АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

Дмитриј Седов: Хилари Клинтон као дијагноза одсуства савести


Рекло би се да војни удар, који је грунуо у априлу ове године у Гвинеји-Бисао, нема никакве везе са ситуацијом у Србији? Те две земље нису повезане ни блиским политичким нити економским везама, а налазе се и на различитим континентима.

Али ако пажљиво размотрите ствар, појавиће се околности које ће вас довести до веома изненађујућих закључака.

04.11.2012. Фонд стратешке културе, пише: Дмитриј Седов

Да почнемо од тога да су на власт у Гвинеји-Бисао дошли војници повезани са наркотрговином. Са њиховом појавом у председничкој палати, почео је прави пир лупежа, који је дао повод међународним стручњацима да преврат назову “хероинским”. Почевши од априла ове године, лаки авиони двомоторци који су у стању да пресеку Атлантик, повезали су ваздушним мостом Гвинеју-Бисао са Латинском Америком. Истина, њихови летови нису праћени јаком рекламом и они свој терет испоручују или на ненасељеним острвима или у слабо насељеним приобалним рејонима земље.

По подацима Пјера Лапага (Pierre Lapaque), председника регионалне канцеларије УН за борбу против наркотика и других злочина у Централној и Западној Африци, током протеклих пола године извршено је 20 летова и испоручено 20 тона хероина, за његов даљи пласман у Европу. По тој рачуници, за годину дана ће бити испоручено 100 тона смртоносног опијума, што у потпуности покрива растуће потребе Европљана.

Званичници УН кажу да у Европи потражња премашује понуду, тако да треба очекивати повећање овог протока.

Војници у Гвинеји-Бисао већ одавно су синоним за наркотрговину, а сада ће се тим злочиначким бизнисом у тој земљи руководити са самог врха. По признању америчких бораца против наркотика, „Гвинеја-Бисао је у потпуности постала нарко-држава”.

Један од руководилаца Агенције за борбу против наркотика у УН (The senior D.E.A. official) каже: “Ако у другим афричким државама владе представљају само део нарко-проблематике, то у Гвинеји-Бисао сама влада представља наркотички проблем”.

Овде је умесно присетити се шале, која је пре две године кружила интернетом: “Светски произвођач хероина званично је признао независност своје глобалне расподеле”.

Шала се појавила после званичног признавања независности Косова од стране Кабула.

У том тренутку читавом свету је већ било јасно да се стотине тона хероина произведеног у Авганистану, пребацује америчким војним транспортом у базу Бондстил на Космету, а даље се шири по Европи путем мреже нарко-дилера косметских Албанаца. По подацима тог истог D.E.A., преко Космета у Европу стиже око 90% хероина из Авганистана. Чак штавише, канали функционишу под окриљем званичних служби САД. Тако представник канадске специјалне службе Стјуарт Келог указује да америчке дипломате не дозвољавају међународним снагама да ухапсе најпознатије нарко-дилере. Он чак тврди да косовски премијер Хашим Тачи предводи највећи клан косметских Албанаца, који се бави трговином наркотика. По тајним извештајима КФОРА, тај клан има три нелегалне лабораторије за производњу хероина.

Ко су купци авганистанског хероина? Углавном ти наркотици иду Европљанима средњег и нижег имовног стања. То су средства за људе који преживљавају социјалне стресове због тешких услова живота, последица кризе, незапослености и безнадежности.

У привилегованим слојевима у Европи, хероинска зависност је изузетно ретка.

А сада да поставимо себи питање – због чега у Европи расте потражња кокаина?

За специјалисте тај одговор је једноставан, кокаин је наркотик за богате људе, па ако хоћете и за богате нације. Он не доноси тако ужасне “мамурлуке” као хероин, полагано руши здравље и што је најважније – од кокаина се може и излечити. На пример, то је пошло за руком сер Елтон Џону, али се у причи не помиње колико му је за то било потребно новца.

Но, кокаин је у продаји знатно скупљи. Његова дистрибуција је исплативија али он захтева добростојећег купца. И за тог купца се зна у Европи. Наравно, наивно је мислити да његова потражња у Европи расте без разлога. Да би смо образложили те разлоге, искористићемо отрцану фразу: “Богати такође плачу”. Кризне појаве тржишне демократије у целини и светска економска криза делимично, у озбиљној мери су поткопали духовно стање богатих нација. А то стање су сејачи цвећа зла увек користили за своје интересе. Било би задивљујуће ако кокаинска мафија не би искористила ситуацију и не би потражила канале за масовну испоруку у богату Европу. Због тога се може са сигурношћу тврдити, да иза преврата генерала црнокожаца у Гвинеји-Бисао стоје нарко-дилери апсолутно беле коже из Латинске Америке и Европе. У Гвинеји-Бисао они су створили плацдарм за испоруку великих партија хероина у Европу. Нешто попут оних робних терминала који се граде у близини великих градова.

Али овде се јавља логично питање: на који начин ће у Европу доспети 100 тона кокаина истоварених током године у Гвинеји-Бисао? Јер Агенција УН за борбу са наркотицима успешно је испратила његову испоруку у Бисао. Значи у следећој етапи он треба да нестане, како би се поново појавио, само у рукама евопских трговаца наркотицима. Традиционални путеви испоруке опијума из Африке – цивилне авио-линије и морске маршруте, као и барже са емигрантима преко Средоземног мора, већ одавно су под контролом европских специјалних служби. Какав трик је припремила мафија, јер овај пут се ради о десетинама, ако не и стотинама тона “робе”?

Можда су одговори на ово питање непознати аутору. Но један је очигледан – тај кокаин ће прво доспети на Космет, а онда ће упоредо са партијама хероина, по каналима наркотрговине ући у земље Западне Европе. А на Космет он ће доспети заобилазећи међународне специјалне службе, јер власти две нарко-државе могу организовати испоруке путем државних канала, специјалним авионима.

Даље све иде по већ разрађеној шеми. Албанска мрежа дистрибутера у Европи дејствује јасно и ефикасно. Још нико није покушао да на њу дигне руку. А ко је подигао, због тога је зажалио, наравно ако је успео…

И тако, ми стојимо пред чињеницом: ствара се досад невиђена у историји сарадња две нарко-државе. Влада Гвинеје-Бисао и косовска влада ће потпуно свесно успоставити авио-летове са циљем испоруке хероина и ставиће га под заштиту својих специјалних служби!

А Европа ће добити то што јој је потребно, у потребним количинама и по прихватљивој цени. Како кажу, сваки хир за новац купца.

Само једно узнемирава људе из нарко-мафије – активности злих Срба, који никако неће да пристану на независност Косова и Метохије.

И каква ми је то делимична независност? То није само контрола сувоземних и ваздушних граница од стране Београда и царински органи на путевима увоза робе. Ту је још и рад српских антинаркотичких служби на Космету. Који уопште није онакав какав је рад међународних војника у покрајини. Јер Србе је могуће и озлоједити. А у том случају нећеш проћи без проблема са испорукама хероина.

И ту се поново треба вратити политици САД према Космету. Својевремено, када је видео како су Американци за себе испословали екстериторијалност за своју војну базу Бонстил (то јест, правну независност према локалним властима), аутор више није имао никакву сумњу да се иза велике америчке политике крију најпрљавији финансијски интереси високих америчких политичара. Данас се преко Бондстила ваља огроман нарко новац и аутор је спреман да верује да се у Вашингтону он распоређује углавном на неколико породичних кланова, који су започели рат у Југославији, а потом у Авганистану.

Како овде не поменути Била Клинтона, “победника” над Слободаном Милошевићем, који је стајао на извориштима српске трагедије и како не приметити да управо његова супруга данас свим силама цеди из Београда признање независности Косова.

Вероватно је такође тачно, да ће попут Билових либералних лагарија о злочинима Срба, које су већ отишле на сметлиште историје, у таквом блату завршити и жалопојке Хилари о патњама косовара на путу стицања слободе од Београда. И то блато ће имати зелену нијансу – нијансу боје америчког долара.

Овај пар, као и многи други лидери најслободније од савести земље на свету, зарађују на трагедији Срба.

Сада се њиховим дохоцима додаје и прилив од латиноамеричког хероина. Управо због тога је Хилари Клинтон, попут јастребице слетела у Београда, поново затраживши од владе Србије коначно и потпуно признање независности Косова и Метохије. Човеку са слабим нервима не препоручујем слушање лицемерне реторике мис Клинтон. Њен глас се разносио над планинама и долинама Космета, у којима се још није стишао ехо од стењања протераних, силованих и убијених Срба, где ветрови још преносе мирис згаришта од спаљених српских обитавалишта.

Ова жена нема савести – и то је наследна дијагноза америчке политике.

Тешко се против тога може нешто урадити. Овде је све јасно, све је очигледно, али ипак треба приметити:

Европским руководиоцима који аплаудирају мис Клинтон, добро је познато да за (по дужности “премијером Косова”) Хашимом Тачијем (а до запослења злочинцем, нарко-дилером и трговцем људским органима) одавно плаче кривични суд и највећа казнена мера. Наравно да је и екипа Клинтонове о томе добро обавештена, чак и Медлин Олбрајт, политичка мајка-чуварка “малог Хашима”.

Али су они према томе апсолутно равнодушни. Геостратешка концепција владајуће елите Запада је таква: наркотици – то је инструмент за управљање и средство за богаћење. Нико те људе неће моћи одвући од тог слатког и страшног извора.

Зар је то Историја.