Љиљана Јовановић

Највећа хемијска катастрофа у историји Финске или Научите из туђих грешака!


Много је оних који данас, да би остварили што већи профит, уопште не показују ни зрнце одговорности за природу и човека. Природа увек реагује и на неки начин се освети за то и њему, али и недужним људима којима то уме итекако да уништи живот… Има таквих примера у свету заиста много, што је забрињавајуће за опстанак човека на планети, наша редакција је одабрала баш овај који се догодио у Финској.

27.11.2012. ФБР уредник Биљана Диковић, ФБР превод Љиљана Јовановић

Finland’s biggest chemical catastrophe in history

На страници финског „Greenpeace“-а је текст Брајана Фицџералда који остаје као сведочанство свим становницима ове дивне планете Земље о немару и систематском уништавању природе, о катастрофи која је снашла једну малу област око рудника „Talvivaara“.

Фински “Greenpeace” сведочи о катастрофи према узорцима токсичних материја које су почеле да истичу у недељу на северу земље у руднику Talvivaara у власништву истоимене компаније. Вода која истиче садржи високу концентрацију никла и уранијума, као и тешке метале. Брзина истицања отпадне воде је од 5.000 до 6.000 м³/час. Верује се да је до хаварије дошло у недељу када је базен за отпадну воду напукао.

Пријатељ Greenpeace-а из Финске најбоље је описао очекивања и садашње стање око тог рудника. Он каже да је у почетку „Talvivaara“ рудник био као остварен сан. Нови почетак. Извор запошљавања и новца од пореза за Северну Финску. То је изазвало велико узбуђење, када је рудник отворен у Kainu-у неких 550 километара од Хелсинкија.
Pekka Perä, бивши радник Финске рударске компаније „Outokumpu“ купио је локацију од свог бившег послодавца по цени од 1 €. То место је сматрано непрофитним али је господин Perä сматрао да би ово могло да буде пример “рударске ренесансе”. Он је тврдио да има сасвим нову методу рада која би му омогућила да екстрахује и врло мале концентрације метала.
Сан није трајао дуго, а буђење је било врло грубо.
Рудник је почео са радом у октобру 2008-е, а први проблеми су се појавили следећег лета. Власници туристичких објеката који су били око рудника жалили су се да је око рудника смрдело на покварена јаја, “мућкове” што је терало туристе.

Док се компанија борила са одвратним мирисом, наступили су већи проблеми. Базен за отпадну воду је почео да цури још 2008. године. Следеће цурење је примећено 2010. године. Језера око рудника су постала слана. Мерењем у језерима је утврђено да је концентрација кадмијума и никла много изнад званично дозвољених концентрација.
Марта 2012. (ове године) радник је заборавио да узме заштитну маску и угушио се због удисања водоник-сулфида, узрока оног “смрдљивог мириса” мућкова.

Сви су за ово знали, али ипак Надзорни орган за економски развој, саобраћај и животну средину у Kainu-у није урадио ништа по том питању, ништа да натера неодговорну компанију да реагује. Сада се правдају да нису могли, нису имали средстава ни знања да то ураде.

На крају, у недељу ствар је потпуно измакла контроли. Сав отпадни материјал из резервоара се излио. Огромне количине отпадне воде су се излиле из базена, носећи у себи тешке метале, опасне хемикалије и уранијум. Дно ових базена је пукло и вода је потекла у хиљадама кубних метара на сат. Ето сада се сан претворио у ноћну мору.

Photo by greenpeace.org

Активисти “Greenpeace” су узели узорке отпадне воде, то су такође урадили и Финска служба за нуклеарну безбедност и Фински институт за заштиту животне средине (Finnish Nuclear Safety Authority”  and the “ Finnish Environment Institute”).

„Нико још није објавио колико је лоше, а сви знамо да је много лоше... Загађене воде су отпловиле километрима низводно. Оближњи потоци и језера су загађена никлом.
Прелепа језера и реке и потоци, чиста питка вода, су највредније богатство које Финци имају. Не верујете ваљда да бисмо дозволили некоме да их затрује.
Али то се десило. Људи низводно се осећају потпуно беспомоћно, плаше се за своју пијаћу воду.
Сада нама преостаје да затвормо рудник, а од Финских власти очекујемо да  нам кажу како нам гарантују да се ово неће поново десити.“

Са потрала “Greenpeace”-а поручили су читаоцима ове приче да извуку поуку из овог догађаја: будите веома опрезни када неко тврди да ће направити велики профит и да ћете имати велику зараду од искоришћавања природе. Будите спремни за борбу. Будите сигурни да ли ваше власти испуњавају њихову стварну дужност и штите нашу будућност. Обично су то тешке борбе али су неопходне. Тако ћете избећи ноћне море које сада трпимо ми у Talvivaara.