Биљана Диковић

Биотехнолошке корпорације у свету и у Републици Србији


Биотехнолошки картел
У последњих 40 година одиграле су се драстичне промене у власништву капитала фирми које продају семе биљних култура за исхрану.
Догодило се невероватно велико и смишљено укрупњавање, тако да се већина светских фирми за продају пољопривредног семена, хемикалија и лекова нашла под истим власницима.
Ово није још један у низу текстова теорије завере – јер овде баратамо са проверљивим и утврђеним чињеницама, које ће те детаљно сазнати у наставку текста. Стратегија је заправо да се створи фармацеутско-хемијско–семенски олигопол и показаћемо на чињеницама да су то и успели. Ове корпорације продају истовремено гмо семе, хемикалије и синтетичке лекове. Поред тога дозвољено им је да буду власници патената на ГМО биљке и ГМО животиње и сматрају их интелектуалном својином.

20.11.2012. блог srbijabezgmo, за ФБР приредила Биљана Диковић

Америчко министарство пољопривреде је 3. марта 1998. прихватило патент на “Technology Protection System” – у свету погрдно назван ‘Терминатор технологија’. Патентни захтев је поднела фирма Delta & Pine Land Co.
Копредседник фирме dr. H.B. Collins објашњава принцип рада TPS технологије овако: У биљку је генетичким инжењерингом уграђен самоубилачки механизам, који може бити активиран одређеним спољним ‘окидачем’. Као резултат, доћи ће до самоуништења (самотровања) биљке наредне генерације. У овом случају као ‘окидач’ служи антибиотик тетрациклин.
Или сличном ”Gene Use Restriction Technology” (GURT), технологијом требала би се постићи стварна, потпуна заштита патентног права. Наиме, у биљку генетички модификоване сорте уграђује се систем гена, који попут, бомбе са задршком, кад се активира, уништава клијавост семена.

Друга спорна технологија је тзв. ’traitor’ технологија. Ова технологија генетске контроле одређеног својства биљке омогућава власнику да креира усеве код којих се помоћу одређеног промотор система најчешће хемикалије, као попут прекидача, може укључити или искључити одређено својство најчешће плодност или имуни систем биљке.
Предвиђа се да ће ти, од хемикалија зависни усеви бити следећи талас генетски модификованих усева, чиме би се зависност пољопривреде од хемикалија још више повећала. Ова технологија може у правом тренутку бити убојито оружје, које може без проливања крви непослушну државу ‘ставити на колена’. Неке владе и организације цивилног друштва погрешно подцењују претњу ове технологије. Јавност сматра да је тим компанијама дозвољено да оду предалеко. У томе им свеопшту подршку даје и америчка влада, јер је USDA (америчко министарство пољопривреде) сувласник ”Technology Protection System-а”, а истовремено финансијски подупире истраживања технологија сличне намене на Purdue универзитету у Индијани.
Очигледно је да ова технологија није намењена добробити човечанства, већ заштити профита транснационалних корпорација, па је изазвала силне револте и протесте. Тренутно гиганти на подручју генске технологије поседују преко 30 патената типа “терминатор”, што је после открића и примене феномена хетерозиса, најмоћнији монопол у семенарству.

Табела 2. Неки од ’terminator/traitor’ патената

Биотехнолошке корпорације у свету и у Србији

Спајањем корпорација АстраЗенеца и Новартис 13. новембра 2000. настала је Syngenta највећа мултинационална корпорација на подручју агробизниса. Већ наредног дана корпорацији је одобрен најновији ‘терминатор’ патент (US Patent 6,147,282 – ‘Метода контроле фертилности биљке’). Патент је одобрен Novartis-у, али сада након спајања, интелектуално власништво припало је Syngentа-и. Према продаји AstraZeneca и Novartis у
1999. од око 7 милијарди УС$, Syngentа је сада највећа светска агрохемијска корпорација и трећа по величини
семенска компанија.
’Терминатор’ технологија је уопштено прихваћена као неморална, опасна по сигурност производње хране, посебно 1,4 милијарде сиромашних сељака који зависе од властитог семена. Та је технологија изразит пример погрешно усмерене науке (генетско инжењерство) и биотехнологије упољопривреди. Из ње је видљива покретачка снага мултинационалних корпорација – жеља за контролом и поседовањем живота.

Свако окренут праву човека на живот, храну, здравствену заштиту би ово сматрао ратом против човека и природе, али корпорације у томе виде шансу. Шансу да доминирају, јер ко држи храну – контролише државу, а људе чини потчињеним
Укрупњавање капитала и стварање корпоративних мрежа у семенарству
Истраживачи тржишта, економисти, кажу да ко контролише 40% тржишта избацује све остале из игре.

* 5 највећих корпорација за производњу пестицида држи 59% светског
* 4 највеће корпорација за семе – држе 56% светског тржишта.
* 3 водеће фирме у УСА држе 85% гм кукуруза и 70% свих патената на кукуруз.

Подаци које у наставку објављујемо засновани су извештајима
Pioneer Hi-Bred Competitive Intelligence Group који делом нису јавни, са сајтова компанија, годишњих извештаја, публикација као што је SeedQuest и слично.
Детаљне референце извора су на дну странице. Посебно треба знати да су ове корпорације веома веште у промени својих имена и чине то непрекидно!
Такође су веома веште у стварању неприметних мрежа.

 Назваћемо их 6 великих.

НАПОМЕНА: Веома поједностављене дијаграме, спајања фирми у картел, и већину информација из текста у визуелном облику можете видети у раду Visualizing Consolidation in the Global Seed Industry на линку
http://www.mdpi.com/2071-1050/1/4/1266/pdf   

Наш текст садржи посебне информације о стању у Р. Србији којих у страном раду нема.

1. M o n s a n t o
Monsanto (присутан у Р.Србији), је пред светским монополом на трансгеним гм биљкама и дотле је дошао купујући фирме које иду на горе од фармера и на доле ка фармеру, припајањем фирми себи, као и стварањем стратешких савеза.
Занимљив пример је Cargill (присутан у Р.Србији) једна од главних трансгених гм компанија са неколико водећих патената. Cargill је продао своју међународну подружницу Монсанту, а своју северно америчку подржницу је продао АгрЕво (коју је припојио Bayer) 1998.
Cargill и Monsanto су оформили 1999. фирму Renessen. Преко Cargill , Monsanto је упумпао своје семе до пољопривредника и у самопослуге.

Monsantо је потрошио огроман новац да купи све у ланцу

Највеће куповине Monsantа су:
•Delta & PineLand (1.5 милијарде $),
•Cargill‘s (присутан у Р.Србији), International Seed Division (1.4 милијарде $),
•Seminis (присутан у Р.Србији), (1.4 милијарде $),
•Holden‘s Foundation Seeds, (1.02 милијарде $),
•DeKalb Genetics (присутан у Р.Србији), Corporation (2 милијарде $).

Monsantо под лиценцом држи и 200 званично независних семенских фирми у УСА. Monsantо оснива и малекомпаније у страним земљама. На пример 2004, Monsantо је створио American Seeds Inc. (ASI),са циљем да купује мале семенске фирме у другим државама. Тако долази до нових гена семена, нема конкуренцију, а даје привид да постоји разноврсност.
Monsantо је купио је водеће повртарске семенске фирме Seminis (присутан у Р.Србији), и De Ruiter Seeds(присутан у Р.Србији),(850 милиона у 2008.год.).
Само куповином Seminisa, Monsantо је добио 39% тржишта поврћа у УСА, 24% тржишта у ЕУ, и 26% у читавом свету.
На удару куповине Monsantа су се посебно нашле фирме у Индији, Бразилу и Кини. Осим ширења, огрома део капитала се акумулира брзо лиценцама на биљке. Припајањем себи Delta & Pine Land, дошао је у посед терминатор технологије где биљка убија сопствено своје семе.
Своју финансијску моћ, Monsantо трансформише у политичку моћ.
Тако што обезбеђује школовања политичарима, запошљава их после престанка јавне функције, смањујући разлику између државе и индустрије и слично…

2. DuPont
УС седиште DuPont-а, својевремено припојило је себи највећу семенску компанију света Pioneer Hi-Bred (присутан у Р.Србији), 20% акција је купио за 1.7 милијарди$ 1997.год. а касније и преосталих 80% за 7.7 милијарди долара 1999.године
Удео DuPont/Pioneer у тржишту УС од тада опао је са 40% на 30% тржишта у УС, а удео Monsantа порастао са 12% на 35%.
Ове две фирме се боре међу собом па је тако ДуПонт покушао да блокира Monsantо да купи 2007.год.
Delta & Pine Land финансирајући непрофитне организације које се боре за слободно тржиште да покрену антитрустовку одлуку владе. Стратегија DuPont није припајање (куповина) као код Monsanta, већ сарадња да би добио гене усева које поседују други.
Те компаније у УСА имају 5% тржишта и то су AgVenture, Doebler‘s Pennsylvania Hybrids, Hoegemeyer Hybrids, NuTech Seed, и Seed Consultants. Раде кобрендирање и своје производе нуде одвојено од ДуПонт. Шире се на Бразил, Мексико, Јужну Африку.

3. S y n g e n t a
Пореклом из Шведске, Syngenta (присутан у Р.Србији), има пола пола 50/50 удео са DuPont у GreenLeaf Genetics фондацији.
GreenLeaf Genetics има 3% УС тржишта кукуруза, насупрот 30% удела Мonsanto-Holden‘s Foundation Seeds. Игра са мањима изгледа овако – пример је Њилсон Сеедс који је сада у поседу Monsanta тј. његове ASI holding компаније. Wilson Seeds је раније био у власништву од 50% од Novartis (присутан у Р.Србији), (који се спојио са Zeneca и тако створио Syngenta). Syngenta је задржала Zimmerman Hybrids, који је био раније већ припојен Wilson Seeds, да допрла до фармера који су од ове фирме навикли да купују хемикалије и продала им и трансгене гм усеве тј. семе…

4. Bayer
Bayer је немачка компанија која је у задње време окренута куповини фирми које раде са семеном памука. Једну од ових фирми Stoneville је купила од Monsantа за 310 милона долара током 2007.Monsanto је ову фирму морао да прода одлуком УС министарства правде, да би могао да купи Delta&Pine Land
Bayer (присутан у Р.Србији), своју позицију у семенарству дугује куповини Aventis (присутан у Р.Србији), посебно његовог AgrEvo дела јер он има 15% у KWS SAAT (присутан у Р.Србији), немачкој компанији за семе која је у 10. најјачих у свету

5. Dow
Иако има мали удео у тржишту УСА Dow(присутан у Р.Србији), последњих година ради убрзано на припајању фирми себи, стварању мрежа. Према Ted McKinney, при Dow, циљ им је да од 2007.год до 2014.годинеудео ГМ семена дигну са 5% на 50%, а да употреба хемикалија остане иста

6. BASF
Немачка корпорација иако мала по уделу држи бројне фирме икоје имају патенте на гене везане запромену климе.
BASF има уговор са Monsantom да потроши 1.5 милијарди $ на кукуруз, соју, памук и репу који треба да трпе промену климе. BASF са Monsantom држи скоро половину патената из ове области.
Размена патената међу овим корпорацијама, може бити потцењена јер се често посматра удео власништва, али знање је такође део капитала.


Размена патената међу биотехнолошким корпорацијама

Фармацеутско хемијске компаније за трансгене гм патенте не одричу се власништва али своје патенте размењују. То даје основану сумњу да је у питању *картел.


Monsanto има кључну улогу јер је једини повезан са свима. Једна процена каже да око 80% земље под усевима у УСА поседује или држи под лиценцом – Monsanto. Број размена патената расте јер сада у једну биљку усађују не више један него 8 патената.
Глобалне семенске компаније у кооперативном власништву
На претпоследњој слици приказане су промене у власништву Limagrain (присутан у Р.Србији) и Land O‘Lakes, и то обе настале као кооперације са фармерима а сада глобалне корпорације. Limagrain је настао у Француској.
Land O‘Lakes је настао у УСА има 50% удела у Agriliance са Cenex Harvest States (CHS) која кооперише са мрежом дилера. Током 2007. Land O‘Lakes је продавао семе и ђубрива, CHS пестициде.
CHS је купио и Farmland Industries. Land O‘Lakes је присутна у више од 50 земаља и покушава даразвије трансгено гм семе па председник компаније предлаже удруживање са Syngenta.
Кроз свој brandCroplan Genetics, корпорација Land O‘Lakes тренутно продаје и Syngenta и Monsanto семе.
Land O‘Lakes и DuPont/Pioneer су једине које врше и агротехничке обраде земљорадницима.
Limagrain пореклом у Француској поседује Vilmorin (присутан у Р.Србији) четврту највећу семенску компанију света која гађа поврће, воће и цвеће Limagrain се драстично брзо шири по свету са много брендова и фирми из Норвешке, УК, Немачке, УС, Кине, Канаде, Јапана, индије и Кине. Коперација се одвија Land O‘Lakes и KWS повезаним раније у тексту са Monsanto и Bayer и то кроз патенте Biogemma фирме која се бави трансгеним гм технологијама.

Биотехнолошке корпорације присутне са семеном у Републици Србији

Током 2010. године детектовали смо присуство следећих биотехнолошких корпорација, споменутих у претходном тексту, а које у Републици Србији имају патентиране сорте у званичном документу ЛИСТА ПРИЗНАТИХ СОРТИ ПОЉОПРИВРЕДНОГ БИЉА.

Воде под следећим називима:

-815 Monsanto Technology LLC
-825 Monsanto S.A.S.
-616 Petoseed Company Inc., c/o Seminis
-632 Royal Sluis BV Seminis Vegetable Seeds SVS
-708 Seminis Vegetable Seeds – SVS Holland
-150 Seminis Представништво Београд
-518 Cargill Hybrid Seeds
-525 Dekalb Plant Genetics S.A.
-530 De Ruiter Seeds C.V.
-709 De Ruiter Seeds Kft
-138 Pioneer Hi-Bred Services GmbH, Predstavništvo Novi Sad
-618 Pioneer Hi-Bred International Inc.
-824 Pioneer Overseas Corporation
-155 Syngenta Jugoslavija d.o.o.
-272 Syngenta Agro Services AG Predstavništvo Beograd
-608 Syngenta Seeds
-661 Syngenta Seeds S.A.S.
-712 Syngenta Crop Protecion AG
-551 Hilleshog Fro AB Ltd. Seed Company, c/o Novartis Seeds AB
-227 Bayer d.o.o.
-168 Aventis Crop Science YU, doo
-531 Dow AgroSciences
-217 Limagrain d.o.o.
-585 Limagrain Central Europe Cereals
-655 Limagrain Genetics France
-685 Vilmorin
-183 KWS-seme YU
-543 Garrison Seed Co., сада у власништву Advanta, која је у власништву Groupe Limagrain
-548 Harris Moran Seed Company, у власништву Groupe Limagrain, она опет држи Vilmor Cie која под собом има Advantu горе изнад
-630 Rogers Bros Seed Co P.O.Box 4727, Boise, Idaho 83711, USA, погрешно је уписано службено име зову се Rogers Brothers Seed Company у поседу јавно су Sygente стоји на сајту Sygente.

Поред ових фирми, током истраживања пронашли смо и стране, дакле међународне фирме о којима нигде у свету не постоји евиденција, сајт, текст, вест или било какав запис, сем код нас и то службено. Адресе у свету на којима се воде не постоје, не постоје у службеним иностраним регистрима, не постоје на берзама или у иностраним локалним и др. телефонским именицима, или корпоративним историјским базама – О њима не постоје трагови!!! Назвали смо их фантом фирме у Републици Србији.

-788 Pegasus Genetics 3112 Ridgetop Road, Ames, Iowa, USA Не постоји фирма под овим именом у УСА! Не постоји ни та адреса. Не постоји на берзи, у корпоративним базама ни другде! Постоје записи само у Српском и Хрватском службеном гласнику.
Постоји слична британска фирма (која није дакле у УСА) која ради са генетиком коња, али то није ова фирма.
-576 K.J.Wenston Coral Gables, Florida. Постоје записи само у Српском и Босанском службеном гласнику.
-594 Musser Seed Co. Inc Twin Falls, Idaho 83301, USA.
Ове ознаке би значиле да је Musser inkorporiran. Али нема трагова сем историјских о Musser seed јер је она нестала 1948 године, када је настала Charter SeedCompany, која постоји данас али то није фирма у коју се наводно Musser инкорпорирао?
-818 E.J. Gilbert Washington, USA. Нема никаквих трагова о овој фирми јавно, а адреса је крајње занимљива Washington, USA

 

Референце:

0. http://www.gmo-free-regions.org/
1. Fernandez-Cornejo, J.; Just, R.E. Researchability of modern agricultural input markets and growing concentration. Am. J. Agric. Econ. 2007, 89, 1269-1275.
2. Mascarenhas, M.; Busch, L. Seeds of change: intellectual property rights, genetically modified soybeans and seed saving in the United States. Sociol. Ruralis. 2006, 46, 122-138.
3. Kloppenburg, J.R. First the Seed: The Political Economy of Plant Biotechnology, 2nd ed.; University of Wisconsin Press: Madison, WI, USA, 2005.
4. Volkening, T. Seed savers exchange. J. Agric. Food Inf. 2006, 7, 3-15.
5. Hayenga, M. Structural change in the biotech seed and chemical industrial complex. AgBioForum. 1998, 1, 43-55.
6. Harl, N.E. The age of contract agriculture: consequences of concentration in input supply. J. Agrib. 2000, 18, 115-128.
7. Fulton, M.; Giannakas, K. Agricultural biotechnology and industry structure. AgBioForum 2002, 4, 137-151.
8. Oehmke, J.F.; Wolf, C.A. Measuring concentration in the biotechnology R&D industry: adjusting for interfirm transfer of genetic materials. AgBioForum 2003, 6, 134-140.
9. Srinivasan, C.S. Concentration in ownership of plant variety rights: some implications for developing countries. Food Policy 2003, 28, 519-546.
10. Fernandez-Cornejo, J. The Seed Industry in U.S. Agriculture: An Exploration of Data and Information on Crop Seed Markets, Regulation, Industry Structure, and Research and Development; US Department of Agriculture, Economic Research Service, Agriculture Information Bulletin 786: Washington, DC, USA, 2004.
11. Schimmelpfennig, D.; Pray, C.E.; Brennan, M. The impact of seed industry concentration on innovation: a study of U.S. biotech market leaders. Agric. Econ. 2004, 30, 157-167.
12. Pray, C.; Oehmke, J.; Naseem, A. Innovation and dynamic efficiency in plant biotechnology: an introduction to the researchable issues. AgBioForum 2005, 8, 52-63.
13. Moretti, I.M. Tracking the Trend Towards Market Concentration: The Case of the Agricultural Input Industry; United Nations Conference on Trade and Development: Geneva, Switzerland, 2006.
14. Who Owns Nature? Corporate Power and the Final Frontier in the Commodification of Life; ETC Group: Ottawa, CA, USA, 2008. Sustainability 2009, 1 1284
15. Ware, C. Information Visualization: Perception for Design, 2nd Ed.; Morgan Kaufmann: San Francisco, CA, USA, 2004.
16. Howard, P.H. Visualizing food system concentration and consolidation. Southern Rural Sociology 2009, 24, 87-110.
17. Kautsky, K. The Agrarian Question. Zwan: Winchester, MA, USA, 1988; Vol. 1-2.
18. Mann, S.A.; Dickinson, J.M. Obstacles to the development of a capitalist agriculture. J. Peasant Stud. 1978, 5, 466-481.
19. Goodman, D.; Sorj, B.; Wilkinson, J. From Farming to Biotechnology: A Theory of Agro-Industrial Development. Basil Blackwell: New York, NY, USA, 1987.
20. Heilbroner, R.L. The Nature and Logic of Capitalism. W.W. Norton & Co.: New York, NY, USA, 1985.
21. Lewontin, R.C.; Berlan, J.P. Technology, research and the penetration of capital: the case of U.S. agriculture. Mon. Rev. 1986, 38, 21-34.
22. Berlan, J.P.; Lewontin, R.C. The political economy of hybrid corn. Mon. Rev. 1986, 38, 35-47.
23. Shinkle, P. Farmer who lied in dispute with Monsanto will go to prison. St. Louis Post-Dispatch, 7 May 2003, p. B1.
24. Shand, H. New enclosures: why civil society and governments need to look beyond life patenting. Centennial Rev. 2003, 3, 187-204.
25. Eaton, D.; Louwaars, N. Intellectual Property Rights in the International Seed Sector and Options for Resource-Poor Farmers; Report 09-019; LEI, Wageningen UR: Hague, The Netherlands, 2009.
26. Cochrane, W.W. Farm Prices: Myth and Reality; University of Minnesota Press: Minneapolis, MN, USA, 1958.
27. Cochrane, W.W. The Development of American Agriculture: A Historical Analysis; University of Minnesota Press: Minneapolis, MN, USA, 1993.
28. Schurman, R.; Munro, W. Targeting capital: a cultural economy approach to understanding the efficacy of two anti-genetic engineering movements. Am. J. Sociol. 2009, 115, 155-202.
29. Murray, D.L. Cultivating Crisis: The Human Cost of Pesticides in Latin America; University of Texas Press: Austin, TX, USA, 1994.
30. Clark, B.; York, R. Rifts and shifts: getting to the root of environmental crises. Mon. Rev. 2008, 60, 13-24.
31. Drinkwater, L.; Snapp, S. Understanding and managing the rhizosphere in agroecosystems. In The Rhizosphere: An Ecological Perspective; Cardon, Z.G., Whitbeck, J.L., Eds.; Elsevier: Burlington, MA, USA, 2007.
32. Jussaume, R.A.; Glenna, L. Considering structural, individual and social network explanations for ecologically sustainable agriculture: an example drawn from Washington State wheat growers. Sustainability 2009, 1, 120-132.
33. Weis, T. The Global Food Economy: The Battle for the Future of Farming; Zed Books: New York, NY, USA, 2007.
34. Hannaford, S.G. Market Domination! The Impact of Industry Consolidation on Competition, Innovation, and Consumer Choice; Praeger: Westport, CT, USA, 2007. Sustainability 2009, 1 1285
35. Heffernan, W.; Hendrickson, M.; Gronski, R. Consolidation in the Food and Agriculture System; National Farmers Union: Washington, DC, USA, 1999.
36. Lieber, J.B. Rats in the Grain: The Dirty Tricks of Supermarket to the World, Archer Daniels Midland; Basic Books: New York, NY, USA, 2000. 37. Karier, T.M. Beyond Competition: The Economics of Mergers and Monopoly Power; M.E. Sharpe: Armonk, NY, USA, 1993.
38. Gordon, M.J. Monopoly power in the United States manufacturing sector, 1899 to 1994. J Post Keynesian Econ. 1998, 20, 323-335.
39. Consolidation could also be viewed as a treadmill from the perspective of firms within an industry. Publicly traded corporations are legally required to generate maximal returns for shareholders. If their competitors are engaging in mergers and acquisitions that result in increased political and economic power, which in turn translates to increased profits, firms may have little choice but to follow suit. Hendrickson, M., Wilkinson, J., Heffernan, W.; Gronski, R., Eds. The Global Food System and Nodes of Power; Oxfam America: Boston, MA, USA, 2008. 40. Sieker, B. Focus: Seed; The Context Network: West Des Moines, IA, USA, 2009.
41. Morris, M.; Singh, R.; Pal, S. India’s maize seed industry in transition: changing roles for the public and private sectors. Food Policy 1998, 23, 55-71.
42. Lesser, W. Intellectual property rights and concentration in agricultural biotechnology. AgBioForum. 1999, 1, 56-61.
43. Glenna, L.; Cahoy, D.R. Agribusiness concentration, intellectual property, and the prospects for rural economic benefits from the emerging biofuel economy. Southern Rural Sociology 2009, 24, 111-129.
44. Paul, H.; Steinbrecher, R.; Michaels, L.; Kuyek, D. Hungry Corporations: Transnational Biotech Companies Colonise the Food Chain; Zed Books: London, UK, 2004.
45. Tidwell, J. Designing Interfaces: Patterns for Effective Interaction Design; O’Reilly Media: Sebastopol, CA, USA, 2005.
46. Card, S.K.; Mackinlay, J.D.; Shneiderman, B. Readings in Information Visualization: Using Vision to Think. Morgan Kaufmann: San Francisco, CA, USA, 1999.
47. Pioneer Hi-Bred International. Seed Industry Structure; Pioneer Competitive Intelligence Group, Marketing Department: Johnston, IA, USA, 2000.
48. SeedQuest. http://www.seedquest.com (accessed 14 September 2009). 49. Moore, M. What’s up with seed? Farm Industry News, 15 February 2009; Available online: http://farmindustrynews.com/seed/0215-highpriced-acreage-driving-costs/ (accessed on 16 July 2009).
50. McFarland, D.; Bender-deMoll, S. Sonia V1.2.0 (Social Network Image Animator); Stanford University: Palo Alto, CA, USA, 2007.
51. Batagelj, V.; Mrvar, A. Analysis and visualization of large networks. In Graph Drawing Software; Jünger, M., Mutzel, P., Eds.; Springer: Berlin, Germany, 2003.
52. Kamada, T.; Kawai, S. An algorithm for drawing general undirected graphs. Inf. Process. Lett. 1989, 31, 7-15.
53. Moody, J.; McFarland, D.; Bender-DeMoll, S. Dynamic network visualization. Am. J. Sociol. 2005, 110, 1206-1241. Sustainability 2009, 1 1286
54. Omnigraffle 5.2.; The Omni Group: Seattle, WA, USA, 2009. 55. Graphviz 1.0.; Available online: http://www.graphviz.org, 2005 (accessed on 9 March 2009).
56. Horstmeier, G. Strategic bedfellows. Farm Journal, 18–19 October 1996.
57. Orelli, B. Monsanto plowed down. The Motley Fool, 11 September 2009; Available online: http://www.fool.com/investing/value/2009/09/11/monsanto-plowed-down.aspx (accessed on 16 September 2009).
58. Dillon, M. Another big horticultural seed company bought by Monsanto. Grist, 4 April 2008; Available online: http://www.grist.org/article/who-owns-your-tomato (accessed 23 March 2009).
59. Tomich, J. Seeds grow Monsanto’s business. St. Louis Post-Dispatch, 20 September 2009, p. A1.
60. Monsanto vs. U.S. Farmers; Center for Food Safety: Washington, DC, USA, 2005.
61. Is Monsanto going to develop or sell ‘Terminator’ seeds? Monsanto, 16 July 2009; Available online: http://www.monsanto.com/monsanto_today/for_the_record/monsanto_terminator_seeds.asp (accessed on 11 August 2009).
62. Dal Bó, E. Regulatory capture: a review. Oxford Rev. Econ. Pol. 2006, 22, 203-225.
63. Dyer, G. Frankenstein foods. The Globe and Mail, 20 February 1999, p. D1. 64. Dupont’s new corn seed distribution strategy: will it enable meaningful market share recovery? Reuters, 16 December 2008.
65. Tomich, J. Behind group’s anti-Monsanto campaign? Dupont. St. Louis Post-Dispatch, 7 August 2009, p. A1.
66. DuPont Unveils New Strategy To Expand Its Seed Business; DuPont: Wilmington, DE, USA, 2008; Available online: http://www2.dupont.com/Production_Agriculture/en_US/news_events/ cp_releases/2008-12-11.html (accessed on 2 May 2009).
67. Blake, A. Syngenta ties seed sales to spray. Farmers Weekly, 1 May 2003.
68. Freedom to farm—or freedom to follow suppliers’ orders? Farmers Weekly, 9 May 2003.
69. Watts, M.J. Life under contract: contract farming, agrarian restructuring, and flexible accumulation. In Living under Contract: Contract Farming and Agrarian Transformation in Sub-Saharan Africa; Little, P.D., Watts, M.J., Eds.; The University of Wisconsin Press: Madison, WI, USA, 1994.
70. Fatka, J. Dow increasing seed market share. Feedstuffs, 17 September 2007, p. 6.
71. Shand, H. Corporations grab climate genes. Foreign Policy in Focus, 13 May 2008; Available online: http://www.fpif.org/fpiftxt/5223 (accessed 10 July 2009).
72. Monsanto Transgenic Trait Dominance in U.S. Market 1996–2007; Organization for Competitive Markets: Lincoln, NE, USA, 2008.
73. Barboza, D. Questions seen on seed prices set in the 90′s. The New York Times, 6 January 2004, p. A1.
74. Olson, J. Accessing seed technologies: will your local seed supplier have the seeds you want? Farm Industry News, 1 December 1998; Available online: http://farmindustrynews.com/mag/ farming_accessing_seed_technologies/ (accessed 7 August 2009).
75. Boland, M.; Amanor-Boadu, V.; Barton, D. Land O’Lakes. Int. Food Agrib. Manage. Rev. 2004, 7, 63-75. Sustainability 2009, 1 1287
76. Overwater, T. Giant views of the industry. Germination, February 2009; Available online: http://www.seedquest.com/hosting/germination/giantviews/o/OverwaterTony/default.htm (accessed 25 June 2009).
77. USDA and Justice Department to Hold Public Workshops To Explore Competition Issues In The Agriculture Industry; USDA Release No. 0368.09; USDA: Washington, DC, USA, 2009.
78. Then, C.; Tippe, R. The Future of Seeds and Food Under the Growing Threat of Patents and Market Concentration; No Patents on Seeds Coalition: Hamburg, Germany, 2009.
79. Dillon, M. ‘And We Have the Seeds:’ Monsanto Purchases World’s Largest Vegetable Seed Company; Organic Seed Alliance: Port Townsend, WA, USA, 2005.
80. Gepts, P.; Hancock, J. The future of plant breeding. Crop Sci. 2006, 46, 1630-1634. Molecular Diversity Preservation International, Basel, Switzerland.

// <![CDATA[
//

1 reply »

  1. Svaka cast postovane kolege,ovo je jedna velika istina o HIPERNACIONALNIM KORPORACIJAMA,gde sam do skoro i bio radnik jedne od njih,a direktor najjace semenske kuce presao u sada najjacu semensko-hemijsku kucu bez vecih problema i bez ikakvog sukoba interesa a sada mi je jasno da se radi o ,,BRATSKIM FIRMAMA,,!
    OVO MALO BEDE U NASOJ MAJCI SRBIJI TREBA DA SE SACUVA,TE ZATO SEJMO NASE A BOJKOTUJMO STRANO!!!!
    PUNO POZDRAVA VAS KOLEGA AGRONOM.

    Свиђа ми се