Бранко Станић

ФБР ФЕЉТОН: 5 ОКТОБАР (12), Бранко Станић


Бранко Станић

ПЕТИ ОКТОБАР… (12)

Дан када је поново ослобађана Србија


Опет смо гледали историју из првих редова. Разумели је нисмо, али осетили јесмо. Био је то дан када су једни морали да оду, а други одређени да дођу…

први интервју

Србија, четвртак, 9. новембар 2000. године

У оној, већ историјској ноћи, од четвртка на петак, 5/6. октобра 2000. године председник Коштуница дао је и свој први интервју у новој телевизији. У старој није ни могао јер је њу у том моменту прождирала ватра. Причао је председник дуго, дуго – можда и целих сат и по – о разним темама, отворено и јасно да јасније није могло бити. Можда чак и прејасно да би га неки касније могли држати за реч, а други сазнати за његове намере које нису морале бити толико отворене, нарочито онај део везан за Хашки суд.

Но, да све буде јасније ево неколико фрагмената из његовог интервјуа. Они нису најкарактеристичнији и најважнији, хватао сам их насумице. Нисам касније приметио да је интервју негде поновљен нити објављен у неким новинама. Све скупа, ови фрагменти једва да имају 7 минута, али опет могу донекле дочарати атмосферу и теме о којима је председник причао.

РТС у пламену

И да не дужим више, да чујете шта председник између осталог рече:

„…Било да је реч о Савезној скупштини чији посланици се окупљају, било да је реч о градској скупштини чију су одборници ту, рек’о бих, у извесном смислу, конституисање ове друге власти је посебно важно, јер се ради о власти која ће се старати о томе да све јавне службе, све комуналне службе у Београду функционишу на ваљан начин на добробит свих грађана Београда. Да ови несретни инциденти који стоје за нама остану што пре иза нас, да се живот у нашој престоници нормализује. Када је реч о градској скупштини посебно бих истакао и то да је остварена пуна сарадња са досадашњом влашћу, да ће досадашња власт својим новим колегама, делимично новим колегама, у градској скупштини помоћи у конституисању власти, да ће, једноставно у правом и најбољем смислу рећи, бити постигнут континуитет између садашње и будуће градске скупштине. Дакле, тај први дан почиње на тај начин, почиње, или ти први часови почињу мојим обраћањем грађанима, додуше, не са мог правог радног места, али до тог правог радног места ћу врло брзо доћи. И наравно ти први часови пролазе у једном, заиста, задовољству што полако почиње да се остварује, рек’о бих, једна визија Србије коју сам видео током свих ових година, а нарочито у изборној кампањи ове године, на изборима 24. септембра. То је једна визија Србије коју народ толико прижељкује, једне нормалне, демократски уређене државе, без унутрашњих напетости, без спорова, без сукоба, рек’о бих пре свега, са нормалним односима између власти и опозиције са једним увиђањем да је власт увек нешто смењиво и пролазно, да је власт нешто релативно, не апсолутно, да је сасвим природно да после избора може неко ко је био на власти са ње отићи и неко други доћи на власт. То је нешто што досадашњу власт, а пре свега Слободана Милошевића, никако није карактерисало. Дакле једна свест о томе да се на изборима губи и добија, да нису потребни сукоби, напетости, тензије у друштву, да није потребно насиље да би се на изборима изгубљена власт бранила, јер то је заправо оно што се десило у Србији. Најгоре од свега тога сто, ми смо годинама живели у једној земљи у којој није било никакве ваљане комуникације између оних који су представљали власт и оних који су представљали опозицију. Као да је било лакше разговарати са целим светом, као да је, када је реч о Слободану Милошевићу, било лакше преговарати у Дејтону, као, када је реч о Слободану Милошевићу, да је било лакше склапати споразуме са Ричардом Холбруком, попут оног 13. октобра 1998. године, као да је било лакше пристати на кумановску капитулацију, пристати на долазак страних трупа на Косово, а при том испољити потпуну неспособност да се разговара са једним делом сопственог народа који мисли другачије. Тај део народа који је мислио другачије, који су представљале друге опозиционе странке је …“

Нови председник у новом студију

„… Представник обе федералне јединице, обе републике. Одмах бих додао овим сукобима и напетостима у самом друштву између власти и опозиције на напетостима, на непотребне спорове, непотребна спорења између двеју федералних јединица, између Србије и Црне Горе. Грађани имају једну слику Србије и Савезне Републике Југославије сасвим другачије. Дакле, једне државе која живи у миру са светом, једне државе која није међународно изоловано санкцијама међународне заједнице, ма колико ми сматрали те санкције неоправданим и неправедним, под њима се не може живети. И највећи део народа не може живети. Рек’о бих да је свих ових година, у протеклих 10 година, наш живот из дана у дан, из часа у час ….“

„… простора на државној телевизији, јер државна телевизија не сме бити партијска. Тиме што је државна она мора бити народна и то по једном мерилу, по једном стандарду опште усвојеном у свету, та телевизија треба да представља једно огледало народног расположења. Свака политичка снага треба да се види у њој сразмерно својој снази. Ко је већи, ко је јачи биће га више. Ко је нешто мањи биће га мање у програмима државне телевизије, али сви се ту морају појавити. То је једноставно објективно информисање, јер то је једна обавеза које медији имају према грађанима, пре свега најмоћнији државни медији, државна телевизија и то је једно право на које грађани полажу када је реч о информисању.

Дакле, у некаквим овлашним цртама ја видим једну такву слику Србије и наравно, реко’о бих свих ових дана уочи избора, ал’ заправо свих ових година…“

„…Не могу осуђивати, не могу говорити тим поганим, тешким језиком у којем је власт говорила о опозицији. Може се остварити нормална, људска, комуникација унутар једног истог народа. Нешто тако је било могућно у Србији пре стотину година, дакле, у једној земљи неразвијеној, сељачкој, у којој су сељаци чинили највећи део српске скупштине, али су разговарали на један нормалан, цивилизован начин. Једна таква држава ми је пред очима, пре свега демократска, без унутрашњих напетости, са нормализованим односима према другим земљама. Неће то ићи тако једноставно. Међу тим земљама има оних које су се и те како о нас огрешиле. Реч је о земљама које су Југославију бомбардовале прошле године. Преко тога се не може прећи, ни преко штете, ни преко злочина који су почињени, рек’о бих, и поновићу то још једанпут. Срби ће изгубити и грађани Србије ће изгубити свој идентитет онога тренутка кад забораве те злочине, али ми не можемо живети мимо света. Ми се морамо том свету прилагодити, држати до свог националног достојанства, до својих националних интереса и то се све у једној тако уређеној држави може постићи. И када имате те нормалне демократске основе, нормалан политички живот и у земљи и са светом…“

Ето, тако је причао нови председник у свом првом интервјуу на новој, слободној телевизији.

4 replies »

  1. НЕ ВОЛЕМ себе и што сам на неки волшебан начин и сама постала фолирант. Фолирам се да ми је добро, а уствари није. Демагогија и фолирање наметнуто од других ме скрнавила. Због напред наведеног дође ми да саму себе изједем што верујем у искреност „умнијих“ од себе, по некој личној процени умности. Али, искуство ме учи да треба увек себе да вратим на прави колосек и једнино присећање које је вредно, а то је једне кратка дефиниција нашег сјајног профе политичке економије, и то да је ..“Политика скуп мера и активности да би се остварили неки циљеви“… У времену у ком живимо они који су били активни и бавили се „њоме“ оствараили су искључиво личне користи. Од њих ни онда, а ни сада немам(о) никакве вајде! Упропаститењи су свега што своом умношћу дотакоше. Једина жеља је – право да Живим(о) нормално. Хвала ти Бранко на подсећању и добијеном сазнању да уствари многе не треба слушати шта причају. Забога, они су празни!?!

    Свиђа ми се

    • Све што си рекла тачно си рекла. Када се случајно дотакнемо ствари које су већ одавно прошле увиђамо какви су то, заправо, демагози и фолиранти.

      Свиђа ми се

  2. „Може се остварити нормална, људска, комуникација унутар једног истог народа…“ – г.дин Председник тврди да може, али……али… Осврнимо се около себе!?!?! Жеље и присећања су једно, а садашњост нас вара па и мени дође или да зацвилим, или да уједам!

    Свиђа ми се

    • Све је то, драга моја, демагогија и фолиранција. Демагози и фолиранти… Увек је тако било и биће. Ко се још сада сећа шта је све причано и обећавано у оној ноћи…

      Свиђа ми се