КОРУПЦИЈА

М. Здравковић: Прање пара кроз спољну трговину


Прање пара кроз спољну трговину

петак, 02 новембар 2012 08:31 Мирослав Здравковић, ТАНЈУГ,ИН4С

У савременој светској економији мултинационалне компаније, али и све друге компаније, веома лако трансферишу профит из једне земље у другу кроз такозване „трансферне цене“. Трансфер профита се у профитни центар врши кроз ниже извозне цене од вредности робе и кроз веће увозне цене од стварних по којима је роба купљена.

Трансферне цене представљају међународни проблем јер се око 5% годишње вредности међународне трговине преусмери на рајска острва и на друге жељене локације, што наноси штету свим земљама услед мање наплаћеног пореза на профит.

О колико се великом проблему ради могу послужити подаци о трговини САД и Кине. Уобичајено се у полемикама наводи како Кина треба да ојача своју валуту (што она и чини) како би се смањио амерички дефицит и поспешио амерички извоз у ову земљу. То се заиста и догађа и према америчким и кинеским подацима извоз САД у Кину повећан је за 50% у само две године, 2010 и 2011. години. Оно о чему се не полемише је разлика у статистичким подацима.

У прошлој години је из Кине отишло робе у САД у вредности од 325 милијарди долара, а у САД је регистрован увоз из Кине у износу од 417 милијарди долара. Разлика од 92 милијарде долара је негде „испарила“. Ово је профит који су америчке и друге компаније испумпале из Кине кроз ниже извозне цене од стварне вредности робе на тржишту. Извоз САД у Кину је вредео 104 милијарде долара, по америчким подацима, а 123 по кинеским. По америчким подацима трговински дефицит у размени са Кином био је 313 а по кинеским 202 милијарде долара. Разлика је 111 милијарди долара?! Уколико се ово догађа у трговини две највеће светске економије, мерено снагом валута, шта се може очекивати у трговини „банана“ република?

Србија, наравно, није банана република, али није ни имуна од овог светског проблема. Да би се утврдила одступања у подацима наше статистике спољне трговине и подаци наших трговинских партнера потребно је издвојити неколико сати. Али, да би се идентификовало и казнило трансферисање профита кроз спољнотрговинске трансакције неопходна је одлична сарадња царинских и других служби Србије и земаља са којима у трговини постоји овај проблем.

Шта кажу званични статистички подаци прикупљени преко СТО-а?

Кад је у питању извоз трговински партнери су пријавили у збиру за 5% мању вредност увоза из Србије у 2009. години, 4% мању у 2010. и 2,4% мању у 2011. години. У збиру се неутралишу позитивне и негативне разлике у књижењима. Већу вредност увоза из Србије регистровало је 30-так земаља у износу од 0,8 милијарди евра, а мању вредност 40-так у вредности од 1,2 милијарде евра. Укупно одступање износило је више од 2 милијарде евра што је четвртина укупне вредности извоза.

Највећу разлику између извоза из Србије и увоза, у корист српских података, имао је извоз у Румунију (реекспорт кукуруза у треће земље), Црну Гору, БиХ, Немачку и Хрватску, а у корист података о увозу (више регистрован увоз од наших извозних података), извоз у Аустрију, Мађарску, и Руску Федерацију.

На пример, из Србије је прокњижен извоз у Румунију вредан 583 милиона евра, док су румунски цариници регистровали увоз вредан 286 милиона евра. Или, у Аустрију је регистрован извоз вредан 267 милиона евра, али су аустријски подаци о увозу из Србије вредни 385 милиона евра.

Наша статистика је регистровала увоз вредан 14,5 милијарди евра у 2011. години. Када се саберу подаци о извозу у Србију долази се до износа од 13 милијарди евра, те је разлика 1,5 милијарди евра. И овде постоје велика одступања: из педесетак земаља је регистован већи увоз од њиховог извоза у Србију у вредности од 3,65 милијарди евра, а из 20-так већи извоз од наше регистрације увоза у износу од 2,2 милијарде евра. Укупна разлика је 5,85 милијарди евра што је 40% вредности увоза и разлика је знатно већа него код извоза.

Највећа одступања између наших података о увозу постоје код извоза Русије, Кине, Шведске, Француске и САД-а, што је и логично јер се ради о удаљеним земљама где је мање вероватно да ће доћи до сарадње царинских служби. На пример, према нашим подацима из Кине је увоз вредео 1,1 милијарду евра, док су Кинези регистровали извоз у Србију вредан 285 милиона евра. Разлика од преко 800 милиона евра је настала на путу робе од Кине до Србије.

Као што сам поменуо, трансферне цене у међународној трговини представљају светски проблем, а то значи да ће се тражити универзална решења како би се практиковање трансферних цена смањило. Није случајно да је већина најбогатијих људи у Србији пре приватне каријере радила у великим спољнотрговинским компанијама.

Суштина бављења овим подацима јесте да је ред величина у укупној спољној трговини Србије између 3 и 5 милијарди евра, што је упоредиво са укупно пријављеним профитом оствареним у Србији (или са вредношћу дознака) и битно изнад вредности појединачних сегмената сиве или црне економије. А смањивање праксе трансферисања профита из Србије у иностранство кроз трансферне цене може појединачно највише да утиче на побољшавање економске ситуације у земљи. То захтева системски и детаљан аналитички рад и истраге надлежних органа.

 

http://www.in4s.net/index.php/akcenat/analize/28699-pranje-para-kroz-spoljnu-trgovinu