АУТОРИ

За веру чисту, против папизма: МОЛИТВЕ ИСПРЕД ПАТРИЈАРШИЈЕ (ВИДЕО)


Ако свако од нас у својим могућностима и у својој вери, искрено и честито приступи бар молитви, постоји нада да се Светосавље очува, вера чиста без екуменизма, папизма, унијатства и зилотизма…

13.12.2012. за ФБР приредила Биљана Диковић

Молитве Светосаваца за Православну Патријаршију су истовремено настале трудољубивом ревношћу побожних ради заштите угроженог Православља, а истовремено и спонтано, то јест, нису биле планиране већ су биле условљене случајем прогона владике Артемија који је јасно, још и на самом почетку, назначавао неминовно сурвавање народа у ледене воде црквеног раскола.
http://www.istinoljublje.co.nr/

Published on Dec 8, 2012 by

 

 

Зашто смо пред Патријаршијом већ Две пуне године!?

Зашто смо пред Патријаршијом 2 године!?

+++++++++++++++++++++++++++++++++

! ХРИСТОС БОГ НАМ СЕ ВАИСТИНУ РОДИ !

+++++++++++++++++++++++++++++++++

Православни ИстиноЉубци – после великог Божићног празновања, по светосавској нам савести, настављамо са молитвено исповедним чином пред Патријаршијом за јединство Цркве србске од оних који је крадомице урушавају презирући законе и поуке Светитеља Православних. Од дана Светог Обрезања Господњег, суботе 14.01.2012, с Божијом помоћју, настављамо без прекида (сваке суботе од 12-14 h), јер нема нама Православнима нерадног црвеног слова када теку, тихе а крваве, реке раскола и јереси – и то баш отамо где се иза Имена Јагњетовог вешто труде и вуци скрити. Обавеза је утолико већа што многи народ нема очи и уши да ове душепогубне сплетке “великодостојника” примети. Све, како не би овладала “мрзост опустошења на Месту Светом” као крај свих нада у народу нашем, сада, нажалост, маловерном и, стога, лако подложном сладуњавим, екуменским и унијатским, јеретичким и расколничким манипулацијама.

Добронамерност и чврстину Вере ових двадесето(20)-месечних молитвено-исповедних окупљања најбоље сведоче мир и дуготрпељивост и надање једино на Бога да нас спасе из овог амбиса у који ђаво, преко неколицине епископа, увлачи народ Цркве Божије србске. Јер да се уздамо у себе или у друге неке људе, зар се не бисмо давнои разишли одавде – јер видљивих ефеката нема. Дуготрпељивост, добронамерност и надање на Бога, наспрам савршеног игнорисања, клеветања из зграде Патријаршије или дејстава по нама патријаршијске полиције(која има пункт пред улазом у Патријаршију већ неколико година. Државе су вазда гледале да подјарме Цркву, а овде код нас данас, полиција марионетске државе нам чува вође Православља. Од чега, од крштеног ли православног народа који сачињава апсолутну већину у Срба, који науку Цркве своје Православне верује а свештенике своје вековима храни. Ситан детаљ – пункт пред Патријаршијом, али у екуменским и унијатским реалностима  дејстава водећих епископа – много говори. Паписти су променили своју тактику унијаћења Православних и делују данас “мирољубиво” са све својим “инсајдерима” запаћеним у нас, али како им посао слабо иде, изгледа, опет ће се они окренути својој разобличујућој агресивној јеретичкој природи “покоравања шизматика”. Савест нам налаже да ћутати не смемо када се на Веру Божију насрће, а пошто су нам све могућности јавног оглашавања укинуте, ево молитвено-исповедног гласа нашега са, још увек, слободне улице србске, који чини само оно што је дужан чинити: браћи сведочи на душепогубну екуменску опасност која се увећава а од Бога очекује једину помоћ да Лучу Цркве Његове у науци Истине не допусти угасити ветровима западним у страшљивој, гласачкој “сабоности”, већине епископа Цркве србске. 
+++++++++++++++++++++++++++++++++
Појашњење горњег плаката:

Пошто су екуменизам, папизам и унијатство у Православљу недвосмислене пошасти, треба рећи да под горњим изразом “без зилотизма” треба сматрати крајност “изам” умишљено самоизабраног сујетног бусања у питањима одбране Вере, надменог духа соствене једино исправности у питањима Вере, а, не, никако, Православну пожртвовану ревност Вере која извире из Крстног смирења Христовог и, кроз искушења, смело савлађујући препреке непријатеља Цркве спасаваних, призивајући многу браћу успут, присаједињује се и узноси ка Васкрсењу Христовом.

Овакав сектантски дух баштине нарочито неки епископи у Синоду СПЦ олаким одсецањем од себе свих који се усуде да њиховом властољубљу и лаже учењу што приговоре, као да се ради о кромпирима а не о вечности људских душа.

Дакле, под носиоцима зилотистичког духа (зилотизмом) сматрамо и све оне поједине скупине међу грчким старокалендарцима(никако, не све(!)) који се гурају по Србији “како год кога придобити за себе” а који, екстазно, не признају благодатност никоме до само себи и својој заједници. Јер екуменизам је свеболест која дрско и свесно греши против Православља Божијег – болест свесна која има увек отворен излаз у покајању и повратку Православљу, док,  зилотизам, наводно, све чини за, и у име, Православља, а Духа и Силе Његове не познаје, већ сувопарним недоживљеним држањем за речи Науке – фарисејствује и самопоуздано дејствује у (екстазном) смеру своје једино-изабраности – “камилу (гордости) прождирући”.

Господе Христе, Истину си нам Твоју већ рођењем у Православљу подарио, даруј нам свима и смирења Твога да Је, прво,  у срцу скрушеном, па, и речи стаменој сачувамо, јер се Истина Твоја једино у смиреном срцу прима и чува, а ако ли је тамо нема лицемерјем се исмева на осуду вечну.
ИстиноЉубље свима Вама!

//