ДЕШАВА СЕ...

Маргетић: Хрватска сакрила „топничке дневнике“


БЕОГРАД – Новинар и публициста из Загреба Домагој Маргетић изјавио је да је Хрватска, у време када је премијер био Иво Санадер а председник Стјепан Месић, сакрила од Хашког суда „топничке дневнике” везане и за деловање хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача.

24.11.2012. Политика, Танјуг

Домагој Маргртић (Фото мондо.рс)

Маргетић је, у синоћној емисији „Да, можда не” на РТС-у о ослобађајућој пресуди у Хагу Готовини и Маркачу за злочине над српским цивилима у „Олуји”, рекао да је тада на власти био ХДЗ и да су Месић и Санадер „смишљено тврдили су да у архивама министарства одбране Хрватске нема тих докумената”.

Он је навео да је „то била лаж”, додавши да је разговарао са сведоком који је Хашком трибуналу доставио шездесетак страница свог сведочења у коме се види ко је и на који начин однео „топничке дневнике”.

Маргетић је, на желелићи да открије име сведока због безбедности, казао и да се у том сведочењу види „по чијем налогу” је то урађено. „У том сведочењу су били и врло детаљни подаци о скривању Готовине, односно да су га скривале хрватске обавештајне службе и до ког датума се скривао у самој Хрватској уз знање Санадера и Месића”, рекао је Маргетић.

Он је објаснио да „топнички дневници” садрже податке „о коришћењу материјалног техничких средстава, колико граната је и где пало, у који рејон, колико је који заповедник дужио и колико вратио средстава…”, на основу чега се може сагледати војна операција.

Маргетић је казао да је „жалосно за ту пресуду и уопште за процесуирање за ратне злочине на овим просторима што су жртве увек проблем и политиччке трговине”, додавши да је „то случај и са предметом Мркоњић Град”, односно злочином над српским цивилима.

Он је у емисији показао „папир” за који је рекао да га је добио у институцијама Републике Српске оптуживши при том председника РС Милорада Додика да је забранио да се тај случај процесуира због његових „калкулација” са садашњим министром одбране Хрватске Антом Котромановићем.

„Додик је наредио да се предмет Мрконкић Град скрива и не процесуира ради његових одређених политичких калкулација са Котромановићем”, рекао је Маргетић заложивши се за процесуирања „без политичких калкулација” свих који су починили ратне злочине у региону током деведесетих година прошлог века.

У истој емисији је гостовао и председник „Веритаса” Саво Штрбац који је подсетио да су „топнички дневници” можда једина могућност, у складу са правилима Хашког суда, за обнављање процеса Готовини и Маркачу.

Бивши официр ЈНА Веселин Шљиванчанин, који је у Хагу осуђен на десет година затвора, у истој емисији је рекао да се не каје за оно што је урадио и да своју пресуду не осећа као праведну.

Он је казао да је са хрватским генералима добро сарађивао док су били у Хагу и да им је због тога честитао ослобађајућу пресуду, а навео је и да би поново отишао у Вуковар, иако је Хрватска за њим расписала потерницу.

Шљиванчанин је рекао да ту честитку није упутио због тога да би од хрватских генерала направио хероје, већ због односа са њима док је био у притвору, као и чињенице да су успели да победе тај суд који, како је казао, свима мисли лоше, а посебно лоше мисли о њему и његовој држави.

———————————————-

Мишетић: Србија не може расписати потерницу за Готовином

ЗАГРЕБ – Лука Мишетић, адвокат хрватског генерала Анте Готовине који је прошлог петка ослобођен оптужбе за ратне злочине у Олуји, оценио је није потребно коментарисати оптужбе које стижу из Србије и Републике Српске јер истрагама о ратним злочинима – како тврди – „манипулишу у политичке сврхе”.

„Србија не може расписати потерницу за генералом Готовином у случају да против њега подигне оптужницу јер је Интерпол променио правила управо због случајева Тихомира Пурде и Ејупа Ганић. Земља која жели подићи оптужницу за злочин који се догодио у другој земљи не може то направити без сагласности земље у којој се злочин догодио”, изјавио је Мишетић за тпортал.хр.

Док незадовољство Срба због ослобађања Готовине и Младена Маркача због ратних злочина у Олуји не јењава, нове оптужбе стижу због масакра 181 особе у Мркоњић Граду у БиХ.

Након Олује Хрватска војска је удружена с Армијом БиХ у операцији Маестрал и Јужни потез заузимала српске градове.

Тужилаштво БиХ годинама тврди да се води истрагу против већег броја осумњичених, али оптужнице још увек нема.

У медијима у региону помиње се пример генерала Дамира Крстичевића, команданта Четврте гардијске бригаде која је заједно са Седмом гардијском бригадом, којом је командовао Иван Кораде и снагама Хрватског већа одбране 10. октобра 1995. у акцији Јужни потез заузела Мркоњић Град, а у жестоким борбама погинуо је заменик командира Четврте бригаде Андрија Матијаш Паук. Акцију је координирао с издвојеног места у Шипову генерал Анте Готовина.

За тај злочин у Мркоњић Граду још увек нико није одговарао. Локална власт упорно тражи процесуирање злочина и кривњу сваљује на људе који су водили операцију Јужни потез од 8. до 15. октобра 1995. године: Анту Готовину, Рахима Адемија и Љубу Ћесића Ројса, Дамира Крстичевића, Миљенка Филиповића, Љубу Ћесића Ројса, Станка Сопту, Златана Мију Јелића и Жељка Гласновића.

Након што је именован на функцију министра одбране, из Мркоњић града су као кривца прозивали и Анту Котромановића.

Танјуг

//

//