Бранко Станић

ПРЕМИЈЕРА „ДЕВОЈКЕ ИЗ ГРАДА“ 8. ДЕЦЕМБРА


 

 

 

Прошлог четвртка, 29. новембра 2012. године у шабачком листу „Подринске“ објављен је други интервју поводом предстојеће премијере филма „Девојка из града“. О филму је већ доста писано у шабачким листовима, а било је и више гостовања у ТВ емисијама. И овога пута саговорници су били млади актери, глумице Ана и Тамара, потпомогнуте ветераном глуме Радушком. Отворено су причали о свом најновијем филму, глуми, плановима за будућност…

 

Бранко Станић

 

ОНИ ДОЛАЗЕ

ПРЕМИЈЕРА „ДЕВОЈКЕ ИЗ ГРАДА“ 8. ДЕЦЕМБРА

 

Оно што смо најавили у прошлом броју „Подринских“ сада се тачно зна. Премијера филма Девојка из града одржаће се 8. децембра, наравно ове године, у Шабачком позоришту са почетком у 20:00 часова. Ово је други из серије разговора са актерима филма. Овога пута наши саговорници били су Ана Стефановић, Тамара Бастаја и Радушко Јанковић. Ана глуми баба Савку, жену Саватија Додића, која након губитка сина сву своју пажњу и љубав посвећује унуку. Тамара је у улози Живке, супруге Живанка Мирића, човека завађеног са Додићима. Она свог супруга слепо прати кроз живот и када овај јесте и када није у праву. Радушку је додељена улога главног јунака, Милорада, који се у сумрак свог живота враћа породичном огњишту. Тако почиње филм, да би се потом све вратило на почетак одакле је све и почело. Даље нећемо откривати радњу. Са њом ће се на пројекцији упознати сами гледаоци.

 

Сви троје, као и претходни саговорници, са нестрпљењем очекују најављену премијеру. И они су заинтересовани да виде филм у целини, јер су присуствовали само на својим снимањима, осим редитеља Душана, и не знају како ће све то изгледати на великом платну.

 

Што се тиче нових пројеката Ана је изјавила да то зависи од Душана, а Тамара је најавила за 28. новембар премијеру дуо драме Кондом није бомбон. Представа ће се извести у Културном центру поводом Светског дана борбе против сиде. „Драма је веома поучна – каже Тамара – а написала ју је Мирјана Јевтић, професор Гимназије у Шапцу, а режирали Иван и Анета Томашевић, глумци Шабачког позоришта“.

 

Ана Стефановић у улози баба Савке

 

А будућности што се тиче Ана и Тамара имају сличне планове. „Више волим позориште него филм – прва се изјаснила Ана – али прво да завршим основну школу, па гимназију, а даље ћемо тек да видимо.“ Одмах потом и Тамара је открила своје жеље: „Глумом ћу се свакако бавити, било аматерски или професионално. То је оно што је део нас и што ми стварно волимо да радимо, нешто што нас опушта и не представља нам неки терет. Глума ће бити саставни део нашег живота чиме год се будемо бавили даље, а, лично, намеравам да постанем професор књижевности.“

 

Радушко је већ давно одабрао чиме се све бавио раније, а бави се многим стварима и данас. У вези уметности је рекао: „Ја имам нека филмска искуства, али дуго нисам био на филму. Више сам се ангажовао око позоришта. У овом пројекту сам се заиста трудио да дочарам лик који глумим.. Биће ми драго ако то буде упечатљиво и колико толико, с моје стране, допринесем успеху филма.“ Посебно је желео да истакне: „Ја сам много старији од њих и било ми је задовољство да се дружим са њима, да уђем у њихову младалачку енергију. Било је фасцинантно гледати их са каквим су полетом и заносом, а и веровањем, ушли у овај пројекат. Посебно ме је импресионирала њихова акција након завршетка снимања мојих сцена. Кућу која је у кадровима, у којима се ја појављујем, изгледала оронула и стара, они су истог тренутка, чим је снимање завршено, почели да крече, да фарбају прозоре на њој, да би је подмладили и вратили у оно време пре мог одласка у свет. Било је уживање гледати са каквим еланом то раде. Таквој омладини треба дати подршку у сваком погледу, јер су се одвојили од којекаквих порока. Снимали смо по цели дан и нико се због тога није бунио.“

 

Радушко Јанковић у улози Милорада у позним годинама

 

„Ана је једина бака из основне школе“, запазио је Радушко. „Мислила сам да ће та маска бити нешто сасвим обично – надовезала се Ана – тек да мало прикрије тих мојих 14 година. Била сам најмлађа, а глумим један од најстаријих ликова. Драгана, наша шминкерка, није знала шта да ради са мојим лицем, пошто немам ни једну бору. Проблем јој је био како да то уради, а да изгледам природно. Када сам напокон видела саму себе бризнула сам у плач. Прошла сам поред Душана, а он ме није ни погледао. Каже да ме није препознао. Изгледала сам као стара и уцвељена жена. Нисам волела када сам морала да облачим све оне црне ствари.“

 

Интересовало нас је да ли Ана и Тамара, поред школе и глуме, имају неке хобије и какве књиге данас чита омладина. „Мени је хоби углавном глума“, рекла је Ана. „А ја сам се – каже Тамара – због глуме и филма одрекла фолклора. Сада сам четврта година гимназије и спремам се за пријемни испит на факултету. Два до три пута недељно сам на пробама у позоришту тако да заиста немам много времена за друге активности.“ Што се тиче књига Ана највише воли да чита романе. „Има доста и лектире“, вели она. По питању књига Тамара је рекла: „Ја највише волим да читам трилере и књиге везане за нашу историју.“ „А добијамо и препоруке од наставника – наставила је даље Ана – шта да читамо. Тако су нам препоручили и књигу Ми деца са станице Zoo од Кристијане Ф. „И ја сам је читала – рече нам Тамара. „То је тинејџерска књига о девојчици која препуштена сама себи постаје наркоманка.“ „Такве ствари се дешавају у нашем окружењу“, појаснила је Ана. „Зато се и потенцира да читамо романе који нам могу указати са чим се може суочити данашња омладина, да се нама тако нешто не би догодило.“

 

Тамара Бастаја у улози Живке

 

На крају разговора Ана је рекла: „Када је почело снимање била је средина маја. Тада смо упознали Марси. Супер смо се слагали. Много нас је заволела, а и ми њу. Сви смо остали у присном контакту. Сигурно ћемо се и даље дружити“,

 

Марси

 

Разговору је требала да присуствује и Марина Маричић, костимограф. Под тим именом је мало ко зна. За све, она је само Марси, управо она коју су сви толико заволели на снимању. Знамо да се без костима не може замислити ни један филм, ни једна позоришна представа. Они говоре готово колико и сама прича. Дочаравају време и амбијент у коме је смештена радња. Мислили смо да Марси лично питамо шта је њу привукло да јој костимографија буде професија. Али обавезе на факултету спречиле су је да присуствује разговору. Но биће прилике и за то.

 

 

Још један трејлер филма „Девојка из града“

 

http://www.youtube.com/watch?v=YoGSSYmwpx4&feature=channel&list=UL

 

2 replies »

    • Ево, и премијера се накучила. У суботу, 8. децембра, на дан премијере, екипа из филма гостује у „Жикиној шареници“. Ниси ти, Шећо, деценијама био у Србији, па знаш, то је једна емисија на ТВ која годинама иде суботом и недељом.

      Свиђа ми се