АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА

АНАТОМИЈА ЗЛОЧИНА: „ЦРНИ ОРЛОВИ“ (ПОНОВО) ЛЕТЕ НАД БАЛКАНОМ


АНАТОМИЈА ЗЛОЧИНА: „ЦРНИ ОРЛОВИ“ (ПОНОВО) ЛЕТЕ НАД БАЛКАНОМ

Марина РАГУШ | 30.11.2012 | 00:20
Фонд Стратешке Културе

Рамуш Харадинај, Идриз Балај и Лахи Брахимај ослобођени су пресудом Претресног већа председавајућег судије Баконе Молотоа из Јужне Африке. Двадесетдеветог новембра 2012. године, Трибунал у Хагу је пресудом у „случају Харадинај“ потврдио (још једном) своју праву природу, а то је да је ова институција УДАРНА ПЕСНИЦА новог светског поретка!

Ништа ново!

Да ли је оваква пресуда онда, уопште, изненађење?

Наравно да није! Осмишљен да казни непослушне на путу освајања неолибералних олигарха, Трибунал са својом судском праксом спада у ред најсрамнијих институција које су кроз историју цивилизација какве (пре)познајемо својим делима исписале странице бешчашћа хронике догађаја! О томе су, кроз проток времена, ретки храбри и професионалној етици верни, говорили и писали-јер то су једино и могли. Већина, уосталом како то увек и бива, била је на страни „победника“. То је у крајњем збиру за Србију значило цементирање статуса поражене државе и народа у ратовима који су јој наметнули велики мајстори светских кухиња. Србија је, тако, пресудама у Хагу, за које се тврди да гарантују „личну одговорност“ у ствари платила ненаплаћени цех из Другог светског рата. Кроз притворске јединице Трибунала прошао је целокупан српски државни, војни и полицијски врх како би „правно“ силе које су починиле злочине против мира (на првом месту) оправдале бестијални пир на увек турбулентном Балкану.

И то је јасно!

Оно што је још помало магловито јесте, какав су сценарио те исте силе намениле у блиској будућности региону Балкана. Уколико, бисмо били доследни дрском претпостављању онда пресуде хрватским генералима Готовини и Маркачу и јуче Харадинају најављују ни мало лепу и светлу будућност за овај део света. Али да оставимо претпостављање за тренутак по страни. Ваљало би подсетити на неколико, за нас, важних момената из случаја Харадинај који ће сасвим сигурно бити предметом анализа злоупотребе правде у корист политике. У другој првостепеној пресуди Харадинај је, са саучесницима ослобођен због (у ствари) недостатка доказа! На терет им је тужилаштво ставило злостављање и мучење 16 заробљеника у ОВК логору у Јабланици, као и „убиство најмање осморице заробљених, од којих су двојица били Срби, а остали Роми и Албанци…“i Образлажући пресуду, председавајући судија Молото рекао је да „не постоје веродостојни докази да је Рамуш Харадинај знао за злочине у Јабланици“ па тако није могао ни да их подстиче или наређује.ii Дакле, поновљена прича као и када је Харадинај први пут дошао у Хаг.

Да подсетимо: четвртог марта 2005. године судија Бономи потврдио је оптужницу против Рамуша Харадинаја, Идриза Балаја и Лахија Брахимаја. Тридесетседам тачака оптужнице теретило их је за „ удружени злочиначки подухват у којем су оптужени учествовали (и који је) настао у априлу 1998. или пре тог месеца, а имао је за циљ да Ослободилачка војска Косова (ОВК) успостави потпуну контролу над својом оперативном зоном Дукађин, путем напада на тамошње цивилно становништво и њиховог прогањања; то јест, путем противправног уклањања српских цивила с тог подручја и насилног сузбијања сваког стварног или претпостављеног вида сарадње тамошњих албанских или ромских цивила са Србима. Њихов злочиначки циљ укључивао је застрашивање, отмице, затварање, премлаћивање, мучење и убијање циљног цивилног становништва…“iii Трећег априла 2008. године Трибунал доноси ослобађајућу пресуду. Према оцени Претресног већа, које је ослободило Харадинаја и Баљаја док је Брахимаја осудило за злочине у Јабланици на шест година затвора, стечен је „снажан утисак да се суђење одвијало у атмосфери у којој се сведоци нису осећали безбедно“ и да су „тешкоће везане за прибављање доказа представљале значајну карактеристику овог суђења“. iv Жалбено веће Трибунала је две године касније наложило поновно суђење по знатно скраћеној оптужници, „због тога што на првом процесу нису била саслушана двојица сведока која су одбила да дају исказ, а које је тужилаштво сматрало кључним. Поновљено суђење Харадинају и саоптуженима почело је у августу 2011, а последњи сведок оптужбе саслушан је у априлу ове године у потпуној тајности.

Тужиоци су тог заштићеног сведока, под псеудонимом ПW-80, заједно са Шефћетом Кабашијем, сматрали кључним. Њихово одбијање да сведоче на првом суђењу Харадинају 2007. било је основни разлог за понављање процеса. Кабаши је, међутим, поново одбио да сведочи на почетку новог суђења у августу прошле године. И Кабаши и ПW-80 бивши су припадници ОВК који су у време обухваћено оптужницом били у логору Јабланица. Једини сведок оптужбе који је тврдио да је био очевидац злостављања и убиства заробљеника у присуству Харадинаја и саоптужених, у судници је више пута мењао исказ, противречно описујући догађај.“v Током поновљеног претреса, тужилаштво је извело дванаест сведока, увело 44 изјава-док ниједан од оптужених није изводио своју одбрану сматрајући, према речима Харадинајевог браниоца, да „ нису имали од чега да се бране!vi Дакле, оба претреса у случају Харадинај обележио је стари добри рецепт за „ухваћене на делу“ – Нема доказа, нема ни кривице! За миљеника Вашингтона, који је на терену обезбедио све што је Уједињеним државама у злочину требало, сасвим очекивано. Уз подршку својих политичких спонзора, од тзв. међународних представника на КиМ, до свих осталих који су му дали изванредну логистику Харадинај се потрудио да за свој пут до врха „поништи“ све очевице његових (зло)дела.

Ликвидирао сам српске полицајце, убијао српске цивиле, уклањао непослушне Албанце. Стално смо нападали српске снаге. На сваком месту. Дању и ноћу. Без скривања.“vii Овако се Харадинај хвалио свом пријатељу, касније аутору књиге Разговори с генералом. Приче о рату и слободи, Барду Хамзају.viii Једна од сведока тужилаштва швајцарска новинарка Марлен Шнипер, потврдила је наводе књиге као и своја сазнања о команданту ОВК, некадашњем премијеру тзв. Косова, избацивачу из неких европских клубова Рамушу Харадинају. Претресно веће одбацило је све њене наводе као недовољне да се поверује у аутентичност онога што је сам Харадинај рекао свом пријатељу. Нажалост, сам аутор књиге није био у прилици да посведочи о свом искуству с војнм командантом ОВК, с обзиром да је у међувремену преминуо.

Још један сведок, сплетом околности, мање.

А шта се дешавало са осталим сведоцима, које је тим Карле дел Понте имао на списку? Према њеним наводима „…чак 15 сведока одбило је да сведочи против Харадинаја, јер се боје за своје животе и животе чланова својих породица…“ix Од осамдесетједног сведока на списку тужилаштва, 34 дало је исказ под заштићеним мерама. Исти број је и оних који су нестали или убијени „ У Пећи 2002. године убијени су Садик и Весељ Мурићи, као и Џељадин Мусај. Осим њега, ликвидирана су и његова браћа Садик, Исмет и Синан у периоду од 1999 до 2005. године, пошто су били сведоци у процесу бившим припадницима ОВК, међу којима је био Харадинајев брат Даут. Убијен је и Тахир Земај заједно са сином и братом, такође један од кључних сведока против клана Харадинај…x Сведок који је после извесног времена одбијањем да сведочи постао оптужени, Шефћет Кабаши, објаснио је да заштитне мере хашког Трибунала „у пракси не значе ништа…Ако сведок сведочи о злочинима и препозна починиоце, а они су на слободи и никада нису притворени и није им суђено, како да верујем тужилаштву да је учинило све што је могло? Сведоци су нестали или су одбили да дођу. Очевици су или убијени или су нестали. Ја сам срећан што сам још жив.“ Биле су речи Кабашија који је у неколико реченица, јасно описао стање међународног права и с почетка 21. века.

И ником ништа! Добро познат плаћеник Вашингтона, оперативац за кога се сматра да је „ један од најсуровијих терориста: под његовим руководством за две године било је убијено више од 300 особа, а отето више од 400. За време агресије 1999. године активно помагао НАТО-у, коригујући авионске нападе са земље; омиљено мучење било везивање нагих људи бодљикавом жицом…“ xi -Рамуш Харадинај спрема се да настави тамо где је стао-да постане Премијер тзв. Косова. И то како? Уколико је судити према писању немачког листа Шпигл „ Према анализи БНД из 2005 године, Харадинај и његови сарадници играју кључну улогу у широком спектру криминала, политичких и војних активности које значајно утичу на безбедоносну ситуацију на целом Косову. Група која броји више од 100 чланова, умешана је у шверц дроге и оружја… Уколико је анализа БНД тачна, Харадинај је од себе направио кључног играча у једној од главних привредних грана. Према експертима, буџет КиМ … ништа је у поређењу с зарадом од трговине дрогом, поред које нема шта друго да се ради на Косову. Оно има минималан економски раст, стопу незапослености преко 40 посто…а становништво утростручено у односу на прошли век...“xii Онда је све остало, тек, део криминалне схеме новог поретка ствари у свету коју чине људи профила попут Харадинаја. Лако употребљиви и лако замењиви!

Схема која растаче нације, разара територије, поништава све вредности, уноси терор као меру опстанка капиларна је мрежа коју потписују најјаче земље Запада у потрази за што већим обртима капитала и што даљим продорима на Исток. Уколико бисмо наставили тамо где смо стали с дрским претпостављањем свега изнетог-судбина која чека Србију подједнака је судбини која је задесила Европу, која чека и целокупну Источну хемисферу. То је судбина поробљеног света! Оног света за који смо веровали да смо оставили у Аушвицу, Дахау, Гвантанаму-али нас сваки нови дан и сваки нови догађај подсети да и даље живимо у хипнотичком сну који треба да нам компезује преживљавање иза бодљикаве жице овог колективног концетрационог логора! Међутим, како све у природи има своју меру: да тече и да се мења, тако уколико бисмо у свом претпостављању следили логику дијалектике онда је извесно да су ово „задњи дани“ помахниталих олигарха. Питање је само, шта је у главама верних капоа овог логора, које савременим језиком препознајемо као припаднике елита или носиоце важних политичких, економских, државних улога-како не виде да су само несретни епизодисти овог дугог метра који ће отићи на сметлиште учитељице живота. И не само то! Чини се, а на самом крају дрског претпостављања, да се велико НЕ Вашингтону спрема, баш после усвајања тзв „закона Магнитског“…и то баш с Источне стране. Онда, време почиње да се мери спрам друге временске зоне.

То, коначно значи, да сви западни пројекти-па тако и пројекат велике Албаније, одлазе тамо где им је историјски увек и било место: у канту за отпатке! За Балкан, то рециклирање западних пројеката, по ко зна који пут, значиће нову еру турбуленција у овом делу света.

Па, ко преживи!

 

i http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Haradinaj.sr.html

ii исто

iii http://sr.wikipedia.org/sr/Рамуш_Харадинај

iv Ослобађајућа пресуда Харадинају, Б92, 3. Април 2008. године

v http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Haradinaj.sr.html

vi исто

vii http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:407915-Haradinaj-Ubijao-sam-srpske-civile

viii http://www.smedia.rs/spress/vest/2061/Ramus-Haradinaj-Kosovo-Ratni-zlocini-Haski-Tribunal-Marlen-Sniper-Svajcarska-novinarka-svedok-Tuzilastva-Haradinaj-mi-je-rekao-da-odgovoran-za-sve-sto-se-desavalo-u-ratu.html

ix http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.292.html:407915-Haradinaj-Ubijao-sam-srpske-civile

x исто

xi http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=75215

xii http://www.spiegel.de/international/spiegel/the-future-of-kosovo-how-high-is-the-price-for-peace-a-464291.html

1 reply »

  1. Ameri u svom globalnom novokolonijalnom pohodu na svet kao akcionu predigru aktiviraju i podrzavaju materijalno i politicki teroriste, kriminalne i marginalne drustvene grupe i ciljanim zemljama. Posle vec uhodane metodologije destabilizacije drzava koje predstavljaju njihov globalni cilj nastupaju vojno koristeci NATO ili svoje global-saveznike koje guraju u prve redove vec nastalih sukoba. U prve redove na politickoj sceni izbbacuju placene strukture koje u haosu postepeno osvajaju pozicije u vlasti a sve pod izgovorom demokratizacije ( citaj fasitoizacije ). Tako nastaju otvorene pozicije za upad ekploatatora u prirodne resurse poput nafte, plina, rudnih bogatstava i dr. Najsveziji primer si Albanci koji imaju ambiciju otimanja teritorije od Makedonije, Crne Gore, Srbije i Grcke. Nisu mogli naci pogodnije saveznike za svoj pohod na Balkan od heroinski usrtojenih kosovsko-albanskih mafijasa. Otpor takvoj tendenciji moze da se formira samo uz pomoc sile koja je u stanju da se suprodstavi toj tendenciji na globalnom nivou. Rusija je jedini blans takvom razvoju dogadjaja na ovim prostorima. Vreme je faktor koji ce biti presudan u zaustavljanju tog procesa. Zakasnela reakcija ili okasnelo zauzimanje jasnih pozicija moze biti fatalno samim tim sto je pojava vec odmakla, jasno definisana i ocigledna.

    Свиђа ми се