Јелена Бркић

Ј. Бркић: Да је победио Тадић…


Да је победио Тадић

14 новембар 2012, СРБски ФБРепортер

Пише: Јелена Бркић

 

Како у мом најближем окружењу нема гласача ДС-а, пред изборе 6.маја често сам имала прилике да чујем да је најважније склонити Бориса Тадића. Аргументи су били да је ДС превише пустио корење, те да би се његовом сменом цели тај систем уздрмао, а да би сви након њега били лакше сменљиви. Морам да признам, сумњала сам у то, а да ни сама нисам знала зашто… можда има нешто у тој женској интуицији. Сада, након што се смена догодила, дешавања на српској политичкој сцени, нажалост потврђују да су моје сумње биле оправдане.

 

ПОЛИТИЧКА ПОСЛУШНОСТ

 

Нисам баш присталица теорија завере, али сам сигурна да свака озбиљна и јака држава која има утицаја на дешавања у читавом свету, итекако анализира профил личности кандидата за важне политичке позиције, те да на основу тога и одређује коме од њих ће „пружити подршку“. Чак верујем и да, где год је могуће (нпр у окупираним државама каква је данас Србија), припрема, васпитава и поставља „своје“ људе.

 

Како је демократија најобичнија фарса, смишљена у циљу обмане широких народних маса, а чије је главно оружје привид да просечан грађанин може да одлучује (у које и чије обећање да верује, без икакве обавезе да се дата реч и обећање испоштују), јасно је да западним силама највише одговарају маркетинг политичари, без великог знања, али са доста вештина.

 

Зашто је Борис Тадић одговарао западу?

 

Лепушкаст и згодан, народно речено допадљив, рачунали су да ће имати велику подршку код женског дела популације. Није правило, али ове особине обично прати сујета. Да ли су оне разлог или не, тек у конкретном случају очигледна сујета била одлично средство за манипулацију бившим председником.

 

Углађен и фин, оставља утисак доброг момка, мирољубивог, са којим се свако може договорити и који ће увек радити искључиво „у интересу свог народа“. Овај тип политичара „вук у јагњећој кожи“ је попут масовног убице за кога је његова околина је убеђена да је он „човек без мане“, све док не изгуби самоконтролу. Кријући (од обичног народа, али не и од „великог брата“) своју мрачну страну, на тацни предаје безброј могућности за сопствену уцену.

 

Пристојна способност реторике, односно способност да увери људе да што дуже верују њему а не својим очима. Добре реторичке способности омогућују привид да се подобни кандидат разуме у све – од међународних односа до привлачења инвестиција (ма нема шта не зна, чак и краву да помузе, додуше само пред изборе). Ова најважнија вештина мора да буде испраћена непоткованошћу знањем и недовољном интелигенцијом, јер само у њиховом садејству, дотична особа верује у исправност својих уствари погубних одлука.

Уколико пак поседује довољну интелигенцију (мада је „довољна“ дискутабилан појам), мора бар да буде склона корупцији, како западни моћници не би остали без „кеца у рукаву“ при одржавању послушности.

 

Где је запело, па се послушни морао заменити послушнијим?

 

УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЛИТИКЕ БОРИСА ТАДИЋА

 

Осам дугих година су срби више веровали Борису Тадићу него својим очима. Ако је и од нас, много је. Знали су то они који су три сата пре затварања бирачких места честитали Томиславу Николићу на победи.

 

Сада се враћамо на почетак текста и  моје сумње да би можда било боље да је победио Борис Тадић. Чак и мени то ненормално звучи кад изговорим, али…

 

Косово и Метохија

 

Иако још увек нисмо у могућности да видимо платформу, стратегију и „коначно решење“ које се најављује, прекршена предизборна обећања, попут оног о непризнавању „Стефановићевих“ споразума или оног да се од народа ништа неће крити (а испаде државна тајна),  али и многих других која су се односила на јужну српску покрајину, дају нам за право да отворено сумњамо у намере ове Владе да очува територију и правни поредак који гарантује највиши правни акт државе Србије. Чак, под изговором борбе против корупције, први заменик председника Владе, најављује промену Устава?!? Како ће САД И ЕУ правно решити отимање Косова остаје да се види у том „коначном решењу“, али то што Влада Србије неће изговорити да  признаје независност Косова, не значи да му исту неће омогућити.

 

Да је победио Тадић, СНС као опозиција не би имала одговорност да поштује обећања дата западним политичарима зарад доласка на власт, па би сасвим сигурно њихова реторика (не и убеђења која се свако мало мењају) пратила вољу њихових бирача, те Влада не би имала оволико простора (колико сада има) за спровођење, од стране запада одавно планираног, „коначног решења“ за Косово и Метохију.

 

Из садашње перспективе, СПС би по том питању имао највише користи. Свакако не би добио премијерско место, што би Ивицу Дачића „спасило“. Овако, време ће показати последице његовог састајања и преговарања са касапином кога би требало да ухапси, ако је по правди и закону.

 

Дакле, обзиром на светска политичка дешавања, слабљење запада а јачање других центара моћи, да је победио Тадић, „купили“ би још мало времена, а то нам је сада преко потребно. Како се, насупрот, западу жури, очигледно се зашто је до „промене“ морало да дође.

 

Економија

 

Потпуно погрешна економска стратегија која се у Србији већ годинама спроводи, није измењена ни за милиметар. И даље се задужујемо, а осим козметичких реформи (укидање безвезних такси које нису ни требале да постоје, а које ни приближно не оптерећују привреду колико неки други намети), системских реформи нема ни на видику. Колико је очајно економско стање у коме се наша држава налази, између осталог, говори и вест да је Србија добила од Кине милион евра бесповратне помоћи (милион евра је иначе око 2.500 просечних плата у Србији). Значи, почели смо с просјачењем. Ето, толико је црно.

 

Да је победио Тадић, катастрофална ситуација у српској економији и привреди, уз очигледну немоћ да покрене, па макар и фиктивну борбу против корупције, врло брзо би добила за последицу масовну народну побуну, већ поприлично љутитог народа. А то се није смело дозволити док се не реши питање Косова!

 

Поред тога, УРС не би добио на управљање комплетан привредни и финансијски систем државе. Минорним учешћем у таквој Влади, УРС би се полако, али сигурно изгубио са политичке сцене, а то се не сме дозволити јер је врло послушан пословни партнер запада.

 

И тако, пошто се економска стратегија неће мењати све док се, кроз задуживење, не поробе бар три будуће генерације, морао је доћи неко ко ће одмах кренути са замајавањем народа борбом против трећеразрених спроводилаца корупције, све док се не отме Косово! Шта ће после гладан народ да једе, уопште није важно. Уосталом, биће јефтине ГМ хране на све стране!

 

ЕУ

 

Шта рећи више о ЕУ? И да је победио Тадић, и то што је победио Николић, нема ама баш никакве везе: неће нас пустити у своје друштво никада, ни када признамо Косово, Војводину, Рашку и Београд!

 

Уосталом, ми и не желимо њихово друштво, што показују све (њихове) анкете које су рађене у последње време. Али ко нас уопште било шта пита (осим анкетара) и коме је важно шта ми мислимо?

 

ЕУ сва до гуше у финансијским проблемима, ни самој себи више не може да помогне, а камоли неком другом!

 

Досадна, излизана тема, која очајнички тражи алтернативу!

 

 

Политичка сцена Србије

 

За ових стотинак дана нове Владе, наслушасмо се разноразних политичких опција: од могућности расписивања ванредних избора до чекања разрешења ситуације у ДС-у како би дошло до прекомпоновања власти. Шта је тачно, видећемо.

 

Да је победио Тадић, бар не би било опасности од коалиције Вучић – Ђилас, која би у дубоком медијском, и сваком другом мраку, са великом већином и малим отпором, редом чистила Србију од сваког супротног, неподобног мишљења. А то би, чини ми се, западу највише одговарало – доста им је, бре, више тих непослушних срба!

 

 

СРБИЈА ЈОШ УВЕК НИЈЕ ДОТАКЛА ДНО

 

И тако, дотерало цара до дувара. Али то још увек народ не види, још није крај. Кад нам отму Косово уз нашу сагласност, па виде да могу још да парчају Србију, кад престану да нам дају кредите јер не можемо да их враћамо, кад не будемо имали новца ни за ГМ клип кукуруза, тек тада ћемо схватити да смо дотакли дно и да ћемо морати напорно да радимо првенствено на духовној обнови, а онда и свакој другој!

 

Ех, да Тадић није победио те далеке, 2004.године!

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s