Љиљана Јовановић

Милиони генетски модификованих комараца пуштени у свет без процене ризика и без одговарајућег надзора!?!


У случају да нисте знали, генетски модификовани комарци су ослобођени небројено пута на планети Земљи, за сада на различитим локацијама: Кајманска острва, Малезија, Бразил. Ово значи да произвођач Oxitec може без контроле да пусти милионе инсеката у културе маслина, цитруса, купуса, парадајза и памука.

„Ако вам следећи извештај Testbiotech-а не изазове језу у кичми, не знам шта ће. Спреми се свете. Јер ништа неће бити исто као некада. Никада више. Јер не постоје доступне технике санација генетски направљених мутација а потом ослобођених у природу и пренетих хоризонталним трансфером гена.

17.11.2012. за ФБР приредила уредник Биљана Диковић, преводилац: Љиљана Јовановић

Текст под насловом „Millions Of Genetically Modified Mosquitoes Released
Without Risk Assessment Or Oversight“ – „Милиони генетски модификованих комараца пуштено је у свет без процене ризика и надзора“ објавила је на сајту countercurrents.org Barbara H. Peterson 13. новембра 2012. године.

Већ је постало забрињавајуће понашање светски моћних компанија које у трци за још већим профитом више уопште не обраћају пажњу на живот природе и живот човека, једнако угрожавају оба, као да они живе на некој другој планети. То се већ може назвати и генетски модификованим биотехнолошким тероризмом, чије су последице и за онога ко тако терорише цели свет несагледиве и непредвидиве…
Питање је да ли овакве експерименте над природом и самим човеком може неко, или не може нико да заустави?
Добро је да постоје и светски познати научници који нису продали своје знање у овакве сврхе па су спремни да о томе говоре јавно и тако затраже и објашњења и бар прозову именом монструме који праве овакве експерименте… Прича која следи је резултат такве једне јавне конференције која је одржана по овом питању – генетски модификованих комараца…

Aedes aegypti mosquito

 

Пазите се људи на Земљи – генетски модификоване бубе су овде!
Уколико нисте до сада схватили наша технократија ради на генетском модификовању сваког живог бића на Земљи, без изузетка. Шта то значи за живот овде на Земљи? Да ли сте чули за израз „сендвич-супа“?

Дакле када ови „научни“ паметњаковићи заврше са нама, то је управо оно на шта ће живот да личи – на генетски супа-сендвич, направљен у лабораторији и оверен логотипом компаније који је уграђен у нашу ДНК.

„Ако вам следећи извештај Testbiotech-а не изазове језу у кичми, не знам шта ће. Спреми се свете. Јер ништа неће бити исто као некада. Никада више. Јер не постоје доступне технике санација генетски направљених мутација а потом ослобођених у природу и пренетих хоризонталним трансфером гена.

 

Регулацију ослобађања генетски модификованих инсеката у природу без контроле, а у зависности од интереса корпорација, коментарише др Хелен Волас, директор GeneWatch UK:

„Јавност ће бити шокирана сазнањем да ће ГМ инсекти моћи да буду пуштени у околину без одговарајућег надзора. Због тога се мора искључити сукоб интереса из процеса одлучивања о овоме, да би и јавност имала своју реч о тим плановима“. 

(London/ Munich Thursday 8th November 2012.)

Информација коју су објавиле групе које заступају јавни интерес, истичу да су одлуке о ГМ инсектима у Европи и у свету, базиране на интерсима  корпорација. У овој информацји је објашњено како се Енглеска биокомпанија Oxitec инфилтрирала у доношење одлука широм света.

То је успела тако што се повезала са мултинационалном компанијом Syngenta, произвођачем семена и пестицида. Oxitec је  већ навелико ослободио ГМ комарце,   на Кајманским острвима, у Малезији и Бразилу и планира даљу производњу  генетски модификованих инеската за пољопривредну производњу, и комерцијализацију у сарадњи са Syngenta-ом. Тако би дошло до ослобађања милиона ГМ инсеката у природу, у поља под пољопривредним културама, као што су маслине, парадајз, агруми, купус и памук. У будућности се практично сваки инсект може генетски модификовати.

 

The European Food Safety Authority (EFSA) је истакнута као пример како индустрија може да покаже свој  утицај. У EFSA-радној групи, која је основана да развије смернице за процену ризика од ГМ инсеката, постоји неколико случајева сукоба интереса, јер ту раде и стручњаци који су повезани са Oxitec-ом, и који су само делимично изјаснили о својим интересима у тој компанији.

Нацрт Упутства о проценама ризика од ГМ инсеката због тога има неколико мана:

* Не узима у обзир утицај ГМ инсеката на ланац исхране у природи.

* Oxitec је генетски модификовао инсекте да умиру у стадијуму ларве, али те ларве ће доспети у ланац исхране, у нпр. маслинама, купусу, парадаизу.

* Живи ГМ нсекти се могу транспотовати преко плодова на усеве у другим фармама и у другим земљама. EFSA је потпуно искључила разматрање ових веома важних питања из свог Нацрта смерница за контролу ГМ инсеката. Ни многа друга питања нису правилно разматрана.

 

На briefing конференцији се истиче проблем и са пројектима које финансира Светска Здравствена организација (World Health Organisation – WHO) – који омогућавају компанијама да заобиђу захтеве за праћење и информисање о стању  ГМ инсеката.
СЗО финансира пројекат под називом Mosqguide project који је требало да развије најбољу праксу у погледу инсеката, али је то помогло компанији да од Бразилских власти добије одобрење за пуштање 16 милиона ГМ инсеката пре него што је Нацрт прописа о ослобађању ГМ инсеката окончан и усвојен, без процене ризика.

 

Dr Helen Wallace, Director of GeneWatch UK каже:

„Јавност ће бити шокирана сазнањем да ће ГМ инсекти моћи да буду пуштени у околину без одговарајућег надзора. Због тога се мора спречити сукоб интереса из процеса одлучивања о  овоме, да би и јавност имала своју реч о тим плановима“.

Christoph Then, Executive Director, Testbiotech рекао је:

Процена ризика од ГМ животиња је у вези са многим областима о којима недостаје знања. Забринути смо да ће EFSA применити пристрасан и селективан Протокол за безбедност без класификовања потенцијалних опасности.

François Meienberg, Berne Declaration рекао је:

Компаније попут Syngenta и Oxitec морају да науче да негативни утицаји на животну средину и здравље произилазе као последица њихових лобистичких активности. Ове фирме морају да науче да се понашају одговорно, а то захтева хитну промену у њиховог начина  лобирања.

Nina Holland, Corporate Europe Observatory (CEO), рекла је:

Експертима из EFSA-радних група не би требало дозволити да имају било какав сукоб интереса са индустријом, а камоли везе са компанијама чије производе треба да процењују, у овом случају ГМ инсекте. Ово јасно показује да EFSA Правилник у делу о борби са конфликтом интереса има велике празнине. 

Tina Goethe, SwissAid, рекла је:

Развитак ГМ инсеката за пољопривреду подразумева несагледиве ризике по људско здравље и животну средину. Да би се помогло и разрешили проблеми пољопривреде у неразвијеним земљама не треба нам висока технологија која носи и технолошки ризик већ агро-еколошка решења. 

 

Извештај истиче и покушаје Oxitec да утиче на регулисање прописа широм света, а у које су укључени покушаји:

>> Покушај да се дефинише „биолошки заштита“инсеката (који су програмирани да угину у стадијуму ларве) као средство за заштиту, је покушај да се заобиђе захтев за процену ризика и консултације о одлукама да се ГМ инсекти ослободе у животну средину.

>> Покушај да се избегне било какво регулисање генетички модификованих пољопривредних штеточина на усевима који би завршили у ланцу исхране.

>> Избегавање било какве дискусије о томе како се ГМ инсекти могу понашати на месту, и да производи добијени уз  помоћ ГМ инсеката морају бити обележени.

>> Искључивање из дискусије много важних питања као што је процена ризика,  укључујући и могућност преживљавања ГМ инсеката и њихов утицај на животну средину и здравље, као и утицај промене популација ГМ комараца на људски имунитет и ширење болести.

>> Пропусти у праћењу прекограничних докумената и упозоравања  током извоза ГМ инсеката.

 >> Избегавање услова за добијање сагласности за експерименте који укључују врсте инсеката који могу да преносе болести.

>> Покушај да се избегне било каква одговорност ако нешто крене наопако.

>> Покушаји да се велике количине ГМ комараца пусте у природу пре него буду усвојени и готови – сви прописи и потребне смернице за то.

 

За даље информације користите контакте:

Helen Wallace, GeneWatch UK, Tel +44 (0)1298-24300 (office); +44 (0)7903-311584 (mobile),helen.wallace@genewatch.org

Christoph Then, Testbiotech, Tel + 49151 54638040, info@testbiotech.org

François Meienberg, Berne Declaration, Ph: +41 44 277 70 04, Email: food@evb.ch

Nina Holland, Corporate Europe Observatory (CEO), Tel: +32 2 8930930, Mobile: +31 (0) 6 302 85 042,nina@corporateeurope.org

Tina Goethe, SwissAid, Tel.: +41-(0)31-350 53 75, t.goethe@swissaid.ch

Nina Holland, Corporate Europe Observatory (CEO), Tel: +32 2 8930930, Mobile: +31 (0) 6 302 85 042,nina@corporateeurope.org

Tina Goethe, SwissAid, Tel.: +41-(0)31-350 53 75, t.goethe@swissaid.ch

Read the full report here:

Genetically modified insects: under whose control? GeneWatch UK, Testbiotech, SwissAid, Berne Declaration, Corporate Europe Observatory briefing. October 2012.http://www.testbiotech.de/node/729

Also Read

Can GM mosquitoes rid the world of a major killer? By Conl Urquhart, The Guardian

Source: http://www.countercurrents.org/peterson131112.htm

//

1 reply »

  1. Dakle, sve je u redu, ogroman dio tvrdnji u tekstu je tacan. Ali da li ljudi koji su ovo napisali uopste znaju u koje su svrhe modifikovali te komarce?

    – Genetska modifikacija komaraca je napravljena tako da bi se prilikom razmnozavanja komaraca izmedju genetski modifikovanih i ne modifikovanih prenio gen koji bi izazvao masovni pomor komaraca,tj sprecavanje njihovog daljeg razmnozavanja. Ukoliko imate nesto protiv ovakvog nacina resavanja problema sa komarcima, slobodno izadjite u sortsu napolje i sjednite neka Vas ujedaju koliko god zelite.
    Ja se naravno slazem da treba preduzeti neke mjere i testove kako bi to sve uticalo na nas, ali danasnji laicki narod mnogo pretjeruje i panici po pitanju napretka tehnologije i ljudskog znanja. Ali to opravdava ona stara recenica „bojimo se svega sto nam je strano“. Prije par godina ljudi koji nisu znali na kom prinipu radi racunar su ga smatrali „vanzemaljskom“ masinom, dok ga danas koriste svi pa cak i oni koji su ovakav tekst napisali. Pomirite se sa tim, sto ne razumijete ili pokusajte da razumijete ili nemojte obracati paznju na to.

    Свиђа ми се