АУТОРИ

ТРИ ГОДИНЕ ПОСЛЕ: БУДИМО људи, а не нељуди (ВИДЕО)


Патријарх Павле је пастирски штап СПЦ преузео 1990. године од патријарха Германа и на трону Св. Саве провео 19 година. Данас се навршило три године од његовог упокојења. Водио је Српску православну цркву и вернике кроз велика искушења у најтежим временима, са четрдесетогодишњим искуством које је стекао на Косову и Метохији, као епископ рашко-призренски.
Тужно је ко му служи заупокојену литургију, очи је на време затворио да не види ову садашњу СПЦ која се стропоштала у невиђени духовни и екуменистички глиб и незабележено у историји света отимање Косова и Метохије од Србије, и на сваком месту и у свакој прилици од бивших Срба и осталих светских плаћеника сатанизацију србског народа…

15.11.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

„Био је велики ослонац народу. Вертикала. Мера поштења и правде. Красиле су га најлепше људске врлине. Скромност понајвише. Духовници памте слике које су потврђивале ову његову особину. Његова светост у градском превозу, или док пешачи од Патријаршије до Храма Св. Саве. Памте и приче како је сам кувао, поправљао ципеле, шио, као што је у манастирима у којима се затицао, прионуо на какав тежак, физички рад.

Упокојио се у болничкој соби Војномедицинске академије, у сну, после примања свете тајне причешћа пре три године. Његовој сахрани, пре три године, присуствовало је готово милион људи. Данима су поворке људи, достојанствено и у тузи, текле до Саборне цркве, где су били изложени његови посмртни остаци. Такав опроштај од поглавара Српске православне цркве, није упамћен. У срцу народа још живи – божји човек Павле.“

ПРЕДЛОЗИ ЗА КАНОНИЗАЦИЈУ

На адресу Српске православне цркве претходних година стигло је низ иницијатива да се блаженопочивши патријарх Павле прогласи за светитеља, што је наишло на једнодушну подршку домаће јавности. О овом предлогу већ је било речи и на седници Светог архијерејског Сабора. Црквени архијереји заузели су став да, сходно пракси коју примењује Црква, доношење одлуке о овом питању одложе за неку годину. Без обзира на то, верни народ Павла већ доживљава као светитеља.

+++

Блаженопочивши Патријарх српски Павле био је поглавар Српске православне цркве 19 година. Његово пуно име и титула гласила је Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки, Патријарх српски Господин Павле. Рођен је 11. септембра 1914. године као Гојко Стојчевић у селу Кућанци, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској) у земљорадничкој породици. Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.

Рано је остао без родитеља – отац је отишао да ради у САД, тамо је добио туберкулозу и „вратио се кући да умре“ кад је дечаку било три године, а исто се убрзо догодило и с мајком. Одгајила га је тетка. Схвативши да је дете „врло слабачко“, поштедела га је сеоских послова и тако му омогућила да се школује: иако је мали Гојко био склон „предметима где не мора да меморише, као што су математика и физика“, иако је из веронауке имао двојку, утицај родбине је превагнуо и његов коначан избор био је богословија. После завршене ниже гимназије у Тузли (1925-1929) и богословије у Сарајеву (1930-1936) дошао је у Београд где је уписао Богословски факултет. Ту је ванредно завршио и преостале разреде гимназије да би могао да упише упоредо и Медицински факултет. На Медицинском факултету је стигао до друге године студија, а Богословски је завршио и ту га затиче Други светски рат. Да би се издржавао радио је на београдским грађевинама, што му није одговарало због слабог здравља. На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.

3. децембра 1990. изабран је за патријарха Српске православне цркве.
Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао:
„Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.

Његова Светост је предала душу Богу 15. Новембра 2009.године у 10:45 на војно медицинској академији где се лечио 2 године.

 

РЕЧИ ПОЧИВШЕГ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА:

* БУДИМО људи, а не нељуди.

* Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.

* Нама је боље да нестанемо као људи, него да опстанемо, биолошки да преживимо као злочинци и нељуди.

* Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.