Други пишу

Тимур Блохин: И Харадинај на слободи. „Црни новембар“ светског правосуђа


Новембар 2012. године ће ући у историју као црни месец за светско правосуђе. Након хрватских генерала Готовине и Маркача, на слободу ће изаћи и косовски терориста Рамуш Харадинај, који је без устезања у својој књизи писао да је са својим „сарадницима сваки дан убијао српске полицајце.“

29.11.2012. Глас Русије

Међународни трибунал за бившу Југославију је на обновљеном процесу ослободио оптужби бившег премијера и једног од бивших команданата Ослободилачке војске Косова, као и његове сараднике, саучеснике. Тужилаштво трибунала је тражило 20 година казну за одговорност коју они сносе за убиства, мучења и злостављање, као и кршења закона и обичаја ратовања у импровизованом логору Јабланица током сукоба на Косову крајем 90-тих. Ипак, судије су закључиле, да нема доказа да је Харадинај заиста починио ове злочине.

Све је било јасно још дан раније, када су у Хагу са индигнацијом оповргли изјаве српског тужиоца за ратне злочине о неспособности Трибунала да заштити сведоке. Резултат ове неспособности је смрт 19 особа, који су могли сведочити против Харадинаја. Тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић је изјавио да су Харадинајеви људи користили типичне мафијашке методе: прво су претили, потом покушавали да потплате, потом застрашивали и на крају – убијали.

Такође треба поменути да српски истражни органи имају „списак питања“ за Харадинаја, који је дупло дужи од списка који је припремио Хаг. У том списку се помиње и „тероризам“. И чини се, нема смисла подсећати на силовање Ромкиње која је требало да се уда тог дана, а које је извршио Харадинај 1999. године, као ни то да су његови саучесници одсекли главу двонедељној беби. Према подацима српског тужилаштва, Харадинај је одговоран за убиство 56 особа, 1998. године у селу поред косовских градова Дечани и Ђаковица, које су под његовом камандом починили чланови ОВК.

Сада је све то неважно. Разлози за ослобађање Харадинаја су довољно очигледни: покровитељство и заштита од стране међународних правника и државника. Један од њих је Сорен Јесен-Петерсен, који је, док је био на челу УМНИК-а, изјавио како је Харадинај „гаранција мира и безбедности“ у региону. Своју су улогу одиграли, свакако, и милиони који су инвестирани у одбрану Харадинаја, којом се бавила адвокатска канцеларија, где „игром случаја“ ради супруга бившег британског премијера Тонија Блера. Сам Блер је иначе био један од главних заговорника „оружаног“ решења косовског конфликта током 90-тих. Али, на крају крајева, Харадинај је био поуздан партнер: западни медији су писали да је управо он са земље помагао НАТО-у да коордише ваздушне нападе током бомбардовања Југославије 1999. године.

Све је дошло на своје. Приштина ликује и спрема се да дочека свог хероја. Упоредо са ослобађајућом пресудом Харадинају, Србија је осуђена као једина страна одговорна за дешавања на Косову крајем 90-тих. Наводимо мишљење председника северне Косовске општине Косовска Митровица, Крстимира Пантића:

Нажалост, пресуда Хашког трибунала доказује да међународна заједница не жели да Срби и Албанци живе заједно, не жели да Косово и Метохија буде мултиетничка средина, већ се труди да Албанцима створи још једну државу на Балкану, односно чини све да се оствари вишевековни сан Албанаца о стварању Велике Албаније

Даље ћемо чути лидера општине Штрпце са југа Косова, Звонка Михајловића:

Ако се узме у обзир да њега по повратку из Хага чека место премијера, на тај начин ће се послати јасна порука Србима да им више нема места на Косову и Метохији, ако такав човек врши власт. Исто тако битно је и да ће Ратко Младић и Радован Караџић сигурно бити осуђени на теже затворске казне.

Осим сасвим могућих претњи по безбедност српског живља на Косову, на пример, нови таласи погрома „од радости“ или још озбиљнијег притиска на Србе који су решили да ризикују и врате се на своја стара огњишта, ослобађање Харадинаја може да има и политичке последице. Јер, ова ће пресуда озбиљно ојачати „имиџ“ Косова као државе која се и појавила као резултат свете ослободилачке битке против „великосрпских“ настојања. Ово може тренутне преговоре Београда и Приштине довести у ћорсокак или их пак обесмислити.