немају евро као своју монету. Али чак ни сами аутори рада на пројектима ЕУ не покушавају да у тај рад увуку и Велику Британију.

Најзад, постоји и трећа, изгледа најозбиљнија препрека која, по речима француских новина Le Figaro, брише „могућност брзог формирања банкарског савеза“. Ради се о позицији Немачке која захтева шира права ЕУ да контролише буџетску политику појединачних земаља, него што би то била мониторинг улога ЕЦБ. Како је изјавила Ангела Меркел, говорећи у бундестагу само неколико сати пре отварања најновијег самита, „успели смо да на плану учвршћења буџетске дисциплине урадимо много, али ми, односно цела немачка влада, сматрамо да треба да се крене још даље и да се Европи дају истинска права на мешање у националне буџете“ . А то је за сада неприхватљиво за већину земаља-чланица ЕУ, на челу са Француском.6

Као што је песимистички приказао насталу ситуацију један од европских дипломата који је хтео да остане анониман, „формирање органа за банкарски надзор није незаконито решење. То је, једноставно, неправилна одлука.“7 Уосталом, та иста констатација важи у свему не само за финансијску политику Европске уније, већ и на њено актуелно политичко поступање. Последња околност се чини још опаснија за стабилност не само Европе, већ и њених суседа.

(Наставиће се)

1 AFP 171908 GMT OCT 12

2 http://top.rbc.ru/economics/25/09/2012/671235.shtml

3 The Wall Street Journal, 18.10.2012.

4 REUTERS 0913 181012 GMT

5 La Stampa, 19.10.2012

6 The Financial Times, 17.10.2012

7 REUTERS 1910 171012 GMT