Бранко Станић

ФБР ФЕЉТОН: ПЕТИ ОКТОБАР… (11), Бранко Станић


Бранко Станић

ПЕТИ ОКТОБАР… (11)

Дан када је поново ослобађана Србија


Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

британско наслеђе – бездушност

Аустралија, уторак, 7. новембар 2000. године

Лепо је чути новости из „Зорке“. Мора да је то што је претходило сменама било интересантно.

Пошто сам сад у малом застоју са радом, да ти напишем нешто, и то мало опширније, о Аустралији и њеном британском наслеђу.

У нашим локалним библиотекама (овамо у Аустралији) може се позајмити, веровао или не, и наша литература, на српском! Тако да ми је под руку дошао „Роман о Лондону“ од Црњанског. Осим што се човек тамо добро напатио, често је бивао шокиран енглеском бездушношћу. На једном месту наводи како су (он и жена), у то послератно време, слушали на радију огласе. Какве? Огласе којим се појединци обавештавају да им је родитељ у тешком стању (тј. на самрти), те да се хитно јаве на одређено место. Све то из разлога што су ти траженици, по одласку од родитељске куће, престали да се јављају. И тако двадесетак, а често и више, година. Чак ни у свађи нису били!? Он, даље, покушавајући да их разуме, каже да је то тако код њих, можда, зато сто су били приморани да гледају јавна погубљења за више од 200 година (зато су тако огрубели!?). Смешно објашњење, па наши стари су се свакојаких јада нагледали; какви би ми онда требали да будемо?

А овде, у Аустралији, пре неку годину, социјално је делило младим људима бесплатне телефонске картице, да се јаве својим родитељима који удаљено живе! Био је неки празник, Mother’s Day, шта ли. Испоставило се, после, да се многи нису јављали својима и по неколико година. А да су им дали паре уместо, засигурно би их потрошили на ко зна шта друго. (Ово се углавном односи на младе из сиромашних сталежа, без образовања, без воље за радом.)

Та хладноћа срца, недостатак осећања или, што је тачније, њихова добровољна потиснутост, мени после шест година проведених овде, пре свега, изгледа карикатурно. И што је смешније, а уједно и жалосније, све се то скрива са повеликом дозом извештачене љубазности. Осећања – не, љубазност – да, тако гласи друштвена норма англиканска.

Руку на срце, морам признати да има и искрено љубазних људи. Аустралија се ипак мало отргла од британског наслеђа. Ствари се мењају, људи су почели да придају пажњу, условно речено, добрим односима унутар не само најуже породице. Све је то још далеко од неке топлине, но не треба бити презахтеван.

На крају треба рећи: та њихова хладноћа је чак и заразна, преноси се. Од наших људи из старе генерације овде, само једног сам срео који као да је јуче дошао из његове Жупе александровачке. (А откад је отишао из ње, пре више од педесет година, никад је више није видео. Истовремено, кад и Црњански, и он је живео у Лондону, после се доселио у Аустралију.) Остали, или су клонули духом, или су постали као нека мешавина, хибрид.

Докле сам ја догурао у томе тешко је рећи, тек ћу, изгледа, да видим.

P.S.

За разлику од Црњанског, који као да није желео да види ништа позитивно, ја ћу пробати, следећи пут, да напишем и о томе неко слово.

Сиднеј, Аустралија

и затвореници траЖе промене

Србија, уторак, 7. новембар 2000. године

НЕКОЛИКО СТОТИНА ЗАТВОРЕНИКА У КПЗ „СРЕМСКА МИТРОВИЦА“ ЗАПАЛИЛО ДЕО ЗАТВОРА

ПОБУНА ИЗА РЕШЕТАКА

Уз повике „Доле управа“, „Амнестија и за нас“, побуњени затвореници попели се на кров, захтевајући боље услове за издржавање казне. Мртвих није било, али је неколико затвореника повређено. Драган Шубашић, коминистар правде: До протеста је дошло због тешких услова живота и зато што бивши управник Завода Трифун Ивковић није поштовао закон

Коментар: Чујем да је из затвора пуштено неких 400 Шиптара.

РУКОВОДСТВО Г-17 ПЛУС САОПШТИЛО ДА ИМА ДОКАЗЕ О КРИМИНАЛУ У ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈИ

САБОТАЖЕ ГАСЕ СТРУЈУ

Све указује на постојање везе између Службе државне безбедности – СПС и ЕПС, а име Николе Шаиновића најчешће се појављује. Они који летос по налогу Слободана Милошевића нису урадили ремонте, сада држе у мраку пола Србије

FELJTON – KO JE UBIJAO PO SRBIJI – 1

ТУЖИОЦИМА ВЕЗАНЕ РУКЕ

У досијеима Радована Стојичића Баџе, Зорана Тодоровића Кундака, Павла Булатовића и Жике Петровића, а у које су новости имали увид, осим неколико докумената МУП Србије, нема ничег што би указивало на то ко су њихове убице. Јесу ли убице заиста успеле да почине тзв. савршен злочин и заметну сваки траг

Коментар: Судећи по првом броју ни овога пута нећемо сазнати ништа више него што смо до сада знали. И даље можемо само нагађати шта се све у протеклој деценији дешавало по Србији, а нарочито на улицама Београда.

шири се талас побуна у КПЗ

Србија, среда, 8. новембар 2000. године

ТАЛАС ПОБУНА У КАЗНЕНО-ПОПРАВНИМ ЗАВОДИМА У СРБИЈИ

ХАОС У ЗАТВОРИМА

После Сремске Митровице, у освајање казнионица кренули осуђеници у пожаревачкој Забели и Нишу. Масовне туче и силовања. Један осуђеник погинуо

ОСУЂЕНИЦИ У НИШКОМ КПЗ ПРЕТЕ НОВИМ ПОЖАРИМА И РУШЕЊИМА

СПАЛИЋЕМО СВЕ ДО ТЕМЕЉА

Побуњеници траже смену управника, хитан састанак са коминистрима правде и општу амнестију од бар 30 одсто казне свим затвореницима. Упозорења да ће КПЗ претворити у згариште, а ако се не испуне сви захтеви, кренуће у пробој. Спаљено све по ћелијама, библиотеци и амбуланти

ШИПТАРИ ОДУСТАЛИ

СИЛОВАЊА И ТУЧЕ

Негде око 16 часова из затвора је изашла и успела да умакне Босиљка Шубаш из Сврљига. – Била сам у истражном одељењу, где су јуче провалили осуђеници из других павиљона и напали жене које су на издржавању казни. Унутра је хаос, масовна силовања и почиње туча затвореника. Туку се међу собом због жена, а туку се и зато што приморавају све да учествују у побуни.

ПОБУНА 1.200 ЗАТВОРЕНИКА У КПЗ У ПОЖАРЕВЦУ

ЗАБЕЛА У ХАОСУ

Кругу павиљона где је 1.200 побуњеника, нико не сме да приђе осим ватрогасних кола. У пуцњави нико није рањен, осим што је неколико повређених у међусобној тучи

ЕВАКУАЦИЈА ШИПТАРА

британско наслеђе – уређеност

Аустралија, четвртак, 9. новембар 2000. године

По обећању, ево сад оне друге, позитивне стране. Мало је збрда-здола, али…

Људи су овде веома привржени своме послу. А многи су прави перфекционисти, бар колико сам ја могао да видим. Све што се ради, ради се веома професионално.

(На пример, овде где ја радим као програмер, програми се раде строго модуларно, по једној утврђеној конвенцији. Сваки мала процедурица у програму мора имати коментар на почетку, као објашњење шта се у њој ради.)

Присутна је прилична доза колегијалности међу људима на послу.

Готово да нема неке националне или друге дискриминације. Способност појединца се цени.

Тим-лидери (шефови) су људи од поверења. Углавном су то људи са лепим опхођењем према другима из тима.

Аустралијска застава

Темпо рада програмера (као и осталих професионалаца и службеника) није оптерећујући, за разлику од радничких послова где је убитачан.

У целом друштву је извршена заиста велика подела послова, не као код нас где има пуно сваштарења.

Они поменути, високи стандарди рада вазе и за многе друге делатности, тако, куће се раде (а и радиле су се) увек у одређеним стиловима и типовима, а не како се коме ћефне.

Нове куће се обично раде у групи, великој или малој. Прво се ураде приступни путеви и цела инфраструктура. Све се лепо заглади и очисти па тек онда почиње градња!

Даље би се могло рећи да је политичка култура овдашњих људи прилично велика. Тешко се може догодити нека велика политичка криза. Стабилност политичка, а уједно и економска, је оно што је најпривлачније на Западу. Ту свакако велику улогу игра и традиција.

Та стабилност у многоме почива и на једној згодној монетарно-кредитној политици. Овде свако свој вишак пара (макар и најмањи) у нешто улаже. Ако ни у шта друго онда у отплату кредита за кућу. Што га брже отплати, мање ће камате дати банци. Уз то, може да прода кућу, па да тражи за себе бољу. (Оне се лако мењају, лако продају – лако купују.)

У просеку свака кућа у граду прелази, за 50 година, три пута из руке у руку. То значи да се паре, уложене у њену градњу, три пута окрену, а сваки пут бивају увећане те постају подлога за нову градњу. Да ти не пишем о тржишту акција и шерова које је веома привлачно и за обичан свет.

Бризбејн, престоница аустралијске државеКвинсленд

Дакле, свако има интереса да послује са банком, од тога опет користи имају скоро сви: и појединци, и банке и друштво. А све је почело тако што је један енглески краљ хтео да ратује, а није имао готовине којом би опремио војску. Толико пара, пак, нико није могао да му понуди у зајам. Онда се један Шкот сетио да удружи паре од многих, да их понуди краљу, с тим да краљевска кућа има то полако да враћа од својих краљевских прихода, наравно са каматом. Идеја је прошла лако, јер сви су хтели да позајме краљу знајући да су улог и зарада сигурни. Тако је почела да ради прва банка на свету.

Економска стабилност такође почива и на доброј политици социјалне заштите. Незапослени добијају сасвим пристојну новчану надокнаду, од које могу нормално да живе и чак да отплаћују свој кредит за кућу, под условом да он није претерано велик.

Обичан свет има тенденцију да слуша надређене. Томе се уче од малена. Постоји чак и песмица: Follow The Leader. А лидер, опет, не може да буде неки буздован.

За организацију су таленти. Све јавне службе раде без икаквих гужви. Ако би на неку услугу требало да се чека, онда, да би се то избегло, време доласка се утврђује телефоном.

Судство, премда скупо, је на веома високом нивоу. Закони се поштују као и многа друга неписана правила понашања. Добра школска спрема је пропусница до неке стартне позиције у бољој фирми. Не постоји лако видљиви непотизам.

Мислим да је и оволико довољно, нема смисла да претерам са хвалом.

На крају ми је пало на памет да све ово упоредим са нашим гужвама, са нашим нерационалностима (као на пример: градња огромних кућа по селима које мало коме служе, градња викендица у којим се мало кад борави и слично), као и о непотребном расипању друштвене и личне енергије на глупости. А можда је све то повезано са нашим карактером, природом и несавршености људском. Можда је западњачка окренутост стицању узроковала њихову практичност, ефикасност и рационалност. На жалост, такође и бездушност. Ако је то све тако онда нам је боље да будемо то што јесмо (уз неке мале корекције?).

Шта ти мислиш о томе?

2 replies »

  1. Ох, заборавио сам да додам, ето, ко би други неко Шкотске шкртице да тако нешто измисле, па да направе банку и помогну ”краљу” да још више учврсти своју моћ над поданицима… Како наш народ каже, мач има две оштрице, па, ето сада се осветило, не само ”краљевима” већ и поданицима… Бана поста ДРЖАВА у држави и КРАЉ над краљевима… Банкари контролишу моћна предузећа (corporation) док политичари… е, о томе, други пут.

    П.С. Негде прочитах да се Европска Јунија наљутила на (нову) Владу из Србије што је ова почела да прави банкарске реформе, без сугласности и одобрења „ЊИХ”…

    Свиђа ми се

  2. Моја тетка, из Београда, која је живела сами две године у Аустралији, вратила се назад у Југославију (1954) и исте године, као дванаесто годишњаку причала ми о Аустралији. Искрено, упочетку сам мислио да она, ето, прича неке бајке о Земаљском Рају. Међутим са сликама које је донела и које јој нису биле конфискована од ”Тилових” пулена, схватио сам да сам се родио и растао у Земаском Паклу…

    е, ето, браћо Аустрилијанци, чекао сам пуних тринаест (13) година да ”раширим” моја крила и одлетим из Отаџбине. Не у Аустралију, о њој сам знао више него многи рођени Аустралианци, већ, у Шведску, тада првој земљи на Свету где су жене победиле у Шведској Сеаксуалној Револуцији (Swedish Sex Revolution) а по томе, у још 27 разних земаља на четири (4) континента… (Наравно да нисам рачунао ”изметке” као: Словенија, Хрватска, Црна Гора, Босна & Херцеговина, Македонија а потом и ”брабоњак” који се прозва KOSOVAR или нешто томе слично…

    Свиђа ми се