ДЕШАВА СЕ...

Марко Јакшић: НЕ ПРИХВАТАМО ГРАНИЦУ СА СРБИЈОМ


НЕ ПРИХВАТАМО ГРАНИЦУ СА СРБИЈОМ

22. новембар 2012. сајт ДСС

Да ли је примена Споразума о административним прелазима стављање границе између уже Србије и Косова, те да ли Ахтисари плус значи и губитак наше тапије на јужну српску покрајину?

Посланици са КиМ морају да дигну свој глас против успостављања царине између Србије и њене јужне покрајине, и то на исти начин на који су то урадили у претходном сазиву посланици ДС. Говорим о људима који су родом или су везани за Космет, и којима та чињеница игра више од политичких пропорција и става странке којој припадају. Јер свако од нас се сада налази пред избором: или да послуша своју патриотску свест и определи се за Отаџбину, или да му избор буде политички апарат, који је у то смо се уверили, ипак, пролазан.

У више наврата истакли сте да својим пристанком на спровођење Споразума о интегрисаном управљању административним прелазима, Србија под притиском ЕУ поставља границу на својој територији, и фактички признаје независност Космета. Колико су те тврдње оправдане, будући да је влада истакла да између ЕУ и Космета бира Космет?
Тачно је да је председник у Атини рекао да је пут Србије ка ЕУ утабан, и да ће једино „не“ бити оно везано за Косово. Али ја кажем, када постави границе и одрекне се наше тапије на Косово, председник не мора више ни да помиње Косово. Морам да вас подсетим да је у ноћи избора Косовска Митровица славила победу Томислава Николића, човека који је у предизборној кампањи обећао да ће уколико буде морао да бира између Космета и ЕУ – његов избор бити Космет. И не заборавимо Томислав је обећао да ће управо он водити даље преговоре, као и да ће случај Косова вратити под окриље УН. Нажалост, ништа од тога није се десило. Напротив, сада се, противно обећањима, спроводе споразуми Борка Стефановића, за које сам Борко тврди да нису обавезујући. Да се иоле држи принципа транспарентности, председник би требало да изађе пред грађане и отворено каже да сада присуствујемо спровођењу Ахтисаријевог плана. А то колика средства Србија даје Косову, колико српским општинама, болницама и школама, о чему се наглашено прича, морам да кажем да је то већ садржано у овом плану и да није никаква новина на којој се може базирати политика владе према јужној српској покрајини. Не заборавимо да је још Краљевина Југославија финансирала све школе у Македонији, на Косову и у Рашкој, односно Старој Србији. Али, то је била турска држава.

Нови шеф преговарачког тима је рекао да ће Срби са Космета убрзо да се увере у добре стране спровођења споразума. Назирете ли које би то добре стране могле да буду?
Једна од предности успостављања границе је ваљда део од прихода који је намењен буџетима општина са севера Космета. Али такви приходи Србима нису потребни. Ми не желимо да живимо у границама независног Косова. Ми не желимо да дамо пристанак на Ахтисари плус који подразумева аутономију за север у оквиру независног Косова. Новац који би ишао општинама је крвави новац, зарађен на трговини органима побијених Срба. О бољем животу Срба у држави која је стварана на трговини људским органима сувишно је говорити. Једини разуман потез био би рушење и дискредитација свих потписаних споразума. Ако председник Србије каже да је домаћин, ја желим у то да верујем. Али домаћин не продаје своју најбољу њиву. Он шири, а не смањује своје поседе. Отуда сматрам да одговорност није ни на Дачићу који је у фокусу нетрпељивости грађана, ни на Вучићу, већ управо на председнику Србије који је остао дужан да својим грађанима објасни зашто Србија трчи у сусрет спровођењу Ахтисаријевог плана, пре него ли добијем мишљење Уставног суда. Ако је посреди претња санкцијама од стране ЕУ или, пак, нова „Олуја“ и протеривање Срба са Космета, председник би требало да изађе пред грађане и упита их за мишљење. Уместо тога он се обраћа Српској академији наука и можда најбоље мишљење добија од Матије Бећковића:„По савет се долази на почетку, а не на крају свршеног посла“.

Речено је да ће представници Србије у радној групи за имплементацију споразума инсистирати на извршној улози ЕУЛЕКС-а. Да ли та чињеница говори у прилог тези да није реч о успостављању границе?
Да ли је ЕУЛЕКС извршан или није, да ли је реч о стандардној царини или монтажним објектима, мислим да није битно. Једино вредно пажње јесте да ли ће на Мердаре и Јариње бити доведени албански цариници и полицајци или неће, те уколико буду да ли је то флагрантно кршење резолуције коју је Скупштина Србије донела прошле године и ко ће сносити одговорност за то. Иако је било речи да ће Србија вратити питање Косова под окриље Савета безбедности, нова влада то није учинила. Она је наставила тамо где је претходна стала. Несумњиво да је реч о политици континуитета с непромењеном реториком. Председник је Србима са Космета обећао транспарентну политику и поништавање свих потписаних споразума између Београда и Приштине.

Како оцењујете састанке Дачић-Тачи и вербални рат који се одвија преко штампе?
То је пуки маркетинг. Док Дачић и Тачи из шанчева сопствених медија обасипају паљбу један на другог, следећи сусрет је заказан, и нисам приметио да се и један од њих двојице осетио довољно увређеним да одбије даљу сарадњу. Тај виртуелни рат речима није ништа друго него димна завеса која би требало да послужи скретању пажње јавности са главног догађаја – успостављања границе. Па, иако им то пође за руком, лоша је то работа. Ако се Власи не досете до 10. децембра шта нам власти раде, остаће забележено у историји да је председник Николић на Стогодишњицу ослобођења Косова, први председник који је на Мердарима куда је некада хрлила српска војска упомоћ својој браћи, поставио границу и одрекао се дела своје територије. Исто тако сматрам да се Дачић састаје са Тачијем на савет председника. Јер ко би у другачијим околностима натерао онаквог „националисту“ да на дивану са Тачијем пије рујно вино и плете договоре о изградњи аутопута Ниш – Приштина.

Једини начин да се народ изјасни јесте референдум. Иако најављен од њега се одустало. Зашто?
Једна од четири тачке договора ДСС-а и СНС-а била је организовање референдума на којем би се грађани Србије изјаснили да ли су за ЕУ или Косово. Данас се идеја о референдуму распршила као балон од сапунице. У околностима када се Ахтисаријев план спроводи у дело, референдуму и нема места. Исто тако четврта тачка договора је чување Устава државе Србије. Упркос томе недавно је најављена могућност мењања Устава, због наводног обрачуна са корупцијом, као да им важећи закон и Устав не дају довољно могућности да се на прави начин боре против криминала.

Какав ће бити одговор Срба са севера после имплементације Споразума о административним прелазима?
Три месеца председници општина са севера Косова покушавају да закажу пријем код председника, у нади да ће иако му се, како каже, срце цепа, да нас погледа у очи и каже које су то обавезе које Србија мора да испуни. Али он то исто мора да каже и својим гласачима, од којих, по истраживању, 88 одсто њих између Космета и ЕУ бира Косово. Што се стратегије после 10. децембра тиче, Срби ће одржати састанак четири одбора севера Космета и направити предлог мера како би мирним отпором на барикадама и границама показали да не желе да узму туђе личне карте и држављанство. Позваћемо и мислеће Србе из Србије да нам се придруже с друге стране границе, и да тако на саборан начин покажемо да је Србија старија од сваке власти и да није шака пиринча коју свака врана може да позоба.

Један од организатора барикада на мосту код Рудара недавно је ухапшен. Не мислите ли да је то најава да ће свако следеће окупљање имати исти епилог?
Понижење је да српска Жандармерија са фантомкама долази у Косовску Митровицу и у кругу болнице хапси момка који је организовао протест на мосту Рударе. Циљ хапшења јесте био да се ослаби отпор Срба. Исту функцију имало је и хапшење Звонка Веселиновића. Но, упркос овим тихим претњама, Срби са севера спремиће свој одговор на пилот пројекат који ће заживети 10. децембра.

Какву поруку би после ослобађања хрватских генерала имала евентуално ослобађајућа пресуда хашког суда Рамушу Харадинају?
Док ће ослобађање Рамуша Харадинаја које већ сада најављује косовска штампа бити прослављено, у то не сумњам, на достојанствен начин, Србија ће причати да ЕУ нема алтернативу. Чињеница је да је изостао адекватан одговор Србије на пресуде Хашког суда, и само могу да констатујем да садашња власт има обавезе према ЕУ. У противном Србија је морала да, после срамних пресуда, преусмери курс своје спољне политике.

Мислите на окретање ка Русији?
Став јужне српске покрајине истоветан је са оним Руске Федерације која предлаже замрзнути статус КиМ. Но, како власт жури у сусрет жељама и притисцима Запада, ова солуција је одбачена с објашњењем да би проблем требало решавати одмах. Ту би ваљда требало и тражити разлог прилично хладних односа које Србија има са Русијом. После увођења санкција Белорусији које су сада продужене до октобра 2013, затим Сирији и Ирану који су руски савезници, плашим се да је Србија окренула леђа Истоку и да ће на крају пута схватити да је једини геостратешки битан комад земље предала, и да као таква више није интересантна Европи.

Разговарала Наташа Јовановић

//