Други пишу

Дарко Младић: Тадић по одласку мог оца у Хаг назива ратним злочинцем и шта онда очекујемо од судија у Хагу


На обезбеђење Брамерца, док борави у Србији, потроши се више од суме која би била потребна за одбрану било кога од наших људи пред Трибуналом у Хагу

23.11.2012. восток.рс

Дарко Младић, син команданта Војске Републике Српске генерал-пуковника Војске Републике Српске Ратка Младића каже да вјерује да би његов отац могао да буде ослобођен. Али то ће то бити немогуће без подршке државе, барем упола онолике колику су имали Готовина и Маркач од Хрватске.

ДМ: Ако мој отац буде осуђен, сви ћемо претрпјети велику штету. Надам се да ће државни врх Србије коначно увидјети да досадашња стратегија у сарадњи са Хашким трибуналом није била добра, што говоре и ове најновије пресуде у Хагу. Онда би неко требало да се замисли и запита да ли је потребно нешто мењати, док још има времена.

Јесте ли покушали то да им објасните, мислим на државни врх?

ДМ: Јесам, али нико није желио ни да ме саслуша. Тражио сам да ме приме, али они, изгледа, немају времена за мене.

Кога сте тачно звали?

ДМ: Са свима које сам знао покушао сам и да контактирам. Тражио сам пријем и код предедника и код премијера, преко њихових представника, али ми се после тога нико није јавио.

Хрватска је, чули смо ових дана и званичну цифру, са 35 милиона евра помогла одбрану Готовине и Маркача? Колику сте ви помоћ добили од Србије?

ДМ: Никакву. Све Србе који су тамо оптужени, оптужиле су, суде им и њихову одбрану финансирају УН, па ви сад извуците логику?! Овдје је горе него у оној народној, јер те кадија и тужи и суди и брани. Не желим сад да кажем да људи који бране мога оца не раде добро свој посао, јер ја имам поерење у њих као адвокате и људе. Али то једноставно није довољно. Три адвоката и пратеће особље с једне стране, а са друге стране 22 тужиоца, богзна колико истражитеља и огроман материјални ресурс. А на страну то што, када Брамерц дође у Србију, њега приме као да је малтене председник или премијер неке земље, а нико од српских званичника никад није примио адвоката Бранка Лукића који у Хагу брани мог оца и који је, макар правно гледано, у истом рангу као и Серж Брамерц. На обезбеђење Брамерца, док борави у Србији, потроши се више од суме која би била потребна за одбрану било кога од наших људи пред Трибуналом у Хагу. То се зове неравноправност!

Како коментаришете честитку Веселина Шљиванчанина упућену хрватским генералима у тренутку њиховог ослобађања из притвора у Схевенингену?

ДМ: Схватио сам то на тај начин да се Шљиванчанин понио као човек који осећа и осећао је недостатак подршке своје државе, а да му је драго када види да та подршка на другом месту не мањка. Било би нормално да је сваки човек невин док се не докаже супротно, а ми имамо ситуацију у Србији гдје је Борис Тадић на испраћају мог оца у Хаг њега назвао ратним злочинцем. Шта онда очекујемо од судија у Хагу ако га је предсједник државе већ осудио. Што је, између осталог, и кривично дело, и за шта смо могли да га тужимо, али смо у том тренутку имали важнија посла.

Да ли ћете тражити од нових власти у Србији, као и власти у РС, да вам помогну у одбрани више него што је то био случај досад?

ДМ: Ја бих волио и радовао се када би Србија и Република Српска заједно радиле на том питању и преузеле одговорност када је у питању одбрана Ратка Младића. Биће касно када РС прогласе геноцидном творевином, а Србе геноцидним народом.

Помињање РС као геноцидне творевине, барем по ономе што виђамо у медијима, много боли премијера Милорада Додика. Јесте ли с њим разговарали на ову тему?

ДМ
: Једном смо се састали, али ништа конкретно није урађено.

Надате ли се да би Трибунал у Хагу, руководећи се ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу, могао да ослободи и вашег оца?

ДМ: Сматрам да мој отац не би требало уопште да буде у Хагу, а да заиста постоји међународна правда, он би требало да дане своје старости проводи овде у Београду, уз своју породицу, са све заслугама које треба да добије као човек који се несебично борио и жртвовао за своју земљу.

Питао сам вас да ли се надате…

ДМ: Наравно да се надам. Никада није све изгубљено. Ако је Хрватска успела у томе да убеди тај суд да није било злочиначког подухвата и да је 250.000 људи побегло из њихове земље из чиста мира, без разлога и притиска, не видим зашто ми не бисмо макар покушали да покажемо и докажемо стварну истину, а не да прихватамо пропаганду наших ратних непријатеља. Србија ће као своју последњу прилику да искористи јавну говорницу по том питању управо у случају који се води против мог оца. Вук Јеремић је заказао расправу о Трибуналу пред Генералном скупштином УН и то је још једна од прилика да Србија покрене нека питања, као што је, на пример: Да ли је оснивање тог суда законито или не према правилима која прописују управо Уједињене нације?

Командна одговорност, која ће бити кључни аргумент тужилаштва против Вашег оца, у случају хрватских генерала није узета у обзир…

ДМ: Ја нисам правник ни адвокат, али сам последњих дана слушао многе паметне адвокате – сви они питани о ослобађајућој пресуди имају исти закључак: невероватно је, али могуће да на основу истих чињеница два судска већа донесу тако различите закључке, да једно осуди на високу казну, а друго ослободи. Видећемо како ће те исте ствари растумачити у случају мог оца.

Јесте ли се чули са оцем посљедњих дана, како он коментарише ослобађање хрватских генерала?

ДМ: Чујемо се скоро сваки дан, али не могу и немам право да износим у јавност оно што он говори.

Какво је сада његово здравствено стање, да ли може да прати суђење?

ДМ: Мислим да су сви који су гледали сцене његовог хапшења могли да виде да је то стање далеко од способног за суђење. Сада је то, ипак, нешто боље. Опште је познато да је имао три мождана удара и да се налази на ивици смрти сваки пут када му скочи притисак.

Да ли за ту чињеницу знају и судије Хашког трибунала?

ДМ: Надам се да знају. Он се већ једном у току суђења онесвијестио.

 

//

//